ЛИКОВНО БЛАГО ИЗ ХРАМА КЊИГЕ: Народна библиотека Србије представља своју уметничку збирку репрезентативном изложбом у Галерији САНУ (ФОТО)

И ГАЛЕРИЈА, и библиотека, су резонаторске кутије за срца. Ту се одвијају чудна препознавања. Библиотека је врт у џепу. Галерија је море. И библиотека и галерија су подручја апсолутне могућности, све до најдаље слутње. И библиотека и галерија намењене су онима који хоће да се осећају живим.

Библиотека у пламену, Антона Хутера, Фото промо

Ове мисли Владимира Пиштала, управника Народне библиотеке Србије, отиснуте на зидове Галерије САНУ, део су изложбе "Осликавање храма књиге". Поставка која је спојила нашу најбитнију библиотеку и најзначајнију галерију, открива тајне за јавност готово непознате ликовне збирке НБС, у којој је чак 250 дела наших великих уметника, настала у 19. и 20. веку. То су радови Ђуре Јакшића, Саве Шумановића, Миодрага Протића, Петра Лубарде, Милана Коњовића, Лазара Личеноског, Миће Поповића, Младена Сибиновића, Владимира Величковића, Цуце Сокић, Петра Омчикуса, Душана Оташевића, Мрђана Бајића...

Фото промо

Повод за излагање збирке, настале углавном донацијама, легатима, поклонима, откупима, па чак и збрињавањем неких дела у кризним временима (део колекције из мМинистарства културе доспео је ту време бомбардовања 1999) је обележавање пет деценија откако је, у Карађорђевом парку, сазидана прва намески прављена зграда за неку библиотеку код нас. И још један - ове репрезентативне ликовне радове публика није видела још откако је отпочела реконструкције здања НБС, 2007. године.

- Током радова слике су склоњене са зидова библиотеке у нади да ће се поново вратити - каже, за "Новости", Мирјана Симоски,из Службе за програме из културе и односе с јавношћу НБС, коаутор изложбе заједно са Душаном Злоколицом, уредником културних програма Народне библиотеке Србије. - Изменом ентеријера, међутим, није више било могућности да оне буду пред гледаоцима. Тако се појавила жеља да буду представљене у неком изложбеном простору, за шта се сада отворила репрезентативна могућност да то буде у Галерији САНУ.

О како вредној колекцији је реч, вероватно најбоље говори податак који износи саговорница: чак 82 слике и 17 скулптура, означене су као културно добро.

- Наша колегиница, вишегодишњи библиотекар Ивана Николић, осмислила је акцију прикупљања слика за НБС - открива Мирјана Симоски. - Она је ишла код аутора, преговарала са њима да дела поклоне, а заузврат библиотека би их изложила, како би била стално пред љубитељима уметности.

Према речима ауторке изложбе, збирка је била веома интересантна за анализу, због хетерогености радова, али је циљ био да се за изложбу одабере што више оних која су проглашена за културно добро. Тако су издвојена 64 дела, шездесетак аутора.

- На поставци је као прва слика, на самом улазу "Библиотека у пламену" Антона Хутера, која представља бомбардовану зграду библиотеке на Косанчићевом венцу, у чијем комшилуку је живео - наставља саговорница. - Она је сећање на библиотеку која је изгорела, али није се скроз угасила.

Највећи део збирке, прикупљен је 1991. када се припремала изложба у знак сећања на педесет година од бомбардовања, истиче аутор Душан Злоколица:

- Та поставка представљена је у галеријском простору НБС. После тога, дела из збирке су, у сарадњи са кустосом Народног музеја, Николом Кусовцем, нашла место на зидовима јавних простора НБС. У једном периоду, била је то једна од ретких сталних поставки доступних грађанима, све до реконструкцје када је склоњена од очију јавности. Обележавајући сада 50-годишњицу подизања зграде, колекцију смо изнели ван њених зидова, на увид јавности.

Фото промо

Као још један критеријум, којим су се водили у одабиру дела за изложбу у Галерији САНУ, Злоколица наводи и жељу да се пред публику изнесе и оно што најмање има прилике да види. А то су дела која се налазе у канцеларији управника, односно просторијама које су доступне само запосленима у библиотеци:

- Централни простор, када се уђе на изложбу, управо је посвећен делима из канцеларије управника, а ту је и чувени портрет Вука Караџића, дело Миће Поповића, који је иконичан за Народну библиотеку, и једина је слика враћена на наше зидове, после реконструкције.

А о сликама које се налазе у кабинету управника НБС, на поставци се може прочитати:

- И у кључу сагледавања ликовне збирке ове куће можемо рећи да се управо овде чувају нека од најзначајнијих дела, која по свом избору и квалитету описују природу и значај колекције: "Косовски бој" Петра Лубарде, као симбол националне историје; "Портрет Милоша Црњанског" Саве Шумановића, као симбол јавног и приватног у уметности; "Сликар" Миће Поповића, као симбол критике уметности, односно једног од најзначајнијих елемената слободе духа једног народа.

Фото промо

Посетиоци изложбе у Галерији САНУ имаће јединствену прилику да виде и како је један наш ликовни геније видео другог, књижевног генија. А актуелни управник библиотеке, писац Владмир Пиштало, описао је ово дело, у тексту који је уз њега изложен:

- Портрет који је насликао Сава Шумановић лебди изнад мог потиљка. Гледам га када одлазим на посао и када одлазим са посла. Остали део времена он делује својим присуством. Весна Буројевић, једна од највећих стручњака за овог сликара, рекла ми је да портрет ниакда није био у Шиду. Настао је у Паризу 1921. То је нетипичан Шумановић. Нема блеска бехара и снега, нема шорова ни ружичастих актова, ни грожђа. Нема шидске светлости, предела, као да их никада нисмо видели, као да их они који живе у Шиду досад нису видели. Или као да су их видели у сну. Ова слика личи на експерименте из двадесетих, на којима је исписан број као у некој фабрици и кланици. На слици је леп младић, сличан оном на чувеној фотографији са два слапа косе. Име младића је Милош Црњански.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације