У БАТИНОМ КРУЖОКУ И МАРКЕС И ПИКАСО: Породица академика Милорада Михаиловића о животу и несебичности великог сликара

КАДА је Милорад Бата Михаиловић уписао Ликовну академију, отац је престао да разговара са њим. Јер, отац га је уписао на Правни факултет, на који је он отишао само једном, када је хтео да се испише. А његова мајка само је рекла: "Хвала Богу, могао је да буде и балетан".

Фото архива

Ово духовито породично предање преноси, за "Вечерње новости", један од наследника уметниковог опуса, Немања Смичиклас, окружен Батиним делима на изложби коју су поводом стогодишњице рођења академика и сликара организовали Галерија САНУ и галерија "Рима", уз помоћ породице и приватних колекционара.

- Бата је од почетка желео да се бави уметношћу, то је зацртао и није постојао начин да се нешто ту промени - објашњава овај сликар-конзерватор, некадашњи саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе, који је непосредно пре разговора за наш лист, управо на примеру чувања и рестаурације дела свог рођака, одржао предавање својим студентима са Факулета примењених уметности.

Као Батина рођена сестричина, односно његова најближа породица, Смичикласова мајка га је наследила, а осим Немање, о вредном опусу ствараном у Београду, Паризу, Њујорку, брине и његова супруга, такође сликар-конзерватор у Републичком заводу, као и њихова деца.

- Мени је заправо Бата деда ујак, али како се осећао млад, увек је говорио: "Ти мене ујко да зовеш" - наставља саговорник. - И тако да ми је остао ујко целог живота. Скроз ми је чудно тако да изговорим реч деда, јер не иде уз њега.

Фото архива

После сликареве смрти, постојала је инцијатива да се направи легат у његовом родном Панчеву, а преговори о томе водили су се и током Батиног живота.

- Ми смо као породица и наследници Батиног дела направили фондацију која се бави његовим уметничким наслеђем, и она је са градом Панчевом склопила уговор о уступању комплетног Батиног опуса на коришћење будућем легату, али се нисмо сложили са тим да се било шта поклони - објашњава Смичиклас. - То се испоставило као добра одлука, јер је град наменио простор око кога су се створили различити проблеми. А када је простор постао спреман да постане легат, три или четири галерије у Панчеву су расформиране и пресељене управо ту. Тако је он проглашен неусловним, што није била одлука ни наша, ни Панчева, већ је једна делегација министарства културе констатовала да нису испуњени услови за трајно излагање и чување Батиних слика.

Породица, према речима саговорника не одустаје од сарадње са Панчевом, где ће следеће недеље имати састанак са секретаром за културу и кустосом галерије која носи Батино име, а поводом изложбе која би ту требало да се одржи крајем године:

- Много је прича које показују како је био велик, несебичан човек. Када се у Скопљу десио разорни земљотрес, био је веома погођен јер је био нераздвојан пријатељ са Глигором Чемерским. Много уметника је тада скопском музеју поклоњало дела, а Бата је отишао код Пикаса са којим се дружио и замолио га да и он да слику. Пикасо је одабрао један портрет који је Бата предао музеју. Батин лични контакт био је пресудан за тај дар, али о томе не постоји никакав писани траг, што је у његовом стилу, потврђује ширину геста и великодушну природу.

Фото архива

Слично је било, обраћа пажњу саговорник, и са изложбом коју је организовао у Будви, са делима својих савременика:

- То су били његови другари са којима је заједно живео, радио, пио... и размењивао слике. У том кругу су били велики и значајни аутори, као Линдстром, Табучи, Апел, бар 15 имена значајних за светску историју уметности. Њихова су се дела нашла на тој изложби, после које је галерија молила да ту остану мало дуже... И тако је остало до дана данашњег. Практично, Модерна галерија у Будви не би ни постојала да није тог, да кажемо дара. Опет, не постоји никакав траг о томе да им је Бата то поклонио. Био је то договор између њега и тадашњег руководства галерије. Све је, као и увек, када је он био у питању, било на пријатељској основи.

Није Михаиловић био окружен само најпознатијим сликарима свога времена, већ и писцима, песницима, научницима...

- Габријел Гарсија Маркес био му је кућни пријатељ, као и Чарлс Симић, са којим је био веома близак, а имамо сачувану и њихову коресподенцију. У свету је био прихваћенији него овде. Као породици битно нам је да се врати на то место које му припада у историји уметности, а у томе имамо велику подршку галерије "Рима" и њеног оснивача Александра Милојевића.

Фото архива

У борби да се сачува Батина уметност, од велике помоћи, каже Смичиклас је и то што су и он, и супруга из заштитарске бранше, што познају законску регулативу, ситуацију у уметности:

- Да нисмо из тог круга, или да имамо финансијске проблеме, не знам шта би било, јер је познато како су завршиле оставштине Лубарде, или Цуце Сокић. Нама никада није био интерес да продајемо Батина дела, иако сматрамо да је радовима сваког уметника боље у доброј приватној колекцији, него у депоу, неког музеја. Радимо на централном регистру Батиних слика, у коме ће бити пописано све до чега може да се дође, а не само оно које су у нашем власништву. У питању је јако велики опус, па ће овај посао трајати и у следећој генерацији. Наравно, сукцесивно радимо и на конзервацији његових слика, како бисмо што боље очували све те неке силне ролне, згужване папире, платна које је као мачиће преносио из Париза за Београд, и обрнуто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације