МУЗЕЈСКА РИЗНИЦА У ПАРКУ ПРИЈАТЕЉСТВА: После готово 130 година постојања, Природњачки музеј добиће сопствену зграду (ФОТО)

ПРИРОДЊАЧКИ музеј први пут у својој историји, дугој готово 130 година, добиће сопствену зграду на простору "Парка пријатељства" у Новом Београду.

фото З.Јовановић

Вест да ће једна од најстаријих и најважнијих културних институција, смештена у згради у Његошевој 51, коначно стећи наменски простор, обрадовала је целокупну јавност, тим пре што ће то бити први корак у остварењу идеје да се формира музејска четврт у једном од најлепших делова главног града.

Како се наводи у саопштењу Министарства културе, локација је идеална из више разлога: лако је доступна, постоје саобраћајни и комуникациони услови, пружа могућност довољно велике површине за изградњу одговарајуће зграде, налази се у пријатном амбијенту модификоване природне средине (парк-шума).

- Овај простор, заједно са комплексом Меморијалног центра "Старо сајмиште", у више позитивно оцењених студија виђен је као будући кварт културе, у коме је предвиђена изградња Националне концертне дворане, позоришта и биоскопа, и где се већ налази Музеј савремене уметности и одржавају бројне културне манифестације на отвореном. Са овом просторном целином граничи се Блок 16, комплекс испуњен комерцијалним садржајима и са великом фреквенцијом посетилаца. У непосредној близини налази се Велико ратно острво, јединствено подручје законом заштићене природе надомак центра града, са значајним визиторским потенцијалом за публику која жели да се упозна са природњачким садржајима - истиче се, између осталог, у саопштењу.

За нови простор планирано је око 15.000 квадратних метара у три нивоа, од чега неколико хиљада квадратних метара за изложбене сале. У саопштењу Министарства наводи се и да ће се изградњом наменске зграде, која по величини, структури и опреми задовољава савремене међународне стандарде и критеријуме, Природњачки музеј ће добити неопходне услове за смештај збирки и њихово трајно чување, као и за примену савремених техника и технологија препарирања, конзервирања и обраде предмета.

Да подсетимо, Природњачки музеј у Београду основан је 1895. године и једини је музеј такве врсте у Србији, а по богатству и разноврсности збирки, највећи је природњачки музеј у југоисточној Европи. Нажалост, и после 128 година од оснивања, још увек је у привременом смештају, без сталне изложбене поставке која би на једном месту презентовала велику природну и културну баштину Србије, сакупљану и чувану деценијама. Тренутно се у Природњачком музеју чува 125 збирки са близу два милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, животиња и ловачких трофеја, које имају непроцењиву научну, музеолошку и културну вредност.

- Осећамо једну позитивну еуфорију. Било је тешко и заспати од среће! Уосталом, ово није само наша радост, то је нешто о чему сања наша културна елита више од једног века. Ево, да ми сада досањамо тај сан: да уђемо сви у историју и изградимо Природњачки музеј Србије - каже у изјави, за "Вечерње новости", Славко Спасић, директор Музеја. - Што се тиче динамике, оно што сигурно знамо је да ћемо ове јесени да распишемо урбанистичко-архитектонски конкурс, тако да бисмо почетком године могли да знамо победничко решење. Крећемо у израду комплетне урбанистичко-техничке документације, после тога следи избор извођача, а оно што можда све то може да скрати је изјава председника Александра Вучића да се доноси леx специалис којим ће се ствари поједноставити. Тако да можемо да очекујемо да градња почне 2025. године.

На констатацију да ће се њихова установа наћи у атрактивном музејском комплексу, у коме ће коначно на светлост дана изнети из депоа богатство својих збирки, наш саговорник каже:

- Ми смо давно размишљали о тој локацији. Некада су нам нуђена друга решења, али ако смо већ чекали толико година, желели смо да то буде наменски грађена зграда. Кад се изгради сваки центиментар простора, онда је то стварно искоришћен простор. И то буде како треба за наредних, најмање, сто година.

За сада још нема речи о Галерији Природњачког музеја на Малом Калемегдану, с којом већина посетилаца идентификује цео музеј.

Иако просторно мала и функционално неподесна за сталну и комплексну поставку, успевала је да годинама организује атрактивне изложбе на којима су се на занимљив начин обрађивале различите теме из историје природе.

Фото Министарство културе

И ово здање има богату историју. Први пут се помиње на једном турском плану из средине XИX века, где је била означена као Караула и служила је за смештај страже која је чувала главни прилаз тврђави из правца Стамбол капије. Музеалци наводе да као израз времена у коме је саграђена, зграда има одлике турске архитектуре, али представља и прелаз од балканско-турског ка европском градитељству. Од 1957. до 1973. године овде се налазио Музеј шумарства и лова који је, затим, као посебна организациона јединица, припојен Природњачком музеју. Изложбену поставку су претежно чинили ловачки трофеји Елима Демидова - грофа од Сан Доната (рођака Кнеза Павла Карађорђевића), као и мала изложба под називом "Наше шуме". Недостатак одговарајућег простора у зградама на Врачару, принудио је Природњачки музеј да 1993. године своју изложбену делатност пресели на Калемегдан. Тада су предмети са сталне поставке на Калемегдану пренети у депое Музеја, а замениле су их многобројне изложбе са природњачком тематиком.

После реновирања и адаптирања зграде (1992-1994), као најава прославе 100 година од оснивања Природњачког музеја, Галерија је званично отворена 19. децембра 1994. године изложбом "Из ризница Природњачког музеја". Од тада до данас ту је одржано око 60 природњачких изложби. Поред њих, овде се одржавају и предавања, промоције, креативне радионице, трибине и семинари.

БОНУС ВИДЕО - У ДИНОСАУРУСОВОМ ГНЕЗДУ: У Кини пронађена фосилизована јаја стара десетине милиона година

Препоручујемо

Култура

0 0

ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ ДОБИЈА НОВУ ЗГРАДУ: Ево у простору ког комплека ће бити смештено ово здање

08. 08. 2023. у 21:00

Политика

90 306

ВУЧИЋ: Први пут градимо Природњачки музеј, четврт културе, Филхармонију и акваријум

08. 08. 2023. у 18:43

Култура

0 0

ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ: Природа, језик и писмо

27. 07. 2023. у 18:27

Свет

2 0

"ДА ЛИ ЖЕЛИМО ДА ИЗУМРЕМО КАО ДИНОСАУРУСИ?" Нови перформанс еколошких активисткиња - овог пута у Берлину (ФОТО)

30. 10. 2022. у 21:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације