МИСТЕРИЈА ЈЕДНЕ ФОТОГРАФИЈЕ: Духовић у атељеу Мештровића

ПО струци историчар уметности, Бранка Ђорђевић Наканиши, истражује и колекционира старе фотографије, првенствено Београда. Недавно је у својим истраживањима кренула трагом енигматичног снимка који је пронашла међу најранијим радовима свог стрица Бранислава Банета Ђорђевића (1934-1995), познатог београдског фото-аматера.

Бранислав Бане Ђорђевић

Бане Ђорђевић је био професор клавира у музичкој школи "Станковић", али је од почетка шездесетих година до краја живота скоро свакодневно фотографисао. Омиљена тема су му биле пролазнице које је снимао на Теразијама, у Кнез Михаиловој улици и на Тргу републике, чиме је овековечио лепоту Београђанки, као и дух једног времена.

Фотографија од које почиње ова прича тематски се не уклапа у типичне Банетове радове. Приказује младог вајара у непознатом простору, у раду на некој каменој скулптури. Бранка је препознала да су све скулптуре на снимку дела Ивана Мештровића, а да су у позадини нанизане једна до друге каријатиде за Споменик незнаном јунаку на Авали. Где и када је могла настати ова фотографија? Бранка се обратила за помоћ Народном музеју у Београду. У овом музеју су констатовали да непознати вајар ради на једној од скулптура из циклуса "Видовдански фрагменти" за коју је Мештровић израдио модел 1908, али су на основу присуства каријатида закључили да је фотографија настала између 1936-1938. кад су оне израђене, те су били убеђења да Бранислав Бане Ђорђевић не може бити аутор фотографије. С обзиром на то да се Бранка сећа да је још за живота њеног стрица ова фотографија била негде објављена под његовим именом, била је сигурна да он не би подметнуо туђи рад, кад је имао на располагању стотине својих. Наставила је да истражује.

- Будући да каријатиде на снимку не делују као да су од углачаног гранита, већ имају храпаву површину, претпоставила сам да се ради о глиненим моделима. Истовремено, утврдила сам да вајар ради на скулптури "Две удовице" (из Видовданског циклуса) која се данас чува у галерији Мештровић у Сплиту. Такође је сазнала да је у Сплиту 1935. године сазидана радионица на Мештровићевом имању, у непосредној близини његове виле, а у сврхе вајања каријатида за споменик на Авали. Уметник је у Загребу израдио осам глинених модела за осам каријатида које су представљале жене народа бивше Југославије, а модели су транспортовани у поменуту радионицу где је група од двадесет клесара радила на преношењу модела у гранит. Све ово ме је навело да поверујем да је мистериозна фотографија настала у Сплиту у клесарској радионици у којој су највероватније модели каријатида чувани дуго после завршеног посла - каже нам Бранка Ђорђевић Наканиши.

С обзиром да је у тој радионици радио Андрија Крстуловић од 1952. до 1997, како на својим, тако и на Мештровићевим делима, Бранка је помислила да је он вајар са фотографије:

- У потрази за потврдом ове претпоставке, упутила сам писмо Зорани Јурић Шабић, кустосу Галерије Мештровић у чијем саставу се налази и ова радионица. Госпођа Јурић Шабић била је одушевљена фотографијом и брзометно послала одговор са разрешењем енигме. Наиме, када су довршене гранитне каријатиде послате у Београд, оригинални глинени модели су заиста сачувани у Сплиту, али су пренешени из кипарске радионице у Мештровићев атеље у његовој вили, где се и данас налазе. Године 1961. млади вајар Радослав Духовић изабран је на конкурсу да пренесе у камен скулптуру "Две удовице" према Мештровићевом моделу. За овај рад му је додељен простор Мештровићевог атељеа, тако да је фотографија Банета Ђорђевића без сумње настала 1961. године у уметниковом атељеу у Сплиту и представља једини сачуван снимак Духовића у раду на овој чувеној скулптури - каже наша саговорница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације