ПИРОТСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЛЕТЕ КА НЕБЕСИМА: Сликарка Милица Живадиновић - Ћилим је део нашег генетског кода (ФОТО)

КАДА сам први пут отишла у Врање, у деда Борину кућу, прво што сам запазила је ћилим на довратку, исти као са мојих слика. То није био пиротски ћилим, али је шара слична. Баба Злата је Бору и одгајила тако што је ткала... Ћилим је део нашег генетског кода.

Фото Б.Ђорђевић Наканиши

Ово у разговору, за "Новости", тврди уметница Милица Живадиновић, праунука Боре Станковића, кроз чије се слике и ручно рађени накит, већ годинама провлачи пиротска шара. Њена монографија "Орнаменти Србије", ових дана је откупљена за библиотеке, а управо се појавила и нова књига - "Чаролија пиротског ћилима", посвећена колекцији породице Николић, недавно готово спектакуларно представљеној на изложби у "Силосима" на Дорћолу.

На поставци, коју су конципирали Леонора Векић и Златко Цветковић, уз 65 ћилима које је Миомир Николић, последње три деценије спасавао од заборава и пропадања, нашле су се и Миличине слике и дела примењене уметности, али и њен "Калеидоскоп", дигитална анимација са пиротским шарама, која се "расула" по зидовима "Силоса".

Сликарство је ова Београђанка дипломирала на Академији лепих уметности у Версају, а онда је естететику и теорију уметности докторирала на Универзитету Париз 8. Тема јој је био - Мића Поповић. Спремајући докторат, каже, није "пипнула четкицу" годину дана, а када се вратила уметничкој пракси, почела је да прави накит.

- Појавила ми се та шара пиротског ћилима, из неких архетипских дубина, потпуно несвесно. Цртајући и сликајући те мотиве почела сам и да их изучавам, да бих разумела шта радим - прича ауторка, која је у Француску отишла у време НАТО бомбардовања, а из ње се вратила (на дуже) у доба короне. - Постоји и нешто што се зове етно-математика, која проучава повезаност једноставних геометријских форми у међусобно удаљеним, древним цивилизацијама. Шаре сличне нашим, постоје, рецимо и у Мароку, и у Перуу...

Фото М. Живадиновић

На снагу значења овдашњих шара, саговорница нам указује и кроз пример ћилима "Дрво живота", који се нашао на насловној страници књиге о збирци породице Николић и као мотив, у савременој интерпретацији, и на плакату изложбе у "Силосима":

- Стабло смо ми, корен су нам преци и веза са културним наслеђем. Кроз гране се спајамо са нашим потомцима и небеским светом. На врху је гугуткица. Примерак из Николићеве колекције је са краја 19. века и кроз флору и фауну прича о раскоши живота и нашој повезаности са небеским и подземним светом, прецима и будућим генерацијама.

За ћилиме се, објашњава саговорница, каже да су и сликовито писмо:

- Они су као слика са више рамова: ту је централно поље, па унутрашњи ћенар, то је први рам, па плоча која је већа и онда крајишник, или спољашњи ћенар, и - фронцле. Постојале су неке шеме, било је чак и цртаних каталога, из којих су могли да се наруче ћилими у зависности од поруке коју је неко желео да њима пошаље, композиционим решењем и бојама. Договарало би се шта ће у ком пољу бити и жене би то ткале. Што је ћилим био већи, учествовало је више жена. Свака је радила по један аршин, који је 68 сантиметара. Највећа наруџбина је била краљевска, из 1922, за венчање Александра Карађорђевића и краљице Марије.

Фото М. Милетић

Ткаље су често биле нешколоване, али су се, правећи шаре, бавиле логиком и математиком, наставља Живадиновићева:

- Знале су да одреде колико у једном сантиметру има жице, у зависности од дебљине предива. Жице су се бројале и због врсте шаре...Радиле су заједно, паралелно, а целину су виделе тек на крају, када би ћилим скинуле са разбоја и везале фронцле.

Према речима саговорнице, некада су ћилими били породично благо, а према њиховм броју и квалитету се мерило богатство куће. Делили су се према врсти шара, и намени. Радили су се и поклањали поводом рођења, крштења, одласка у војску, поласка у школу, на факултет, брака... Или им је намена била да се пребацују преко терасе, прозора, балкона, кад долазе гости, војска, краљ...

Своје велико знање и приврженост пиротском ћилиму, Живадиновићева у својим различитим уметничким менама, другачије користи (спаја их са небом, свевидећим оком, винчанским идолима...):

- У почетку су моје слике са мотивима ћилима биле чиста геометријска апстракција, а сада сам у другачијој животној фази па се и те шаре другачије понашају - прича уметница, чија је повезаност са великим претком, Бором Станковићем, и кроз мотив месечине, који им је обома инспирација.

Иако је у овом тренутку ћилим превагнуо, стогодишњица рођења Миће Поповића је разлог због кога се враћа теми на којој је докторирала. На панелу, који ће поводом јубилеја организовати на јесен САНУ, припрема рад о чувеним сликаревим аутопортретима.

- Мића је један од најзначајнијих наших стваралаца 20. века. И у овој години би све институције требало синхонизовано да обележе тај јубилеј. Он је пре свега био савремени стваралац и дугујемо му да га тако и представимо.

Истражујући живот Миће Поповића, саговорница је наишла на податак да је сликар са породицом летовао у Приличком кисељаку, где је њен прадеда, по мајци, држао хотел "Париз".

- Испоставило се да Мићин отац са својом породицом, био важан гост мом прадеди у бањи - прича Живадиновићева. - На тим летовањима, у том хотелу, са својим оцем правио је прве позоришне представе. Много касније је и "Човека из храстове шуме" снимао изнад Приличког кисељака, у Катићима. И Мићин рођени брат Александар, кога сам упознала у Паризу, где је предавао арапски језик, сећао се мог прадеде Радојка, а посебно како му је помогао да добије највећи аплауз, иако му као још малом, нису дозвољавали да учествује у тим позоришним представама. Да би му испунио велику жељу, мој прадеда је смислио да Александар отвара и затвара завесу.

Препоручујемо

Култура

0 0

КАДРОВИ ЈЕЗЕ И ВРАЋАЊЕ НАДЕ: Сликар Немања Николић о некативним утопијама, Хладном рату и Југославији, новим и старим "Зонама сумрака"

17. 07. 2023. у 21:14

Култура

0 3

МИНА КАРАЏИЋ КАО ИНСПИРАЦИЈА: Изложба Светлане Матић у понедељак, 17. јула у Библиотеци града Београда

13. 07. 2023. у 20:50

Култура

0 0

"ТОК" СТЕФАНИЕ ВЕЉОВИЋ У ГАЛЕРИЈИ ДОБ: Цртање и отисцима колена

10. 07. 2023. у 16:49

Култура

0 0

ТРЕЋА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА САРЕ МИЛОЈЕВИЋ: О еротским фантазијама и осталим слабостима

07. 07. 2023. у 16:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације