ТИШМА ЈЕ ЖИВЕО ДА БИ ПИСАО: Почиње обележавање стогодишњице рођења једног од наших најпревођенијих књижевника

НА сутрашњи дан пре тачно 100 година рођен је Александар Тишма, један од најзначајнијих књижевника двадесетог века на овим просторима. Романсијер, песник, приповедач, драмски писац и преводилац са немачког и мађарског, аутор чија су дела превођена на двадесет језика и на чије делове "Књиге о Бламу" су се позивали многи европски аутори, пишући о злокобној новосадској "Рацији" 1942. и Холокаусту, рођен је 16. јануара 1924. године у Хоргошу.

Фото: Фондација Александар Тишма

Срећним сплетом околности преживео је крваву новосадску рацију и склонио се у Пешту, али је након немачке окупације Мађарске, послат у радни логор, у Трансилванији. Био је дугогодишњи уредник у Издавачком предузећу Матице српске у Новом Саду и уредник "Летописа Матице српске". Добитник је бројних награда, па и ордена Легије части Француске. Био је редовни члан САНУ, ВАНУ и члан Академије уметности у Берлину. Преминуо је 15. фебруара 2003.

- Одмах да кажем, мој отац Александар Тишма није са нама у породици причао о свом књижевном раду, није желео тиме да нас оптерећује - каже за "Новости" уметник Андреј Тишма. - Знали смо да свакодневно пише у поподневнм часовима у својој канцеларији у Матици српској, или ако је било лоше време, остајао би код куће и радио у својој соби затворен, а мајка и ја смо били тихи да га не ометамо. Али, имао је он својих пријатеља са којима је делио књижевне недоумице и проблеме, давао им још необјављена дела на читање, али о томе сам сазнао тек читајући његове касније објављене дневнике. Мајка би знала ако је расположен да му писање иде, а када би био нервозан рекла би ми да сигурно има проблема са писањем. Јер он је живео за то и све друго подредио писању.

Са породицом је Тишма, према речима његовог сина, разговарао о свакодневим стварима.

- Са мном о школи или забави, са мајком о одржавању домаћинства и обичним, свакодневним обавезама. Када сам био болестан, а као дете често сам поболевао и у школском узрасту остајао код куће данима у кревету, он ми је прекраћивао време читајући ми у наставцима сатима делове великих романа најпре Карла Маја, Сјенкијевича, Сервантеса, а касније Достојевског и Толстоја, а ја сам тонуо у машту уз његов рески и снажан глас, док не бих заспао. А иначе, давао ми је подршку у свему, нарочито у мом бављењу уметношћу, и ликовном и писањем (наиме објављивао сам од средине 70-их кратке приче под псеудонимом Андреј Живор), и за време мојих студија сликарства и касније. Када је приметио да често пишем и позајмљујем његову писаћу машину, поклонио ми је, да је имам увек уз себе. Долазио је у моју собу-атеље да види шта сликам, то га је веома занимало. Држао је чак три моје слике у својој соби, два акварела и једно уље, приморски пејзаж, који му је стајао наспрам очију до последњег дана живота - сећа се Андреј Тишма.

Млади Тишма са оцем ГавромFoto: Фото: Фондација Александар Тишма

POGLEDAJ GALERIJU

Након смрти овог великог писца, управо захваљујући иницијативи његовог сина Андреја, новосадска "Академска књига" почела је да објављује његова сабрана дела, а основана је и Тишмина фондација. Бора Бабић, оснивач и директорка "Академске књиге" примећује да ни две деценије после смрти, Тишма још није добио место у српској култури које му припада.

- У Новом Саду, у ком је провео скоро цео свој век и у ком је написао сва своја дела, постоји само кратка улица која носи његово име, а у коју нико не залази осим њених станара, као и спомен-плоча, постављена 2013. на улазу у Танурџићеву палату, у којој је становао. Осећам се почаствованом и привилегованом јер "Академска књига" од 2010. објављује целокупна дела Александра Тишме. Тај посао приводимо крају, до сада смо објавили 22 тома. Пројекат је реализовао сјајан тим састављен од професора књижевности, књижевних критичара и писаца на челу са главном уредницом проф. др Гораном Раићевић. Дизајн је осмислио признати новосадски уметник проф. Атила Капитањ - каже Бабић.

Фото: Архива Новости

Додаје и да Тишму можемо сматрати нашим Достојевским по начину на који је проникао у најдубље делове људске психе, а његови романи "Употреба човека", "Књига о Бламу" и "Капо",налазе се у рангу најбољих дела светске књижевности.

- Његово време тек долази, а "Академска књига" биће партнер скоро свих догађаја организованих поводом стогодишњице његовог рођења - каже наша саговорница.

И проф. Горана Раичевић, уредница Сабраних дела, примећује да ће књижевни историчари али и шира читалачка публика, "моћи да се увере у то да је реч о писцу европског и светског формата":

- У времену које долази очитоваће се све јасније у којој мери овај подухват, у којем су учествовали бројни Тишмини поштоваоци окупљени око "Академске књиге", представља подстицај за ново читање Тишминих дела. Читање које ће, са једне стране, указивати на карактеристике аутентичног и оригиналног списатељског гласа, а са друге различити поруке које нам шаље. Тишмина храброст да допре до најдубљих слојева људске душе, да истражи силу нагонског које њоме овладава усмеравајући нас ка задовољењу телесних жеља, али и ка насиљу и мржњи, као и моћ коју његова дела црпе из истине, што је писац видео као једину моралну и очишћујућу, чине га данас много ближим и разумљивијим него у времену у којем је стварао. Храброст коју захтева и од својих читалаца говори о мери поштовања и одговорности као нужном елементу комуникације са Другим, коме је пишући пружао руку. Тишма од нас није тражио да га волимо већ да разумемо свет у којем живимо, како бисмо га, супротставивиши се злу, учинили лепшим, смисленијим и бољим.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације