Култура

РУКА ЈЕ ЈОШ ВЕШТИЈА ОД РАЧУНАРА: Изложба "Архитекта као цртач и сликар" у Галерији науке и технике САНУ

М.Краљ

25. 12. 2023. у 20:52

У ЕРИ када рачунарски програми и компјутерско пројектовање потискују у други план ауторске, ручно израђене архитектонске цртеже, изложба "Архитекта као цртач и сликар" Слободана Малдинија и Софие Ланцош Малдини, која ће бити отворена у уторка, 26. децембра, у 18 часова у Галерији науке и технике САНУ, афирмише цртеж и слику као изворни, најзначајнији ликовни израз у овој области стваралаштва. Не само у прошлости, истичу аутори, већ и у будућности.

РУКА ЈЕ ЈОШ ВЕШТИЈА ОД РАЧУНАРА: Изложба Архитекта као цртач и сликар у Галерији науке и технике САНУ

Поставка је резултат вишедеценијског прикупљања цртежа, скица, крокија, писама и фотографија познатих српских и светских архитеката и ликовних уметника, а прве скице Слободан Малдини добио је на поклон давне 1977. за време студијског боравка у Италији. Колекцију је, потом, проширио крокијима излагача на Париском бијеналу 1985, на којем је и сам учествовао, као и цртежима наших великана, са којима је заједнички излагао на просторима некадашње Југославије.

Поред дела из ове збирке у којој су данас цртежи и документи многих славних архитеката, на изложби ће се наћи и радови из колекција Музеја науке и технике, Музеја града Београда, Фондације "Милан Злоковић", приватних колекција Милоша Вујасиновића, Нинка Радосављевића, Јована Мандића, Ђуре Поповића, Скупштине града Сомбора и многих других.

- Некада су архитекти били комплетни ликовни уметници - објашњава Малдини, иначе дугогодишњи колумниста нашег листа, који се бави управо темама из архитектуре и урбанизма. - Српски архитекти активни крајем 19. и почетком 20. века, по правилу, школовани су у Минхену, Бечу, Паризу, где су добијали комплетно образовање укључујући и знања на пољу осталих ликовних уметности. Знали су да сликају, били су одлични цртачи.

POGLEDAJ GALERIJU

Међу тадашњим познатим архитектима, како наводи, готово да није било оног ко није оставио дубљи траг на пољу сликарства:

- Нажалост, савремени архитекти у Србији одавно не припадају овој групи уметника-ерудита. Недовољно познајући историју архитектуре која укључује бројне класичне, ренесансне и академске стилове, па чак ни историјску модерну архитектуру, савременици се олако ослањају на "поштапалице" које им доносе све развијенији рачунарски програми. Често постављамо питање да ли ће ускоро архитекте заменити вештачка интелигенција, односно, да ли ће архитектура као професија бити промењена у корену.

Фигурине Пеђе Ристића

НА поставци ће бити и минијатурне скице иностраних аутора, као шро су Роберт Вентури, Марио Бота, Тадао Андо, Френк Гери, Џејмс Акерман, Алдо Роси. Поред цртежа, чувени Предраг Пеђа Ристић на изложби је присутан и фигуринама од теракоте. Заступљени су и чланови групе МЕЧ - Мустафа Мусић, Дејан Ећимовић и Слободан Малдини. Биће изложени и крокији Бранислава Брана Митровића и Василија Милуновића.

У покушају да одговоре на то питање, аутори су се вратили коренима из којих су настала историјска дела у разним епохама, а да би афирмисали архитектуру као изворну "мајку свих уметности", на изложби су архитекте представили као школоване и веште цртаче, сликаре, вајаре, графичаре.

Пред публиком ће се тако наћи дела која се ретко представљају, попут рада "Мотив из Северне Африке" из 1884. професора Велике школе Андра Стевановића, или серије акварела Константина Јовановића из 1870. на којима је некадашња београдска џамија. Премијеру ће имати и његови радови са путовања по Италији и Швајцарској, али и до данас непознате слике тадашњег Београда. Из 1904. је акварел - пројекат виле у Улици кнеза Милоша 62, Петра Бајаловића, док је шест година касније настао цртеж легендарног Ле Корбизјеа, када је као студент путовао Србијом и бележио фолклорне мотиве.

Сомбор из птичје перспективе

МЕЂУ ауторима послератне генерације који су прихватили модернизам биће заступљени Михајло Митровић, Станко Мандић, Зоран Петровић, Александар Радојевић, Слободан Драговић, Димитрије Младеновић, Божидар Бата Јанковић, Александар Стјепановић и други, а Малдини посебно истиче ремек-дело Бранислава Јовина "Сомбор виђен очима птице" из 1993. године, импознатних димензија:

- Аутор је, радећи пуних годину дана, нацртао град Сомбор до таквих детаља као што су поједина стабла дрвећа, па чак и шупе стамбених кућа.

Драгуљ изложбе, истиче Малдини, јесу бележнице из Немачке, Николе Несторовића из 1915, као и његови цртежи детаља декорације за зграду Београдске задруге. Архитекта Бранко Таназевић представљен је као вајар, портретом његове мајке, Милан Злоковић својим ремек-делом, пројектом Палате Албанија, а Драгиша Брашован пројектом Југословенског павиљона у Паризу.

- Међу послератним архитектима незаобилазно је име Николе Добровића, који је ручно цртао пројекат за Генералштаб. Александру Дероку је посвећена витрина са скицама, цртежима и писмима, а дело Богдана Богдановића је приказано до данас невиђеним цртежима-пројектима за Спомен-гробље жртвама фашизма у Сремској Митровици, 1959-1960, који су деценијама лежали неоткривени у приватној колекцији - наводи Малдини само неке од куриозитета изложбе, на којој ће се наћи радови педесетак врхунских аутора, а до 14. фебруара пратиће је предавања, стручна вођења и јавне дискусије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације