СРПСКИ СОКРАТ ВЕРОВАО У СНАГУ СВОГ НАРОДА: Књига и изложба Елиане Гавриловић о боравку Доситеја Обрадовића у Београду

НЕМА горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили. Овом мишљу Доситеја Обрадовића (1739/1742- 1811), заокружује књигу о његовом узбудљивом и богатом животу, али и значајној баштини - Елиана Гавриловић, музејска саветница Народног музеја, тачније Музеја Вука и Доситеја.

Фото Музеј Вука и Доситеја

Ово дело биће представљено сутра у 13 часова у амбијенту изложбе  "Доситејев долазак у Београд" (чији је аутор такође Гавриловићева), и то у здању првог српског лицеја, који управо основао овај наш велики просветитељ, први министар просвете, ерудита, светски путник, књижевник...

Међу многобројним експонатима, књигама, документима, уметничким делима, који чине поставку, издвајају се писма која је размењивао са блиским пријатељима током боравка у Земуну и Београду (биће доступна у електронској форми, са преписом преузетим из сабраних дела у издању Задужбине Доситеј Обрадовић). Али и архивска грађа везана за обележавање сто година од Доситејеве смрти и постављање споменика 1914. - и то од програма свечаности откривања, преко представе Српског краљевског народног позоришта, па до позивнице за банкет Београдске општине.

Фото Музеј Вука и Доситеја

Изложбу ће отворити Љиљана Чубрић, музејска саветница у пензији, која ће уз професорку Јасмину Ахметагић говорити о књизи која прати прикљученија Димитрија Обрадовића, нареченог у калуђерству Доситеја, од родног Чакова, и раног губитка оца Ђурђа и мајке Круне, до Београда, где је издахнуо од упале плућа.

- Кад су у Трст почеле да допиру вести о побуни Срба против турске власти, овај српски Сократ, како су га тада звали, није се много двоумио - пише Гавриловићева. - Оставио је иза себе гостољубивост богатих српских породица и угодан живот у Трсту и одлучио да лично учествује у српској револуцији, и својим знањем и утицајем допринесе ослобађању.

После боравка у Срему и Земуну, у Београд је стигао око Преображења 1807. године:

- Допловио је из Земуна на омањој лађи, а на обали Саве подно Тврђаве дочекали су га одушевљен народ и почасни топовски плотуни - напомиње Гавриловићева.

Фото Музеј Вука и Доситеја

Доситеј је запоставио чак и свој књижевни рад да би се у Србији, у важном историјском тренутку бавио пословима од општег интереса, објашњава ауторка књиге и изложбе:

- Био је државни секретар за преписку са Русима, заташкавао сукобе Карађорђа са устаничким старешинама и Родофиникином, сакупљао прилоге за осликавање београдске Саборне цркве, обилазио болеснике и рањенике, мирио завађене устаничке вође. Није поклекнуо ни после пораза српске војске у боју на Чегру код Каменице, у мају 1809. године, када је храбрио вожда да треба да се узда у снагу свог народа.

Опремио кућу за - Богословију

Фото Музеј Вука и Доситеја

НА углу данашње Доситејеве и Улице браће Југовића, Доситеј је за становање, јануара 1808. на поклон добио кућу са четрнаест соба, две кухиње, чардаком, хамамџиком и коњушницом у дворишту, пространом баштом са виноградом ("Лане, у пролеће, насадио сам и истог лета родиле су ми три грозда; треће године, кажу да ће ми донети петнаест акова вина, пак онда ходите да се веселимо, ако будемо живи," писао је Софронију Лазаревићу, игуману Ремете). Само две године потом, након што је кућу преуредио и опремио, уступио је Правитељству, ради отварања Богословије, у којој ће се "синови српски спремати за будуће свештенство и за учитеље у нормалним школама", забележено је у овом издању Народног музеја.

Доситеј, међутим, није стигао да дуго обавља своју дужност попечитеља просветног, због озбиљно нарушеног здравља. Умро је у марту 1811. године:

- Свечаној посмртној поворци присуствовали су бројни грађани, ђаци, војводе и војне старешине на челу са Карађорђем. Литија се кретала од зграде Текије, око турског гробља, ка Дубровачкој улици, до Саборне цркве где је сахрањен. На надгробној плочи уписано је: "Овде леже његове српске кости. Он је љубио свој род. Вечна му памјат", цитат из давно написаног "Писма Харалампију" - закључује Елиана Гавриловић. 

Изложба ће бити отворена до 18. фебруара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације