МАШИНЕ ЧИТАЈУ, А МИ ГЛЕДАМО "ИНСТАГРАМ": Сликар Срђан Ђиле Марковић о уметности, интернету, култури и новим технологијама (ФОТО)

НАЈСУМЊИВИЈЕ је када све уметнике интересује исти стил, сматра Срђан Ђиле Марковић, један од најоригиналнијих и најупечатљивијих аутора на нашој ликовној сцени, који ће вечерас у београдској галерији "Рима" представити своја нова дела. Поставку "Разобличавање" чини десетак слика огромног формата, са тематиком која, како аутор каже, чини његов "потписнички стил".

Фото З. Јовановић

А као оно што је кључно за Марковићев уметнички кредо, кустос Софија Ж. Миленковић, у каталогу издваја - социјалну тематску опредељеност, ангажованост и реакцију на друштвене и политичке околности, иронијски и сатирични приказ наличја друштвене стварности, фигуративно сликарство. Његови главни јунаци, у којима се сви огледамо, и даље су - социјални архетипови.

- Имао сам сада неку манију да све то буде још боље изведено, са прецизношћу machine gun-a. То су ми омогућиле неке справе, као што је "катер" који сече фолију према цртежу из компјутера. Не зависиш више од тога хоће ли ти "запети" маказе, већ све добијеш у даху. Моја асистенткиња Невена Остојић и ја смо одлучили зато да све истерамо до савршенства - прича Марковић, чија изложба је настала кроз двогодишњу сарадњу са "Римом" и Александром Милојевићем.

Фото З. Јовановић

Фото З. Јовановић

* Како се долазили до те савршено прочишћене форме на великом формату?

- У златним данима америчког стрипа инсистирало се на савршенству линије, равне површине. Они су то постизали тако што су цртали на огромним таблама, па касније тек смањивали те формате, због штампе. Ми смо овде порађали слике. Нешто смо постизали "катером", а остало смо доцртавали. Буквално смо извлачили линије, прво са леве, па са десне стране. Као у Византији.

* Која је улога нових машина и технологија у уметности? Постају ли паметније од нас?

- Ово је увод у матрикс. И када машина схвати да смо је научили све да буде човек, а да заправо није човек, онда ће нам се осветити. Постоји велики талас људи који се буни против ВИ уметности. Али, неко се, ипак, запитао: чему побуна против машина, када су оне као и ми - осетљива разумска бића. Машине сада читају књиге, слушају музику... Машине се хране културолошким информацијама, артифицијелној интелигенцији испричаш шта желиш и она ти то нацрта... А људи? Ми гледамо "Инстаграм".

* Да ли је то процес дехуманизације људи, или хуманизације машина?

- Човек се одавно диви дехуманизованим вредностима. Далеко је човек од хуманости, и постаје све даљи.

Фото З. Јовановић

* На новим сликама је другачији и колорит, а присутна је и геометрија?

- Још на Академији сам волео оне који су са селотејпима радили геометријске облике. Представљали су бунт против апстракције Полоковог типа, а сада све више долази њихово време. Спасоносно је код тог "катера" који сече фолију што ти омогућава и друге облике, не само хоризонтале и вертикале. Гоген је говорио да су на слици само хоризонтале и вертикале, а да је све остало причам ти причу. Ипак, има још много тога. Има живота и после Мондријана.

* И шта је сада важно за опстанак уметности?

- Не знам шта би данас било авангардно у уметности. Живимо у времену колапса идеологија, а уметност глуми последње занимање где идеологија још нешто значи. Још је Платон говорио да је уметност по дефиницији идеолошка. Ако неко верује у нешто, онда му је та слика добра...

Фото З. Јовановић

* Којој ви идеологији припадате?

- Директно сам се надовезивао на калифорнијски андерграунд стрип шездесетих, који је био побуна против свих табуа. Ти амерички аутори су се позивали на први амандман о слободи говора, и дозвољавали су им да објављују стрипове које су сами штампали, али је то било некако склоњено. Код Американаца све може, али је склоњено: иза седам брда, иза седам гора, има једна полица на обали мора, па када завучеш дубоко руку, ту нађеш нешто што у себи има критику. Исто је и са антидржавном штампом.

* А шта се десило са рокенролом? Да ли је и та побуна дефинитивно угушена?

- То су дефетистичке интерпретације, вредност се увек намеће сама од себе. Неке ствари не можете диктирати. Е сад, ако људи од уметности очекују да ће мењати свет, ту ће се начекати. Са једне стране она може да освешћује, а са друге и да од људи прави хедонисте, или себичне егоисте. Нема уметност увек позитивну улогу. Оскар Вајлд каже: "Уметност, да би била уметност, мора бити потпуно бескорисна". И у уметности постоје велике разлике. У џезу је супер да у истој композицији свираш све скале које знаш, у рокенролу је то анатема. Стил је као затвор, нема пута ван њега. Стил је добитна комбинација када је то нешто што имитираш. А ако није, онда имитираш нешто друго.

* И како онда бити свој?

- Не треба се ни трудити, ако хоћеш да будеш свој, ти ради само оно што волиш. Како каже Алистер Кроули: "Живот је исувише кратак да бисмо радили нешто што не волимо."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације