ВОЛЕО БИХ ДА ВИДИМ ОЛИВЕРУ КАТАРИНУ: Немачки глумац Удо Кир, добитник "Београдског победника" на Фесту

ПОЗНАТИ немачки глумац Удо Кир међународни је добитник почасног "Београдског победника" за изузетан допринос филмској уметности, који му је јуче уручен на 51. Фесту, уочи премијере његовог последњег филма "Мој комшија Адолф".

Уручење "Београдског победника" / Фото З. Јовановић

- Свака награда је част, без обзира на име које носи. Раније сам у свом дому у Палм Спрингсу своје награде чувао у купатилу, јер сам знао да ће моји гости који долазе на вечере у неком тренутку пожелети да тамо оду, а онда се врате с речима "нисмо знали да си толико славан", на шта ја одглумим лажну скромност - казао је насмејани Удо Кир.

У својој биографији уписао је више од 250 улога ("интернет то зна боље од мене"), сарађивао са редитељима који су исписивали или и даље пишу историју филма, попут Фасбиндера, Гаса ван Санта, Вима Вендерса, Вернера Херцога, Пола Морисија, Ларса фон Трира... а он се сећа своје прве улоге на филму "Знак ђавола" и своје "прелепе, дивне партнерке Оливере Катарине".

Удо и Оливера у филму "Знак ђавола" / Фото ИМДб

- Прошло је тачно 50 година откако смо снимили "Знак ђавола". Она је била вештица, а ја ловац на вештице, али сам се заљубио у њу, због чега су ме мештани убили. Волео бих да је опет видим док сам ту. Знам да је прошло много година и да више не изгледа исто, али и ја сам се променио - изјавио је Кир.

Цела његова каријера, каже, била је низ срећних случајности. Није студирао глуму, али никада није био без посла. Фасбиндера је упознао још као тинејџер у једном радничком пабу у Келну, али је тек на студијама у Лондону, када је прочитао текст о њему, схватио је ко је он. Убрзо је и сам постао део Фасбиндерове филмске фамилије.

- Није волео да његови глумци раде са другим немачким редитељима, попут Вендерса или Херцога, иначе би морали да их "шпијунирамо" за њега, да му откривамо њихов начин рада. Мислим да је у тој генерацији филмских аутора он најбоље показао како је заиста изгледала послератна Немачка - открио је Кир.

Удо у филму "Мој комшија Адолф" / Фото Цебеф

Описао је и своје случајне, али судбоносне сусрете са Полом Морисијем у авиону, а потом и са Ларсом фон Триром и Гасом ван Сантом на филмским фестивалима. Са Фон Триром је сарађивао на готово сваком његовом филму, а на нашу молбу да нам издвоји неку од улога, открио је детаље њиховог познанства, првог филма и каснијег кумства.

- Када сам видео његов први филм "Елемент злочина" на фестивалу у Манхајму, нисам могао да устанем са седишта, рекао сам колегама да сви могу да иду кући јер већ имамо победника. Тада смо се упознали, попили пиво, а неколико недеља касније добио сам позив од њега, нудио ми је улогу у "Медеји". То је био почетак наше сарадње и пријатељства. Постали смо и кумови, када је добио прву ћерку Агнес, на коју, ево, пазим 21 годину.

Захваљујући Ван Санту, који му је понудио улогу у филму "Мој приватни Ајдахо", почео је да ради у Америци, где живи већ 30 година. Каже да никада није хтео да буде глумац, није студирао, већ је учио кроз рад са колегама. Сматра да је, за разлику од технике глуме, таленат нешто што не може да се научи.

Од поменутих 250 улога најчешће је играо негативце - вампире, дракуле, разне зликовце, а неколико пута је на платну био Хитлер, баш као у филму Леона Придовског "Мој комшија Адолф", који се приказује на Фесту, али су то увек биле комедије.

- За Хитлера не постоји никаква припрема. Довољни су ти бркови и испружена рука. Нема ту никакве психолошке студије лика. Он је био монструм и најгори Немац који је икада ходао земљом.

Није, додаје, срећан стањем у савременој кинематографији. Недостају му, каже нам, некадашњи идеали о филму као уметничком делу.

- Последњих 20-ак година филм се много променио, посебно са процватом стриминг платформи. Данас се све мери новцем, покушајима да зарадиш што више. Фасбиндер, Вендерс, Фон Трир и други никада се нису оптерећивали тиме да њихов филм мора да заради много новца. За њих је филм поезија, најважније је да пишеш о ономе што волиш, што осећаш, тако и снимају, а ја сам срећник који је имао привилегију да ради са толико њих који су стварали историју филма - закључује Удо Кир.

ЂАВО ЈЕ АНЂЕО КОМЕ ЈЕ ДОСАДИЛО ДА БУДЕ ДОБАР

ЗА НАШ лист Кир каже да онај ко добро игра зликовца мора да буде добар човек, а негативци пружају много забаве.

- Волим да играм ђавола, јер ђаво је само анђео коме је досадило да буде добар. Приватно, ја сам потпуно другачија особа. Волим да кувам и то чиним често за своје пријатеље, водим нормалан живот, окружен породицом и пријатељима, с пуно љубави и смеха. Улоге негативаца су зато за мене једна велика забава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације