ДЕЦА ТРЕБА ДА НАУЧЕ ДА ПОДНЕСУ ПОРАЗ: Интервју Александар Срећковић Кубура
УЛОГА Алојза Каврана у "Годинама врана" донела му је Стеријину награду, доминирао је као Банко у "Магбету", а овом низу претходио је и Арса у Нушићевој "Власти": речју, првак Драме Народног позоришта Александар Срећковић Кубура, у пуном је зениту. Сада се на кратко "изместио" у Атеље 212, у коме припрема "Обраћање нацији" у режији Бојана Ђорђева, чија је премијера најављена за 19. мај.
- Аскано Челестини није ни писац ни глумац по професији, али се бави политичким стендап извођењем. У овом тексту скупио је петнаестак својих монолога, углавном критички оријентисаних према неолибералистичком друштву - каже на почетку разговора Александар Срећковић. - Његов текст само је предложак за представу. Духовит и оштар, па и сценичан. Први пут радим један "недрамски" текст, изазов ми је да видим како ћу у томе да функционишем. Дуго нисам играо у Атељеу, а одавде сам потекао.
о Волите изазове, гласовне и телесне трансформације?
- У "Керовима" играм са Срђаном Тимаровим, имамо брзе промене ликова и гласовних трансформација. Немам, заправо, ни један лик сасвим у свом гласу. Нешто слично сам урадио и са Ружичићем у "Покондиреној тикви", па и мјузиклу "Лутка са насловне стране". Све што имам од алата волим да користим: глас,тело, ход... Доста сам са Јагошем радио, између осталих, две - три представе у "Бухи". Сећам се да сам у "Књизи о џунгли" морао да употребим потпуно нетипичне покрете и позитуре. Више сам радио на телу него на говорној радњи, јер је таква била и улога - пантера.
о Како успевате да своје алате одржавате у функцији?
- С годинама се тражи све веће "одржавање" у смислу снаге, еластичности, покретљивости. Ипак, највише се бавим посматрањем: волим да шетам, гледам људе како ходају, како им стоје кукови, рамена, стопала. Пре неки дан ишао сам са млађим сином, видели смо неког типа који се "расправљао" са самим собом. Ходао је раширених ногу и из лактова покретао руке. Имао је врло жучан дијалог са невидљивим саговорником. Уосталом, сваки монолог је заправо дијалог. То се у борилачким вештинама зове "шадо", борба против замишљеног противника... Све то скупљам, па где могу да искористим - искористим.
о Играли сте у Атељеу, "Бухи", на Теразијама. Ипак, одлучили сте се за стални ангажман у националном театру?
- Моја прва професионална премијера била је 1993, "Маска" у Народном. Дошао сам на позив Љубивоја Тадића, јер волим класичан репертоар. И нисам се покајао, мислим да сам глумац за Народно позориште. У последње време, уживам у Арси и "Власти" с којом сам се после низа драмских улога вратио комедији.
о Један сте од глумаца који је први "искорачио" из наше земље, снимао у Хрватској, Босни, Русији, Украјини...
- Радио сам и у неким америчким продукцијама. Ускоро, 26.маја, у САД излази филм који се зове "Машина", а који је већим делом сниман код нас и у којем значајне улоге имамо Никола Ђуричко и ја. Радио сам и једну енглеску серију, прошао више процеса, али је главни утисак да су тонци, сценци, глумци, увек исти тип људи. Као уметници, ми смо грађани света. Додуше, у позоришту је тешко, готово немогуће, играти на језику који није матерњи. Театар тражи другу врсту израза, концентрацију. Није лако размишљати на сцени и о страном језику.
о Снимили сте серију и филм "Што се боре мисли моје"?
- То је прича о последњем дану и убиству кнеза Михаила. Текст је сјајан, екипа такође. Ова историјска прича има и своју крими (политичку) позадину, уосталом, то је период о коме веома мало знамо. Прилика је и да се нешто научи о једном од наших изузетно битних, можда у културолошком смилу и најважнијих владара. Кнез Михаило је човек који нам је подигао и Народни музеј и Народно позориште, а нас глумце извукао из кафана и путујућих трупа, дао нам кућу и почео да развија културу. Писао је поезију, по његовој песми се и зове серија. Био је уметничка душа, али такве душе у политици и завршавају онако како је он завршио.
о Занимљиво је да сте једно време били и на функцији председника УО шаховског клуба Црвена звезда?
- Шах је, истина, кратко време био изборни предмет у школама.Покушавали смо нешто и да га вратимо. Нажалост, сад за њега нико нема слуха у образовним институцијама, а ни у медијима. Сећам се времена када се пред ТВ Дневник сваке вечери анализирао неки велики меч. На спортским странама "Политике" и у "Новостима", такође, било је места за шах. Преносе Фишер - Спаски гледао је цео свет. Тога, нажалост, одавно више нема, а ни интересовања... Ја нисам био неки посебан шахиста, али јесте мој старији син. Захваљујући деди, са непуних пет година научио је ову игру, играо је активно и такмичио се све до Електротехничког факултета. И веома му је значила.
о Како се одразила на његово одрастање ?
- Пре свега, шах развија логичко размишљање, дух, позитивност, концентрацију. Потребна је и психичка снага: водиш па губиш, мораш да развијаш борбеност, поштено надмудриш противника. Да умеш да поднесеш пораз, да и у најгорој ситуацији не дижеш руке него тражиш решење. То је веома важно, јер данашња деца на пораз нису навикнута. Одрасли их чувају под златним звоном, па кад дођу до проблема - прсну. А без савлађивања тешкоћа, човек не може да сазри и одрасте. То је живот. Кад би шах био изборни предмет подигли бисмо много квалитетније генерације. У неким скандинавским земљама увели су га у обавезну наставу, што је озбиљно и дугорочно размишљање државе о сопственом подмлатку. Наравно, данас је много теже младе заинтересовати за шах него некада.
о Јер им недостаје пажња и стрпљење?
- Навикли су на брзе адреналинске шокове кроз игрице и клипове, немају концентрацију кад нешто потраје. Клинци би морали да се мало "спусте", да виде да се не дешава све у тридесет секунди већ да постоје ствари које морају да се развијају годинама да би дошли до циља, па и умети неколико потеза предвидети унапред. Данашња деца не читају, недостаје им пажња да испрате причу на педесет страна. Хоће да се све "деси"одмах. На сву срећу, уз одређени напор, обојицу синова сам успео да усмерим да читају књиге. Важно је било да се извуку из обрасца "секунди" и да дугорочније размишљају о животу.КОШАРКАШ ПЕТАР КРАЉ
КОШАРКАШ ПЕТАР КРАЉ
- ОД спортова с лоптом једино сам кошарку играо, онако солидно. Сад смо се сетили Киле (Гордан Кичић) и ја, да је у Атељеу, у пробној сали (кули) био некада кош. Онда смо правили турнире и играли. Киле је одличан баскеташ, али сећам се да је Пера Краљ за онако меканог човека био ужасно брз и енергичан кад игра кошарку. "Драо" нас је поштено, иако смо били млађи четрдесет година! Био је опасан.
Препоручујемо
ЗАВЕО ЈЕ ЧУВЕНИ СПОРТИСТА: Како изгледа и чиме се бави ћерка Мише Јанкетића? (ФОТО)
18. 04. 2023. у 20:38
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)