РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ "КАРЕЊИНЕ": Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја

ШТА се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности.

Foto: D. Milovanović/d.gol

Потомак чувене официрске династије, Рајевски је оставио за собом блиставу каријеру и са четири и по хиљаде руских добровољаца дошао да помогне Србији у ослобођењу од турског јарма. Само четири дана по доласку на фронт, под његовом командом добијена је велика битка код Алексинца, али је, нажалост, пуковник у следећем окршају изгубио живот. Ипак, стигао је да остави завештање да се његово тело сахрани у Русији, а срце остане у Србији. Жеља је испуњена: оно се данас чува у манастиру Свети Роман, на српској земљи за коју је и живот дао. Смрт Рајевског покренула је точак историјских догађаја, после којих Европа више није остала иста. Од тог 2. септембра прошло је 147 година нових ратова, идеологија и подела света...

Фото: Руски дом

- Није Рајевски био једина велика фигура тога доба у Србији. На пример, Василиј Пољенов, један од највећих наших сликара дошао је у Србију, сликао и ратовао. Као и академик Николај Склифосовски, легенда руске медицине, који је створио нови поглед на хирургију. Сви они били су савременици и сви дошли да се боре за слободу Србије - објашњава, за "Вечерње новости", Павел Бушујев, саветник директора Руског дома у Београду.

- Зашто је био посебан Рајевски? Припадао је једној од најугледнијих војничких породица 19. века у Русији, а његов деда генерал Николај Рајевски био је херој Бородинске битке. Његов отац, такође генерал, дао је велики допринос руској одбрани и култури.

Нажалост, млади Рајевски рано је остао без оца, са само четири године. Упркос свему, стекао је одлично образовање у Италији, Енглеској и Француској, а са 17 година дошао је на Московски универзитет. Студирао је математику, ипак, по завршетку студија определио се за војну каријеру и прикључио елитној гарди Хусарског пука Његовог величанства коју је напустио да би отишао у Туркестан и ратну ватру. Да није имао само војнички дар, сведочи чињеница да је у Туркестану почео да узгаја памук, ствара плантаже пиринча, сади винову лозу, покреће производњу свиле и објављује научне радове. На таласу словенофилства отишао је као добровољац у Србију. Није стигао да стекне породицу - погинуо је у 36. години.

На питање да ли постоји објашњење због чега је Толстој баш судбину Рајевског везао за Вронског, односно да ли је у његовом животу постојала нека Ана Карењина, наш саговорник каже:

- У таквом друштву и времену није се свака лична веза стављала на "Инстаграм", ширила по медијима и жутој штампи. Ако је нешто и било, могла је остати само дискретна прича коју је, евентуално, сазнао Толстој као део истог друштвеног круга. Свакако се о њој није знало у широј јавности, јер се у то време водило рачуна о части и угледу даме... Постоје различите теорије о томе да ли су се лично познавали Толстој и Рајевски. Било како било, Рајевски је заправо "други том" славног романа, завршетак "Ане Карењине". У њему, на крају, Вронски каже да жели да погине за слободу Срба, а на питање да ли му треба нека помоћ, одговара: "За смрт није потребна протекција". И седа у воз. Толстоју није било потребно да каже шта се на крају десило: само где иде и на шта је спреман.

Фото: Руски дом

После само месец дана Рајевски је погинуо у Горњем Адровцу, али и тако кратко време било је довољно да изрази жељу да му срце почива у Србији.

- Физички је кратко био у Србији, али је још на универзитету постао члан друштва познатог словенофила Ивана Аксакова. Ту је прихватио идеју о словенском братству. Дакле, није то била одлука човека у 36. години. Две деценије је живео с идејом и само чекао тренутак за своју личну жртву. После одласка генерала Черњајева у Србију, напушта невероватну каријеру и долази да се бори за своје идеје. На месту погибије, 25 година касније, његова снаха је од породичног новца изградила цркву. И сад док причамо, црква се рестаурира, спасавају фреске, мења кров, поправљају пукотине. Обнову финансирају државе Србија и Русија, Српска православна црква, уз донације добротвора.

За три године, када ће се обележити век и по од славне погибије Николаја Рајевског, очекује се да ће у потпуности бити обновљена богомоља:

- Верујем да би и данас Рајевски могао да помогне Србији. Поред црквице у Горњем Адровцу, два километра ваздушном линијом, један је од најпрометнијих европских путева на магистрали Београд - Ниш. Дакле, у непосредној близини је место погибије јунака најтиражнијег романа на свету. То има невероватан туристички потенцијал, може да помогне и Србији и људима који живе у овом крају. Нажалост, на истом простору водили су се многи ратови, а суседни Алексинац страдао је и у НАТО бомбардовању. Место трагичних збивања могло би да постане место ходочашћа свих оних који воле "Ану Карењину". И жеља да овде остави срце је, на неки начин, део мисије и гаранције: његова смрт није узалудна ако се памти један од највећих руских јунака.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације