У СКУПШТИНИ ГРАДА СНЕЖАНИ ПЕТРОВИЋ СВЕЧАНО УРУЧЕНА КАПОРОВА НАГРАДА: Сликарско дисање са Момом

ПРИЗНАЊЕ које већ 12 година Задужбина "Момчило Момо Капор" додељује наизменично књижевницима и ликовним уметницима јуче је понела сликарка Снежана Петровић, којој је ову престижну награду јуче у Скупштини града свечано уручио Матија Бећковић.

Новости

Примивши из руку песника, академика САНУ и председника Управног одбора Капорове задужбине сребрну плакету са мотивом Момине школице, уметница из Новог Сада истакла је колика је част бити овенчан наградом која носи име великана, ствараоца који је имао дара да писаном речју и ликовним изразом фантастично презентује суштину живота.

- Био је мајстор да ухвати оно вечно у свакидашњем. Момо Капор је био изузетан стваралац и како волим да кажем, мултидисциплинарни геније - истакла је шеста лауреаткиња награде за ликовно стваралаштво, Петровићева, позивајући присутне на своју самосталну изложбу "Неистражени свет: Ретроспектива" у београдској галерији "Сањај".

- Значи ми ово признање, пре свега јер се односи на укупно моје стваралаштво. До сада сам понела многе награде, што у земљи, што у иностранству, али све су се оне односиле на неке конкретне појединачне радове, а ова ми је још значајнија утолико јер обједињује комплетан мој стваралачки опус - додала је уметница, изражавајући захвалност Задужбини "Момчило Момо Капор" и целокупном стручном жирију.

Тај је жири, који су чинили Дејан Ђорић, ликовни критичар (председник), Драган Јовановић Данилов, књижевник и ликовни критичар и галеристкиња Сања Бјелановић Јанковић, једногласно донео одлуку да је овогодишња добитница награде "сликарка чија дела припадају уметничком жанру фигуративног надреализма и фантастичног сликарства".

- Снежану Петровић жири сматра једном од најбољих сликарки у Србији. Једино је она, као професорка, сликарка, цртачица и графичарка, успела да у богатој балканској фантастичној фигурацији да нов и оригиналан допринос - истиче се у образложењу које је прочитао Драган Јовановић Данилов.

Сигуран сам да би Момо био одушевљен када би знао да је Снежана добитница награде која носи његово име, рекао је, за "Вечерње новости", Данилов и додао:

- Код њих двоје постоји једно заједничко духовно, душевно и сликарско дисање. Та њихова иконографија је веома слична, мада је Снежана склонија фантастици и једном фантастичном спиритуализовању на свом сликарском пољу. Међутим, оно што их повезује јесте то што код њих не постоји некаква, да тако кажем, пука фактографија, већ и код Снежане и код Моме постоји једно поетско, лирско призивање сликарског призора.

Жири је записао и да се само из историјске перспективе може разумети дело Снежане Петровић, њена позиција у европској и српској уметности као позадина њеног успеха, и да је за лауреаткињу "било тим теже да ствара у средини која не зна за крајње досеге фантастичног".

Данилов се кратко осврнуо и на лик и дело Моме Капора, те "комплексне личности са више уметничких идентитета" и апсолутно изванредног цртача.

Љиљана Капор, оснивач Задужбине и вољена супруга преминулог уметника, истакла је да је Момо засигурно узор многим уметницима, због чега је важно да посебно ценимо њихов рад и подстичемо их да се развијају, дамо им могућност да неспутано стварају и покажу свој раскошни таленат.

- Пресрећна сам била када сам чула да је Снежана добитница, јер сам се упознала са њеним сликарством и потпуно сам сигурна да би Момо да је жив за њену монографију писао предговор, као што сам уверена и да би он отворио њену предстојећу изложбу - рекла нам је Љиља Капор. - Али, ето, и овако она живи кроз Мому и Момо живи кроз њу, и то је нека нераскидива, трајна веза коју имају, та нека спона унутрашњих сензибилитета, који једноставно исијавају и у сликама којима се враћате увек - како у Моминим, тако и у њеним.

Момо Капор није био нити један дан мртав, "разјаснио" нам је Матија Бећковић већ у првој реченици, и образложио:

- Тај његов неодољиви раскошни дар, који је усрећио толике читаоце и гледаоце, наставља да живи и траје са несмањеном жестином. Друштвене мреже преплављене су изводима из његових књига, ја чак верујем да међу овим младим људима заиста има и доста оних који не знају да Момо више није међу нама. Задужбина се потрудила да сачува не само његово дело већ и оне које је он највише волео - уметнике, младе људе, то цело братство, па се, наизменично, једне године сете неког сликара, наредне награде неког писца, а сви су ти сликари и писци неки његови прави наследници. Тако не само оно због чега је Момо живео већ ни оно чему је посветио сав свој живот неће умрети никада. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације