Култура

КАДА ВИРУС НАСИЉА ДРЖИ СВЕЋУ: Премијера представе "Топ је био врео" на позоришној сцени у Грачаници

В.СТРУГАР

07. 12. 2023. у 15:59

РОМАН Владимира Кецмановића "Топ је био врео" данас је можда и актуелнији него у тренутку када се појавио. Разлоге нам,нажалост, пружају бројне ситуације, како на Косову и Метохији тако и у свету. Од нашег свакодневног живота овде, па све до онога шта се дешава у Израелу и Палестини.

КАДА ВИРУС НАСИЉА ДРЖИ СВЕЋУ: Премијера представе Топ је био врео на позоришној сцени у Грачаници

Роман изнова обнавља причу о животу под опсадом, где и они који опседају и они који су под њом, на одређени начин деле кривицу, постајући заробљеници једни других. Верујем да је то и основна порука овог дела, да јасно видимо како насиље рађа ново насиље и нове насилнике. И како из тог зачараног круга свет није у стању да изађе.

Овако уочи премијере представе "Топ је био врео" (9. децембра) у Дому културе, говори Предраг Радоњић, управник Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници. Пре првог позоришног извођења Кецмановићев роман имао је и своју филмску верзију, а сада ће се појавити и у својој трећој форми...

- "Топ је био врео" није о рату. Није о одрастању у рату, нити о деци у рату. Није о опсади Сарајева. О жртвама и злочинцима. О мерењу кривице на кантару историје. Ко је колико крив и ко је први почео. Свако иде на своју страну. Код својих. Тамо је једино топло. "Топ је био врео" је о вирусу. Вирусу краја света који није пред вратима, већ је добрано запосео дневну. Ушао у спаваћу. И држи нам свећу - речи су редитеља Ненада Тодоровића који је овај наслов поставио на сцену.

Писац је за роман о опсади Сарајева добио и награду нашег листа "Меша Селимовић", а и у представи место радње остало је у истом граду:

- Могла се радња дешавати било где. Могли смо је сместити и у Приштину 1999, или неке још непосредније догађаје на самом Косову, могли смо је слободно пребацити у Газу... Верујем да ће ова представа на прави начин одговорити на пишчев садржај, презентовати га, али и проговорити (као и сви други наслови у грачаничком театру), на непосредан или посредан начин, о нашем животу на Косову и Метохији - истиче Радоњић. - Уосталом, код нас се "топ не хлади" и шта год да радимо сматрамо да је позориште ту и да пробуди реакцију и размрда духовну баруштину у којој се налазимо.

Писац Владимир Кецмановић поводом премијере на Косову и Метохији каже да се радује новој адаптацији романа и да му је драго што се поставља баш у Грачаници.

- Мислим да је Грачаница право место за ту тему. Представу сам видео у деловима. Још немам укупан утисак како ће да изгледа, али ми се допада концепт Ненада Тодоровића. Мислим да је његова идеја и добра и адекватна. Видећемо како ће на сцени функционисати.

Драматизацију је урадила Ивана Димић, сценографију Самуел Мголомбане, костимограф је Јелисавета Татић Чутурило, за дизајн светла је био задужен Никола Завишић. Сценским говором бавила се Љиљана Мркић Поповић, а покретом Анка Гаћеша Костић.

Велика подела

У ГРАЧАНИЧКОМ ансамблу ове представе је чак двадесетак глумаца. Играју Милован Филиповић, Предраг Васић, Аника Грујић, Небојша Ђорђевић, Александра Цуцић, Ивана Ковачевић, Јелена Орловић, Тамара Томановић, Бранко Бабовић (Иван Јанковић), Раде Маричић, Александар Ранковић, Игор Филиповић, Никола Ранђеловић, Никола Станковић, Немања Јаничић, Јасмина Стоиљковић, Милица Буразер и Радмила Кнежевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације