НОЛЕ И ЈОКИЋ, ТЕСЛЕ У СПОРТУ: Наши уметници, за "Новости", о планетарним успесима двојице уметника на спортским теренима

УВЕЛИКО смо већ свикли да, у готово свим деловима света, прва асоцијација на Србију јесте - Новак. Давно се Ђоковић златним словима уписао у историју, не само белог спорта и ушетао међу суперстарове чији сваки (не)популарни потез намах добија публицитет у планетарним размерама. Но, за Нолета нема заустављања - наставио је да нам неуморно доказује због чега је највећи међу највећима, а готово надљудско његово прегнуће довело и до спознаје скептика да је најбољи тенисер свих времена.

Фото Profimedia

Али колико год да нас је Ноле навикао на спектакуларне успехе српског тениса - одиста надреално звучи чињеница да, готово истовремено, још један Србин постиже једнако фантастичан тријумф и осваја свет кошарке, и то неприкосновене НБА лиге. Сомборац Никола Јокић најбољи је - међу најбољима, те следствено бива проглашен и најбољим кошаркашем света.

Док двојац врхунских српских спортиста овако једновремено, тријумфално ступа на трон а њихова имена златотиском (и у краснопису) бивају уписана у светску историју спорта - природно је запитати се, да ли је могуће да је реч о случајности (попут чињенице да и Новака и Николу бодре и двојица браће, и дивна породица, или да су обојица свестрани и неочекивано природни, те хумани појединци)? Да ли је чињеница да се Србија тренутно у свету помиње као место где се рађају шампиони тек случајни инцидент - иако и Јокићеви и Ђоковићеви успеси неспорно јесу заслужени резултат дугогодишњег прегнућа тих изузетних појединаца?

На ова питања, за "Новости", ексклузивно, нуде одговре наши културни посленици: академик Душан Ковачевић, драмски писац, Стефан Миленковић, виртуоз на виолини, Ђорђе Кадијевић, редитељ, и Владимир Кецмановић, писац.

Указујући да двојица изузетних људи, Новак и Никола, баш као и још један српски геније - Тесла, "мора да имају додира са другим димензијама", наши саговорници истичу да би свако од нас, после оваквих успеха, требало да се потруди да уради највише и најбоље што може.

Академик ДУШАН КОВАЧЕВИЋ, драмски писац

Наши асови, као планетарно чудо

Фото Н. Скендерија

ЧУВЕНИ драмски писац, академик Душан Ковачевић, сматра да је успех наших асова, Јокића и Ђоковића једно мало планетарно чудо:

- Пре свега, зато што та два млада човека долазе из земље која има непуних седам милиона становника, а ништа мање није битна ни чињеница да би сви кошаркашки и тениски терени у САД, када би се сабрали, имали већу површину од целе Србије - при чему Американци ипак немају, у та два тако велика и важна спорта, играче попут њих двојице. Гледам Нолета откако је почео да игра велике турнире, наравно, страствено навијам за њега, а једнако се и секирам због њега када му не иде. Планирам да му, када га сретнем, кажем да је засигурно заслужан за ово мало седих на мојој глави. Вероватно ћемо и престати да пратимо тенис када Новак престане да игра, али како је у сјајној кондицији, што се видело и сад у Паризу где је играо пред својом децом - није искључено да ће Ноле заиграти и пред својим унуцима. Јокић и он су, напросто, доказ да међу нама ипак живе ванземаљци, а ако неко сумња у то треба само да погледа статистике, резултате које су они остварили у каријерама и увидеће да то заиста није нешто што остварују "обични" људи.

Један од таквих, изузетних људи који мора да је имао додира са другим димензијама, био је и наш Тесла, који је сам за себе говорио да има везе са бићима из свемира, те да су му отуда "дошла" и нека велика открића, будући да он не може рационално да објасни начин на који је до тих открића дошао. И стварно, како један мали дечак из Смиљана који је ручно правио играчкице на реци, дође до тако великих "играчака" и изума који до данас осветљавају целу планету? Немогуће је да то учини човек а да уз себе нема неку вишу силу која му помаже. Управо нам то исто поручују, "потврђују" и резултати ова два невероватна спортска генијалца.

ЂОРЂЕ КАДИЈЕВИЋ, редитељ

Подвизи превазишли све норме спорта!

Ђорђе Кадијевић / Фото Милена Анђела

ЛЕГЕНДАРНИ редитељ Ђорђе Кадијевић истиче да није важно колика је земља, већ је кључан духовни и физички раст појединца, а ми, како истиће, имамо част да живимо тренутак када су чак двојица наших момака узрасла до неслућених висина - пред којима се можемо само с пуним поштовањем и дивљењем поклонити:

- Ђоковићев подвиг превазилази норму спорта, то је антологијски подвиг људског бића, категорија изван и изнад мерила која се могу изразити у резултатима или поенима. Постићи колико он, то може само човек готово натприродних својстава, и према њему као једној од најдрагоценијих и најизузетнијих појава осећам нешто више, узвишеније од дивљења, што превазилази овоземаљско и задире у натприродно, сакрално, свето. Захваљујући карактеру, природи, урођеној племенитости и чисто људским квалитетима он је освојио срца и оних људи који немају интересовања за спорт, својим чисто хуманим својствима, топлином наступа и увек супериорним моралним ставом. Неко ко је велики, измиче увредљивости - не можете га понизити или увредити јер он је изнад тога. Новак је ингениозан, вансеријски, заиста велики, не само по мерилима ове епохе, и његов подвиг никада неће бити заборављен у историји живота, културе и битисања овог нараштаја - који нема пандана једном, до те мере џиновски узраслом, хероју.

Једини који "прети" да му ипак постане пандан, јесте управо наш џин из Сомбора, коме се неизмерно дивим - ко би рекао да је у Сомбору (из)растао можда највећи кошаркаш свих времена? Тај дивни наш Сомборац поседује огромну снагу, велику брзину, интелигенцију спортску али и животну, непогрешивост у игри... Притом је у идеалним годинама и, иако Ђоковићева слава траје дуже, Јокић је онај који би једини могао, и једини је достојан да се пореди са њим и да га достигне.

СТЕФАН МИЛЕНКОВИЋ, виртуоз на виолини

Постали смо инспирација целом свету

Фото Д. Миловановић

ЈЕДИНСТВЕНА личност у свету класичне музике чија каријера траје практично од дана када је проходао у родној Србији, Стефан Миленковић, виртуоз на виолини, поносно истиче да су Никола и Новак инспирација за све нас, не само у нашој земљи, него на целој планети:

- Они су иснпирација за сву децу која стреме да постигну нешто велико, њих двојица су светли примери да где постоје дисциплина, упорност, доследност, континуитет и пре свега визија - не постоји оно што не можете урадити. И то заиста пуни срце јер на неки начин смо сада због тих светлих примера постали инспирација целој планети. То је огромна, непроцењива, историјска ствар. Особе као што су њих двојица су покретачи промена, то су светионици који нас воде и показују шта је могуће, и заиста можемо само бити срећни што живимо у то време, у време таквих невероватних подвига. Мислим да и околности на овим просторима, па и одређене вредности које прате и Ђоковић и Јокић, заиста утичу на етику са којом они приступају свему што раде... то је огромна ствар - та унутрашња структура која вам даје чврстину.

Ми, као народ, иначе имамо темперамент, имамо и пркос... Борбен смо народ, а када се све то усмери у неки конкретан, добар циљ, мало тога може да нас заустави, омете или дестабилизује. Јер, једноставно је - имамо историјску чврстину, а када су ту, понављам и дисциплина и структура, онда нема тога што не може да се постигне. Ја лично настојим да живим тако, увек сам настојао да будем пример и другима, а узор су ми и јунаци, као што су Ђоковић и Јокић, али и други спортисти који постижу невероватне резултате.

Мала смо земља у светским размерама, али смо земља великог срца и велике душе, земља људи једне несвакидашње упорности.

ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ, писац

Тријумф као подстицај за све нас

Фото З. Јовановић

ПИСАЦ Владимир Кецмановић такође је, подстакнут фантастичним успесима наших спортиста а поготово тренутним тријумфом нашег кошаркашко-тенисерског двојца који заувек остају уписани у историју, много размишљао о томе колико бисмо увек морали бити на опрезу са изрицањем квалификација - попут оних, популарних, о "величини" одређених народа, па и српског (најчешће праћеног одредницом "мали народ").

- Ма колико успех Новака Ђоковића и Николе Јокића у њиховим спортовима неспорно представљао њихово индивидуално постигнуће, тај успех је без сумње невероватно значајан и за цео српски народ - истиче Кецмановић. - Сигурно је да није лако утврдити како то да наши спортисти успевају да постигну до те мере величанствене резултате у светским оквирима. Међутим, у овом случају, када у истом тренутку имамо чак двојицу таквих - најбољих међу најбољима, бесмислено би било тврдити, а глупо би било поверовати у тврдње да је реч о случајности. Мислим да би требало да њихов тријумф схватимо и као подстицај за све нас појединачно - треба да се поносимо њиховим успесима, наравно, то је природно, али би ваљало да се истовремено потрудимо и да свако од нас да све од себе и уради највише и најбоље што може, у својим областима и дисциплинама.

Фантастични успеси Јокића и Ђоковића недвосмислено нам говоре и то да број припадника, и величина једног народа - нису исто. И да, када неко каже "мали народ" - мисли на број припадника. Стварна величина тог народа је, међутим, нешто сасвим друго. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације