НАШ СТВАРНИ ИДЕНТИТЕТ СЕ ЈЕФТИНО ГУБИ: Ненад Јездић, за "Новости", о награди "Зоран Радмиловић", српском менталитету

КОМАДИ Александра Поповића у режији Егона Савина два пута су Ненаду Јездићу доносили признања за најбоље глумачко остварење на зајечарским "Данима Зорана Радмиловића", "премијерно" 2005. за "Смртоносну мотористику" Атељеа 212, а ових дана за насловни лик у "Развојном путу Боре шнајдера" Југословенског драмског. И то баш улогом у делу које је проглашено најбољом драмом друге половине 20. века, избором критичара који су организовали "Вечерње новости" и ТВ Београд. Признање је нашем великом глумцу донело радост, из много разлога:

фото ЈДП

- Ово је за мене величанствен тренутак. Увек ми је важно да у оваквим пригодама са миром и разумевањем поднесем усхићење, помало исповедам и моју гордост - каже Ненад Јездић на почетку разговора. - Важно је бити на земљи. Када је човек на земљи? Знам да је ту само када је искрен са другима и тренутком који проживљава са самим собом. Ја, заправо, не знам где се крије тајна. Који је то пут што те наводи да у мноштву изобиља и глумачке вештине, узора и глумачких ауторитета, дубоко верујеш да је Зораново дело, машта и умеће нешто на шта се треба у животу наслонити. После три деценије на позоришној сцени за мене је веома важно да верујем да је то једна од пролазних и успутних станица, можда ка ономе што ме тек чека. Хвала свима, и Зорану Радмиловићу, јер ме је неким чудним, нама можда непознатим путевима, учинио да сам достојан његовог имена.

На коинциденцију да је оба "Радмиловића" зарадио бравурозним тумачењима Поповићевог драмског рукописа којег, нажалост, данас ретки редитељи (још ређе са успехом) постављају на сцену, популарни глумац каже:

- Неки кажу да Аца Поповић пати од логореје и конфузије. Биће да је наш менталитет такав. Да га зато, заправо, колективно потискујемо не желећи, или не разумевајући, Ацу Поповића на нашим сценама. "Поповићевски" театар је сасвим сигурно могућ у рукама редитеља какав јесте Егон Савин. Сврставам га међу "писце-хирурге", тумаче наше природе и нарави - од Стерије, преко Нушића, до Душана Ковачевића. Већ дуго заслужују само своју позорницу. И сви су они у својим делима продужили ону Његошеву мисао: "Све се човјек брука за човјеком, гледа мајмун себе у зрцалу..."

фото Звездара театар

Међу многобројним улогама у позоришту, филму и на телевизији, једна га посебно чини поносним. Изводећи монодраму "Књига о Милутину" Данка Поповића (опет у режији Егона Савина), вратио је (не само) на позорницу српског сељака, ону "куку и мотику" свиклу на ратове и невоље, чија слика полако бледи из сећања баш као и шајкача као симбол нашег народа на честитој сељачкој глави...

- Милутин је заговорник истине, истина је његова једина вера и познање. У Егоновом тумачењу "Књига о Милутину" је истинска антиратна драма. Наше једновековно самообмањивање и лаж о томе да се херој и јунак своје отаџбине, свог народа, постаје тако лако, простом жртвом, доживела је фијаско - после ове представе и њеног трајања. Нестаје, схватио сам то промишљајући о Милутину и у његово име, политика заборава којој смо препуштени сопственом површношћу или нечијим политиканством. Култура сећања, данас и одувек, неопходна је нашем народу и нашем трајању: водиља која је недостајала као узор и образац у свим искушењима и падовима наше историје - истиче Јездић.

У току представе, како каже, васкрсава племенита простодушност, част, поштење, мудрост, истинска храброст, чојство и све врлине које генерације после солунаца бојажљиво и са сетом само спомињу, уз жал што их више нема.

- Осећам и једну дозу колективног стида и понижења што нам је толико дуго требало да се Милутин огласи из позоришног мрака и мрака нашег аутошовинизма... Побожна тишина и неверица, сузе у публици када се изговоре имена, судбине, бројност српске жртве. Све ми то указује да публика, а и ја као тумач те и такве судбине, заправо заједно пролазимо кроз одређену катарзу и жељу за стицањем стварног идентитета који нам припада и који се тако јефтино изгубио у нашем новијем трајању. Милутин у сваком тренутку свог војевања (ратног, животног и духовног) испред себе, иза себе и поред себе, има и гледа у човека. И не верује да је човек човеку душманин. Милутин и његово житије у мојој, а и у редитељској концепцији је једноставно, да поновим због скепсе и контроверзе - антиратна драма. Искрено ми је жао што се тако тешко долази до карата у Звездара театру. И позориште и ја изгарамо да обезбедимо термине за њено извођење.

Препоручујемо

Познати

0 0

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЈЕ КРИЈЕ ОД ЈАВНОСТИ: Ово је жена Бранимира Брстине (ФОТО)

25. 10. 2023. у 21:54

Познати

0 4

ОТКРИВЕНА ТАЈНА О ЏЕЈУ: Кад би био у затвору урадио би једну ствар да би га сместили на ово место (ФОТО/ВИДЕО)

25. 10. 2023. у 20:55 >> 21:06

Политика

0 20

"МОЖЕШ ЛИ ДА СЕ ПОГЛЕДАШ У ОГЛЕДАЛО?" Редитељ Момчиловић открио истину о Бјелогрлићу (ВИДЕО)

23. 10. 2023. у 13:54

Србија

0 1

„ДАНИ ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА“ У ЗАЈЕЧАРУ: Доделом признања завршен фестивал (ФОТО)

25. 10. 2023. у 13:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације