КРИСТАЛНИ БОКАЛ КАРАЂОРЂЕВИЋА: Нова аквизиција Историјског музеја Србије, дародавац Синиша Радованчевић из Холандије

И ДОК недавне аквизиције Историјског музеја Србије, набављене код аукцијске куће "Артемиде асте" из Сан Марина - оловни печат великог жупана Стефана Немање, грош краља Милутина и златник од 20 динара краља Милана Обреновића - ускоро долазе пред публику изложбе "Чекајући сталну поставку", стигла је и вест да ће се ова збирка наше прошлости и трајања обогатити новим, вредним предметом.

Фото промо

Реч је о бокалу од кристала опточеном сребром, из династије Карађорђевић, са угравираним грбом.

- Дародавац је Синиша Радованчевић из Холандије, пореклом из Осјека, коме је мајка Ваљевка, купио је на аукцији код бечке куће "Доротеум" - открива, за "Вечерње новости", др Душица Бојић, директорка ИМС. - Радованчевић и његова мајка ће доћи у Београд у септембру, када ће нам предати тај поклон, а ми ћемо, у међувремену, и за њега направити посебну витрину, како би се нашао на поставци "Чекајући сталну поставку".

Фото промо

Према речима саговорнице бокал је висине 38 сантиметара, према наруџбини је израђен и купљен у Аустрији 1922. године, док му је грб краљевине Југолавије угравиран када је стигао у земљу. Како додаје Бојићева, новина је и то да је, уз идеалну реконструкцију жезла цара Душана, рађену према фресци из манастира Лесново и представљену пре месец дана када су у колекцију "увођени" нови експонати, у музеј стигла и пала царице Јелене.

Иначе, гости Историјског музеја Србије, били су представници катедре за српски језик, београдског Филолошког факултета, које је кроз изложбу провела директорка Бојић. Професор др Виктор Савић, са ове катедре, је аутор дела поставке која се односе на рану српску писменост и манастир Свету Катарину на Синају.

- Изложба је импресивна не само зато што прати српску историју од Немањића до Карађорђевића, већ што је велики број аутора учествовао у њеној изради: историчари, лингвисти, археолози, сликари, теолози - истиче професорка Рајна Драгићевић, председник Савеза славистичких друштава Србије. -Један огромна енергија је овде укључена. На овакве изложбе морали би да долазе ученици, студенти, гости Београда и Србије, јер је на овом месту испричана читава историја српског народа.

Фото промо

За лингвисте, наставља професорка Драгићевић, најважнији су сегменти који се баве различитим језичким питањима, посебно они који се односе на прасловенски језик и развој српског језика и шта се са њим дешавало током историје.

А професорка стилистике и савременог српског језика Јелена Јовановић Симић, тврди да се српски језик не може проучавати уколико се не прати на том историјском ходу:

- Српски језик је овде утиснут у сваки предмет, у сваки детаљ. Где год да ми је на поставци пао поглед одмах ми се створила асоцијација: на манастир Каленић, на песме "Косовски бој", "Кнежева вечера", на Васка Попу... Оно што човек може да понесе са ове изложбе, као општи утисак, је једно лично и национално самопуздање и радост.

Историчар језика доцент Катарина Боговић, истиче да је посебан квалитет поставке осећај да се публика креће кроз историјски простор, али и мултимедијалан садржај који је прати:

- Имамо прилику да сведочимо о једном природном споју језика и историје. Једнога дана када ИМС буде добио свој простор, та пуноћа израза, и у језику, и у историјским артефактима добиће свој прави сјај. Али и праву вредност у овом друштву, засновану на свом историјском континуитету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације