ЉУДИ СУ ОПАСНИЈИ ОД ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ: Вајари Александар Глигоријевић и Данило Балетић о заједничком пројекту у галерији "Трансформарт"
ВАЈАРСКА композиција висока два и по метра - Crypto former & Crypto cube, настала кроз сарадњу два међународно призната уметника Данила Балетића и Александра Глигоријевић била је једини експонат представљен у петак, 22. децембра, у београдској галерији "Трансформарт" (Светог Саве 8).
Рад, кажу аутори, представља архетип суперхероја на новом задатку, од кога се сад тражи да кроз бинарне системе копа - дигиталну руду.
И то је спојило Балетићевог рудара (Crypto former), који кроз путеве дубоких мрежа, у врелини струје, износи на светлост Глигоријевићеву златну коцку (Crypto cube), која је ту да представи нове, наметнуте вредности.
- Данило је направио скулптуру, према античком обрасцу и критеријумима, од контрапоста до геста, али је она од нових материјала, који су једнако захтевни, као што је то некада био камен - објашљава Глигоријевић. - Други део скулптуре, моја коцка од злата, алудира на оно што су заправо крипто валуте: злато без златне подлоге. Урађена је од грумења, попут златне руде које се ископава из земље.
Међу купцима и Шварценегер
РОЂЕН, како сам каже, у Титограду, Данило Балетић (1992) је још као студнетм преко Београда, отворио врата Европе, где излаже у Аустрији, Италији, Француској... Један од купаца његових дела је и Музеј Арнолда Шварценегера. Направио је трансформерсе у част Ђоковићa, Федерерa, Надалa, Шумахера, композицију посвећену Принциповом атентату на Фердинада... Фигуром Џингис Кана, управо је започео серију посвећену освајачима. Тренутно ствара у две радионици- на Жабљаку и у Прованси.
Већ више од деценије Балетић своје трансформерсе, које излаже широм света, прави од рециклираних материјла, најчешће метала које налази на ауто-отпадима.
- Одувек ме је интересовало како лоше ствари могу да се трансформишу у добре, и обрнуто, а то је и тема блиска рециклажи, екологији, одрживости - каже уметник, коме је Crypto former, једна од три скулптуре урађене по наруџбини за бечки Музеј финансија. - За ову скулптуру користио сам и каблове, јер су ми објаснили да се за то дигитално рударење, преко матичних плоча и компјутера, користи много струје. А све то повезано је са вештачком интелигенцијом.
Према његовим речима свет крипто валута, робота и вештачке интелигенције више нису само визије из неке негативне утопије, већ наша реалност ("крипто валута је на берзи, њоме се спекулише, може да се уновчи").
- Не плашимо се ми вештачке интелигенције, него човека који је иза тога - наставља Глигоријевић. - Јер, човек је створио авион из потпуно других потреба, а сада авиони бомбардују људе. Човек своје изуме злораби готово исте секунде када их створи, од точка до цепања атома. Не постоји ништа што није злоуптребио. И ту долази до трансформације из доброг у лоше, а те лоше ствари се само таложе, па се свет заглавио у "тренутној ситуацији", која траје две до три хиљаде година. Али, шта је то за планету. Ми имамо свој тренутак, а космос свој. Уметност је веза између тих тренутака. Сигуран сам да ће на крају добро победити. Ишчупаћемо се.
Од Београда до Калифорније
ПОСЛЕ студија историје уметрности у родном Београду, Глигоријевић (1962) је у Лос Анђелесу дипломирао на одсеку за скулптуру и дизајн на Санта Моника колеџу, у класи професора Џорџа Хермса. Излагао је у САД, Швајцарској и Холандији, а једна од награда, додељена 2019. на Филмском фестивалу у Венецији, настала је из Глигоријевићеве сарадње са вајарем из Напуља, Микелеом Јодичем, а на иницијативу кустоскиње Наташе Радојевић.
Као један од ексклузивитета заједничког дела, обојица аутора, издвајају то да су одвојено дошли до сличне идеје, а онда је реализовали без трунке сујете, тако типичне за њихов посао. Више од концепта, који се подразумевао, како тврде, интересовало их је решавање ликовних проблема ("савремена уметност, нажалост, више не цени вештину"), па су се превасходно бавили естетиком, фигуративношћу, избором материјала који није традиционалан у скулптури. Јединствене су и димензије овог дела, о чему објица имају објашњење.
- Психолози би требало да дају одговор на то зашто су људима интересантније оно што је велико. Ни пирамиде им не би биле тако импресивне, да нису тих габарита - сматра Глигоријевић, док Балетић наводи филмсе примере импресивних, грандиозних јунака попут Кинг Конга, или Гозиле.
Дан после промоције овог рада, њему ће се у галерије "Трансформарт", придружити дела још тридесетак уметника, на Новогодиђњој изложби која ће трајати до 15. јануара.
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)