ПРОШЛА ЈЕ ГОДИНА, СЕЋАЊЕ НИКАД: Навршило се годину дана од смрти глумца Жарка Лаушевића (1960-2023)

ЧОВЕК је јако добар адвокат за своје грешке и јако добар судија за туђе. Знам да је то варка, али живот ми је приредио толике тренутке сурове стварности да ми прија мало да сањам. Свако прича са својом тишином, а тишина свашта каже.

књига "Лауш"

Написао је ово један од најпознатијих југословенских и српских глумца Жарко Лаушевић (1960-2023) који нас је заувек напустио пре равно годину дана. Било је можда већих глумаца и можда већих звезда, али судбине као Лаушевићеве било није. Оно што га је чинило другачијим није био само његов глумачки таленат већ и турбулентни животни пут. Његова животна прича - драматична, трагична, сложена као да је скројена за филм. Несрећни догађај у Црној Гори и године у затвору оставили су у њему дубоке ожиљке. Књига "Година прође, дан никад" (коју су својевремено објавиле "Новости") сведочи о најтежим годинама његовог живота, о борби са демонима прошлости и покушају да нађе мир. Та књига је постала симбол Лаушевићевог успона из пепела.

књига "Лауш"

- И сада, после његовог живота, можемо да кажемо да је Жарко у тим генерацијама које су дошле после Милене и Драгана, Бате Живојиновића и Смокија Самарџића, једина права звезда коју смо имали - изјавио је његов колега Светозар Цветковић у књизи "Лауш" коју је недавно објавила издавачка кућа "Вукотић медија".

Аутор књиге Борис Јакић окупио је глумчеве пријатеље, колеге и редитеље који говоре колико је изгубила наша култура одласком "принца глуме", како су критичари Жарка назвали средином осамдесетих.

- И не питајте више за ким звона звоне ни ко је био Жарко Лаушевић. Жарко је, Жарко је Жарко. Дошао је међу нас из неког свог митоносног света и постао митска позоришна појава. Дошао је са много уметничких дарова, а његова личност их је учинила сродним. Што није могло да се изрази глумом, умео је да наслика, а оно чему је слика недовољна, исказивао је књижевним писмом - написала је својевремено књижевница Вида Огњеновић.

књига "Лауш"

Лаушевић је рођен на Цетињу, 19. јануара 1960, на Богојављење. Био је најмлађе дете Душана и Роксанде Лаушевић.

- Корени Лаушевића потичу са Косова - наводи Јакић. - Према породичном предању, насељавали су парче породичне земље између Пећи и Високих Дечана. Избегли су тамо где их поглед Османлија не може пронаћи. Населили су се близу Жабљака. Те податке, као и српско порекло Лаушевића, често је истицао Жарков отац Душан. За разлику од старијег брата Бранимира, који се изјашњавао као Црногорац, Жарко је следио очев пример.

књига "Лауш"

У детињству је једна од највећих Жаркових жеља, како пише Јакић, била да му родитељи купе бицикл. Уместо бицикла, добио је шах. Почетно разочарање убрзо је прерасло у одушевљење.

- Био је сјајан шахиста. Најчешће смо играли у Њујорку. Одлазио бих код њега, он би спремио ручак или вечеру - открива писац и политичар Вук Драшковић. - Последњи меч је убедљиво добио и рекао ми је да са задовољством чека прилику за реванш. Нажалост, ту прилику нисам добио. Уследила је епидемија короне, он је напустио Њујорк. Кад сам први пут отишао у Њујорк, кад он није био у њему, позвао сам га телефоном да му кажем: Жаре, ево ме у једном граду, али ово више није Њујорк јер нема тебе у њему.

Лаушевић је на филму дебитовао 1982. године, улогом у филму "Прогон". Исте године остварио је значајне улоге у филмовима "Савамала" и "Директан пренос", а потом у серији "Сиви дом", која му је донела велику популарност. Глумио је у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: "Шмекер", "Догодило се на данашњи дан", "Официр с ружом" , "Браћа по матери", "Бој на Косову", "Оригинал фалсификата", "Кажи зашто ме остави"... Онда је дошала представа "Свети Сава".

- На предлог доброг другара Синише Ковачевића, Жарко је прихватио да игра Светог Саву у истоименој представи Зеничког народног позоришта - пише Јакић. - Све се догађало у предвечерје рата, у првој половини деведесете. Улога првог српског просветитеља, утемељивача српске духовности, донела је Лаушевићу гомилу проблема уместо задовољства.

књига "Лауш"

Зеничко позориште је требало да гостује са овом представом у Југословенском драмском позоришту 31. маја 1990, али због упада протестаната који су махали пиштољима није одиграна. Била је то тачка иза које се није могло назад и ништа више није било исто. Није био исти ни Синиша Ковачевић, није био исти ни Жарко Лаушевић - који је због претњи тих дана одлучио да набави пиштољ. Представа "Свети Сава" више никад није изведена, а три године касније у кобној ноћи Лаушевићу је заувек промењен живот, док су животи двојице младића, Радована Вучинића и Драгора Пејовића, крваво прекинути.

- Обишао сам га пар дана после трагичног догађаја - испричао је редитељ Дарко Бајић, који је посетио Лаушевића у првим данима боравка у затвору Спуж. - Са мном је била Мерима Исаковић. Ћутали смо, он није могао да говори а ја нисам знао шта да кажем. Пушио је једну цигарету за другом. Загрлили смо се на растанку.

књига "Лауш"

Од људи који су знали како теку Жаркови затворски дани чуло се само да је видно депримиран. Већ тада настајали су, без сумње, први редови његовог романа "Година прође, дан никад", пошто су му затворске власти одобриле папир. Био је то највећи књижевни хит (продато 330.000 примерака) који се појавио на постјугословенским просторима у постјугословенској ери.

Од 1999. године Лаушевић је живео у Америци. Тамо је био ухапшен у јулу 2009. године јер није имао емигрантску визу. У притвору је био до 15. септембра исте године, а суд у Њујорку је следеће године донео и дефинитивну одлуку да му допусти останак у САД. Претпоследњи чин најтеже улоге у животу "затвореника са ружом" окончан је одлуком тадашњег председника Србије Бориса Тадића да му одобри помиловање.

- Жарко је у пролеће 2023. направио тестамент у којем је до детаља објаснио своју последњу вољу - наводи Јакић. - Био је уверен да крај није тако близу. Између њега и смрти није било непознаница, добро су се знали још од времена подгоричке трагедије. Стално су били блиски, ословљавали се на "ти". Није умео да се штеди. Упркос болести, није оставио цигарете. Заменио је само њихову форму - пушио је електронске уместо дуванских с филтером.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације