ПОСЛЕДЊИ пут чуо сам се са Жарком Лаушевићем пре петнаестак дана. Било му је веома важно да буде сигуран да је решио неке имовинске и породичне ствари. Борио се, ишчекивао, веровао да ће све бити добро, али је хтео да све што пре правно среди. У мају сам последњи пут био код њега. Хтео је да регулише породичну имовину у селу Тепца испод Дурмитора. Жарко је тврдио да је војвода Живојин Мишић, кога је глумио, из села у ком је кућа и велико имање Лаушевића. Нисам му веровао, све док ми није послао одломак из Мишићеве аутобиографије у којој пише да је из села Тепца. Успели смо да укњижимо ту имовину на његово име. Учинио је то због своје породице. Много је волео своју сестру, супругу, децу. Неке ствари јесте предодредио пре смрти.