ПРЕД КАМЕРЕ САМО СА ДОЗВОЛОМ МАТИЧНОГ ТЕАТРА: Европски позоришни модели и различита искуства
У ИШЧЕКИВАЊУ доношења Закона о позоришту, у Србији су театри почели да се организују по сопственим принципима. Приватна позоришта и независне продукције немају стални ансамбл, што им даје одрешене руке у планирању као и ангажовању глумаца: по слободном избору, и од представе до представе.
Са друге стране, институционалне куће и даље се ослањају на сталан ансамбл и унапред утврђен месечни репертоар, мада се и међу њима понеки већ одлучују да представе изводе у "блоку" - што значи, из вечери у вече, играња истог наслова. На тај начин, у прилици су да лакше одрже поделу на окупу, будући да због снимања глумци све чешће пријављују "заузећа" и по неколико месеци, односно одсуствовања са редовног репертоара матичног театра. А каква је ситуација у другим европским земљама?
Турски позоришни модел следи нека проверена правила, па је тако (када је реч о државним позориштима) успостављена регионализација по угледу на Немачку. Таквих је тридесетак театара у тринаест градова и сва имају исти третман, мада се по значају уметника и квалитету репертоара, ипак, издвајају она у Истанбулу и Анкари. Над свима надлежност има Министарство за туризам и културу, које поставља управу позоришта, потписује уговоре са глумцима (ангажованим на отвореним аудицијама), а Министарство и сто одсто финансира рад позоришних кућа.
Глумци који прођу аудицију су на приправничком раду једну годину, потом се примају у радни однос који се обнавља сваке године - од 1. јануара. Иначе, уговор се потписује са Генералном управом у Анкари. Уколико не положе аудицију, пружа им се наредна једногодишња шанса (продужава приправнички рад), а ако не положе ни из "другог пута", посао морају да потраже на другом месту.
У овој земљи глумац је у обавези да прихвати све улоге које му налаже управа, тако да не постоји могућност оправданог одбијања, односно неслагања са "естетским принципом" или "концептом"... У случају да дуже време нема понуду у подели свог театра, може да ради на телевизији или филму, али му је за то нужна сагласност управе. Ни ту није крај: коначну одлуку доноси Генерална управа, после разматрања да ли је понуђена улога у другим медијима адекватна нивоу који не компромитује стандарде државног позоришта у којем је запослен.
У Турској не постоји могућност да позориште ангажује глумца из других театара или редова слободних уметника, што значи да сви извођачи морају да буду из ансамбла куће. Чланови ансамбла нису разврстани по категоријама, а нема ни стимулације (за оне који играју главне улоге или су више од других ангажовани), мада постоји иницијатива да се такве надокнаде уведу у позоришну праксу.
Коначно, мора се истаћи и да су глумачке плате до пет пута веће од просечних примања у Турској. Примера ради, глумац трабзонског државног позоришта има већу плату од универзитетског професора. Занимљиво је и да сви глумци добијају текст без поделе улога, седам дана пре прве читаће пробе на којој се одлучује ко ће шта да игра у представи. После премијере, представа се игра у континуитету сваке вечери два месеца, потом се скида са репертоара и само због великог интересовања публике може да се врати на репертоар у некој од наредних сезона.
Немачка позоришта која су у државној надлежности деле се на градска, регионална и републичка, а ова последња имају највиши облик организовања у земљи. Од укупног броја театара, четвртина је у надлежности републике. Финансирање је обавеза оснивача, али немачки театри све више свој буџет попуњавају сопственим приходима кроз добро организоване маркетиншке акције и претплату. Такође, позоришта финансирају и спонзори и донатори.
Већина кућа има стално запослене у администрацији и техници, док уметници обнављају уговоре, најчешће једном годишње. Са уметницима који 15 година, из сезоне у сезону, обнављају ангажман, склапа се уговор на неодређено време. Постоји могућност и привременог запослења: по уговору на одређено време, ауторском уговору, или уговору по пројекту. Према начину приказивања представа, позоришта се деле на традиционална репертоарска (која из вечери у вече или у малом блоку приказују различите представе), semi stagione позоришта која на репертоару имају мањи број представа и играју их у блоку (онда "прелазе" на други наслов), а постоји и трећи принцип, en suite односно stagione, када се после вишенедељног приказивања представа сасвим скида са репертоара, а уместо ње изводи нова.
Имају и своју "кровну" институцију: Савез немачких позоришта, једну од најстаријих и највећих позоришних асоцијација у свету (основану 1846) која окупља све врсте професионалних позоришта у земљи, преузимајући на неки начин и улогу послодаваца - закључујући уговоре са свим синдикатима запослених у театру.
По позоришном моделу Велике Британије, ако је редитељ и уметнички директор театра, по уговору је у обавези да на матичну сцену постави одређени број представа у сезони. Остале наслове раде редитељи из куће, али се неке представе поверавају и оним гостујућим. Како би се на време обезбедиле финансије, буџет за представе планира се неколико година унапред, а они су засновани на претходној продукцији, претходној сезони, врсти и величини продукције. Одлука о томе који ће се наслов играти на сцени, најчешће, доноси се најмање годину дана раније. Када је реч о оперским представама и неколико сезона унапред.
Прецизни Британци "истражили" су и од чега зависи приход с благајне - привлачности глумачке поделе, реномеа аутора, чињенице да ли комад припада обавезној школској лектири, је ли већ играно неко дело истог писца, па и да ли постоје посебне везе са локалним становништвом.
Молијеров углед - најважнији
СВИ глумци који припадају француском Националном театру "Комеди Франсез", морају да затраже дозволу од позоришне управе и целе трупе уколико желе да снимају неки филм. О садржају остварења и улози се већа, и само уколико стигне сагласност, члан "Комеди Франсез" може да стане пред камере.
О угледу ове престижне куће, основане 1680, која се сматра "Молијеровом кућом" (иако је формирана седам година после његове смрти), строго се води рачуна. Ко жели да снима филмове који нису по укусу највиших стандарда, мора да се одлучи - или позорница у славној сали "Ришеље", или камере.
Ово друго, рецимо, одабрао је глумац Пјер Нине (34), који је решио да напусти славну кућу, да би се, према сопственим речима, више посветио снимању филмова. Исте године када је напустио "Комеди Франсез", 2015, за улогу Ив Сен Лорана у истоименом филму добио је "Цезара". Сличних примера има још.
На шпици, иначе, уколико у филму или телевизијској серији наступа члан театра "Комеди Франсез", ова припадност мора и да се експлицитно назначи уз име глумца. Тај обичај вуче традицију још од почетка кинематографије, када филмска глума није сматрана тако узвишеним као игра у позоришту.
Традиција исписивања назива "Комеди Франсез" уз име глумца постала је законска обавеза 1995. године. То је објашњено тиме да се на овај начин даје визибилитет раду славне куће.
Г. Ч.
Рекламе сигурна зарада
АНГАЖМАН у познатим театрима у Русији даје много већу могућност да глумац добије престижни статус "заслужног уметника Русије" него рад у другим медијима, као и шансу за међународну афирмацију - ако је члан Бољшог театра, на пример.
Због рата у Украјини неки од њих напустили су московска позоришта и отишли у Израел или балтичке земље, да тамо покушају да наставе живот. Ипак, због језичке баријере могу да играју само за своје земљаке.
Што се тиче примања, глумачке звезде највише зарађују изван позоришта снимајући филмове и серије, мада такве послове морају да усклађују са обавезама у театрима. Без обзира на економску блокаду Русије и даље се на телевизији "окреће" велики новац у рекламном бизнису. Одређени број познатих глумаца и руководилаца позоришта сада много више зарађује на ТВ рекламама (банака или мобилне телефоније) него на местима где су стално запослени. У томе предњачи један од најбољих руских глумаца Сергеј Безруков (иначе уметнички руководилац Московског губернијског театра), тренутно је у таквом послу веома активан и наш Милош Биковић, све популарнији у Русији. Судећи по реакцијама на друштвеним мрежама, није мали број оних који не гледају са одобравањем чињеницу да озбиљни глумци све чешће прихватају да се појављују у рекламама.
Интересантно је да нико не зна тачан број театара у руској престоници. На службеном сајту Министарства културе пише да у Москви ради 12 театара федералног значаја, као и 87 који су по свом рангу московског нивоа. Сви су финансирани из државног и градског буџета. Много је и оних које су оснивали познати глумци, па на сајту "Театри Москве" пише да их је укупно више од две стотине...
Све већи је и број театара који нису на државним јаслама. Примера ради, међу њима је десет "театара за долазак по кућама", толико и "уличних театара", деветнаест "театара кловнова", девет студентских позоришта, осам театара на страним језицима и друго.
Б. В.
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)