ПЛЕМЕНИТА МИСИЈА РОМАНТИЧАРСКОГ ХЕРОЈА: Изложба цртежа Новака Радонића, у Кабинету графике Народног музеја Србије (ФОТО)
СВОЈ "Аутопортрет са цилиндром" један од најважнијих српских ликовних уметника 19. века потписао је са - "Радонић сам". И баш тако названа је изложба цртежа Новака Радонића (1826- 1890), отворена минуле седмице у Кабинету графике Народног музеја Србије.
Из његове заоставштине радова на папиру, коју чува наша кровна музејска институција, а чини је више од 130 цртежа и пет скицен-блокова, избор је направила ауторка изложбе, кустоскиња Милица Цицмил. Према њеним речима Радонићеви цртежи су доспели у Народни музеј у два наврата: 1901. године- као поклон његовог кума Душана Матића, из Новог Сада и 1926, након сто година од уметниковог рођења- као поклон Министарства просвете, док је цртеж "Рим", накнадно откупљен од Софије Станојевић из Београда. Куриозитет је да се Радонићев богат цртачки опус тек сада излаже - самостално.
- Преко цртежа упознајемо његов интимни уметнички живот, о чему не бисмо ништа знали ако бисмо гледали само његова уља на платну - пише у каталогу Милица Цицмил. - На папиру бележи своје импресије, мисли и осећања, а ти радови постају нека врста његовог дневника. Преко њих сазнајемо да је имао интересовања за животиње, да је волео пејзаже и ведуте, као и то колики су устисак на њега оставили портрети великих уметника, које је копирао у цртачкој техници.
Кустоскиња је издвојила она дела која најбоље сведоче о развоју овог сликара, најпознатијег по портретима и историјским компопзицијама, у временима бројних уметничких праваца, попут класицизма, назаренске уметности, бидермајера, романтизма и реализма.
- У његовим радовима видљива су два начина цртања: школско цртање- у циљу савладавања проблема, без много слободе, промишљености, аутентичности, и оно друго- у којем се може уочити да је усавршавао валерско степеновање оловком и моделацију, а меким потезима оловке разбијао класичну линеарност кратким и вијугавим потезима. Развио је осећај за валерску дубину.
Рођен је и одрастао, у породици скромног занатлије, у бачком Молу, где се школовао пре него што је уписао гимназију у Сегедину. Прва сазнања о уметности стекао је код сликара Пере Пилића у Сенти, а потом у Араду, код сликара Николе Алексића, да би сликарску академију завршио у Бечу. Захваљујући залагању доктора Јована Суботића, који му је био пријатеља, духовно отац и патрон, 1858. године, одлази на двогодишње студијско путовање по Италији, одакле се, према тврдњама Вељка Петровића, вратио са "десетинама кила цртежа".
Ђура и Змај
СА Ђуром Јакшићем везивало га је пријатељство још из бечких, студентских дана. Заједно су урадили Галерију историјских портрета, 1957. године, у Новом Саду, у књижевно- кафанској атмосфери "Код Камиле", а међу окупљенима се виде Лаза Костић, Јован Јовановић, Јован Ђорђевић, Светозар Милетић, Јаков Игњатовић, Аца Поповић, Јован Андрејевић. Постоји чак и сведочење да је Новак Ђуру неговао када је оболео.
А он сам, болестан и депресиван, да би се лечио отишао је код другог великог пријатеља - Змаја, у чијој кући је и умро у 64-ој години. И сахрањен је на каменичком гробљу.
Део тих "италијанских радова" управо чини актуелну поставку. Подељени су у две групе - ведуте градова, на којима су приказани значајни споменици, и копије портрета старих мајстора из Галерије Уфици. Уз њих, изложене су и студије античких скулптура, студије по живом моделу, антички и традиционални костими, портрети, пејзажи, аутопортрети (себе је најчешће престављао из полупрофила са карактеристичним дугим и кукастим носом).
На Радонићевим цртежима, могу се наћи и бројне белешке, које, према мишљењу ауторке изложбе дају драгоцене информације о уметнику:
- На полеђини цртежа "Поглед на Јазак" записао је списак боја, где се може видети како је изгледала његова палета, податке о томе какве четке за сликање траба купити, и рецепт за припрему неког уља. Ови блокови садрже и информације које су мање важне за тумачење његових дела, али врло важне из угла информисаности младог уметника.
У њима се, како наводи Милица Цицмил, могу наћи наслови књига, уџбеника психологије, историје уметности, имена грчких вајара, сликара, као и историјских и митолошких ликова, сасвим сигурно под утицајем класичниог академског образовања:
- Ту су и Вазарелијеви "Животи славних сликара, вајара и архитеката", незаобилазна историчарско- уметничка литература кроз векове, "Грчка митологија", Есхилова трагедија "Прометеј"...Све то потврђује његову посвећеност и свестраност- како би се што боље припремао за уметнички посао и постао комплетан сликар.
Али, постепено од тог свог сна је одустајао да би на крају живота, сликао и цртао тек да "леба заслужи", а како се наводи у каталогу, једном свом покровитељу је писао:
- Зашто да се мучим, и себе самом на жртву мећем, и то узалудну жртву од које Србство ни матерјалне ни душевне користи, ни естетског уживања имати неће. Слава је лепа ствар, али ја осећам да је на путу сликања никада нећу стећи.
Високи идеали и меланхолија
ЈЕДИНА му је мана била што је био одвише и сувише скроман- записао је Јован Јовановић Змај, кога је Радонић цртао и портретисао у уљу. - Њега није могао нико уверити да су његови радови изврсни. Он се љутио, када му је ко рекао, да у њему имамо изврсна уметника. Био је чврсто уверен да никада неће постићи оно, за чим је у младости својој тежио; - али, ко зна како су високи били његови идеали. Из тог се уверења јамачно повлачила она меланхолична црта његове душе.
Иако су његови капацитети превазилазили паланачки дух, недостајало му је самопоздања и вере у сопствени таленат, сматра Цицмилова:
- Српску уметност 19. века могао је додатно да обогати делима којих је за његов дуг животни век могло бити још више. Тај нагли прекид с ликовном уметношћу, услед личне уобразиље уметника, био је изузетно редак случај, а бег који је нашао у писању није му донео признатост коју је могао стећи сликарством. Ипак, несрећни живот и Радоњићева субјективна смрт (сликарства) биле су одлике романтичатског хероја.
Када се напокон окренуо књижевности и писању, објављивао је књижевне и новинске крокије, козерије и памфлете, у тада актуелним публикацијама - "Жижи","Комарцу","Змају" и "Даници". Пред смрт је предао Матици српској рукопис "Речи којих у Вукову Рјечнику нема", а штампао је и два тома "Моловских мудровања", својих хумористичких и ангажованих текстова, где је изнео и лични поглед на уметност:
- Све песништво, уопште, као и лепе вештине, музике, сликарства, кипорези и архитектуре, сви ови божји дарови имају задатак да човека, чувствјујућим, сачувствујућим, племенитомислећим, једном речи честитим и ваљаним човеком учине.
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)