СВИ ФОЛКЛОРИ СВЕТА ТЕКУ МОЈИМ ВЕНАМА: Чувени Бата Канда који је својим колима "палио" планету

УМЕТНИК који је својим колима, експлозијом животне радости, запалио планету, Бата Канда је из истог језгра - напојеног свим фолклорима света, црпио све своје ноте, исписане у партитурама недостижним за све осим највећих виртуоза. Онаквих, какав је и сам, тај легендарни хармоникаш чији је надимак одавно "победио" крштено му име, презиме и средње слово.

Новости/ З. Јовановић

- Ја сам Владета Р. Кандић, син Радивоја из Опорнице код Крагујевца и мајке Данице из Обреновца. Генетски пелцер и љубав према хармоници понео сам из куће. Студирао сам грађевину, отац је желео сина инжењера, а ја одох у хармоникаше - прича Бата Канда, "потомак чистог опанка, шајкаче и гуња".

Није само тај пелцер и љубав понео из куће, већ и прву хармонику коју му је отац купио.

- Могао си тада за тих 400 хиљада да купиш... кућу, и то на Дедињу - прича, у свом стилу. - Оде на њу дедино наслеђе села Опорнице, цела се фамилија задужила за моју хармонику.

Али, "у руке Мандушића Вука...", та је хармоника током деценија успела да позлати све чега се Бата Канда дотакао. Тако је, пре пет година, понео естрадну награду за животно дело, а на предстојећем Нишвилу ће му 10. августа бити уручена и награда за промоцију балканског џеза у свету.

- У џез сам се заљубио на првом наступу Дизија Гилеспија, који је био сензација на Коларцу, а исте 1957. сам као бруцош на истом месту слушао и Квинсија DŽоунса и Мајнарда Фергусона, и тад сам већ био отрован - сећа се композитор и хармоникаш, који је током каријере наступао на најпознатијим џез фестивалима широм Европе и света и (п)остао зачетник етно-џеза на овим просторима.

- Мојим крвотоком теку сви фолклори света, Бог ми је подарио ту енергију фанатизма, посвећености, а хармоника ме је одвела на све меридијане света - прича уметник који је са АКУД "Бранко Крсмановић" (у које је крочио већ као бруцош на Грађевинском факултету и где је био солиста, корепетитор и руководилац Народног оркестра И хора) свирао на 2 хиљаде концерата на 4

континента. Био је на Куби 1961, на отварању колор телевизије у Токију 1963, у Карнеги холу у Њујорку 1968, наступао на проазијским Олимпијским играма, у Џакарти...

Бата Канда живи окружен успоменама на велику своју каријеру и живот богат као три "нормална", а многе од његових анегдота везане су баш уз то азијско путовање "на колективни пасош", Индонезију и Сукарна (који је знао на српском да каже "Ја сам лола из Метропола").

Владета је компоновао и аранжирао велики број инструменталних нумера, међу којима су незаборавне: "Кандоро", "Најциганскије вашарско коло", "Софкина љубавна игра", "Кандин са", "Танино оро", "Нишковац"... У сарадњи са Симфонијским оркестром РТС у музику је преточио две стотине песама српске поезије. Свирао је и Бранку Миљковићу, а звезда "Мета" Жељко Лучић изводи његове композиције на Десанкине стихове "Не немој ми прићи" и Попине "Очију твојих да није".

Са композицијом "Танино оро" (и 25 долара за приступ) постао је 1989. члан Удружења америчких џез хармоникаша (Фриендс оф тхе аццордион) у Лос Анђелесу, где су му признање уручили џез великани хармонике Франк Мароко и Арт Ван Дам.

- Ја нисам џез музичар - и поред свега каже. - Ја сам балканофолог, страствени љубитељ фолклора кога су велики уметници џеза инспирисали да уздигнем свој дар од Бога . Слушао сам великане и мене су слушали великани, свирао сам увек са најбољима и писао музику за најбоље, а највећи мој идол у домаћем џезу је Мирко Шоуц, људска громада и један од највећих наших џез музичара.

Посебан сентимент Бата Канда гаји према фолклору "јужне пруге", одакле му и стиже ова велика награда, памти непоновљива снимања са врсним музичарима у Стенлијевом шпајзу, где је направио и "Шећер мала чочек" за Шабана Бајрамовића - који је Канду поздрављао речима "Шампионе, изем ти ону ствар".

Пут јужне пруге и Ниша ће га овог августа, на отварање Нишвила и свечано уручење награде, повести његов свестрано образовани син Вук, који је остао један од најбољих Бата Кандиних ђака на хармоници. Има и, такође веома успешну, кћи Душицу.

- Имам и петоро унучића, две лепотице и тројицу унука високих по 2 метра. Ја сам срећан човек, дошао сам до пуних 85 година и то је за сад моје највеће постигнуће - прича, док седи у свом "малом Лувру", ушушканом стану препуном плоча, признања, потписаних фотографија и других записа са непоновљивих наступа и путовања. Препуном енергије великих људи великих дарова, који су га походили, и музике, која је уткана у сваки делић Бата Кандиног бића, живота, па и животног простора.

Тај живот јесте, признаје, био мукотрпан и неизвестан, уместо да гради путеве и пруге "од готовог је направио вересију", два пута био на самој ивици смрти а неколико година и на ивици егзистенције (умало оставши без једне своје златне хармоникашке руке)... Ипак, у својој осамдесет и шестој, одлучан је у намери да и његов епитаф буде посвећен - инструменту уз који је улепшавао и мењао свет, с којим је "певао слободу, прошао кроз ватру и воду", а да се завршава речима "Свирао сам свету и остао свој, хармонико моја, ти си живот мој".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације