ПРИШТИНСКА МАШИНЕРИЈА ХОЋЕ ДА УГАСИ СРПСКИ ТЕАТАР Радоњић о наводима Јетона Незираја: Проглашавају нас за "великосрпске хегемонисте"

ДРАМСКИ писац и управник Teatra Qendra Multimedia Јетон Незирај, иначе, у Београду радо виђен гост као уметник космополитских светоназора - пре два дана објавио је (на порталу "Сбункер") текст под називом "Позориште као политичка машинерија (1)" у коме се обрушио на српски театар у Грачаници.

фото: Приватна архива

Потпуно неочекивано, после готово две деценије постојања овог позоришта у избеглиштву и тридесетак изведених представа, Незирај (до пре неку годину уметнички директор Националног театра Косово) изриче суд да је српски театар "установљен из сасвим идеолошких разлога, да служи хегемонистичким апетитима Владе Србије и њиховим настојањима да покажу своје власништво над Косовом".

А онда се аутор текста осврће на догађај "из не тако славне, па и компромитујуће историје овог паралелног српског позоришта" и представу Јелене Богавац и Ненада Тодоровића "Лифт: Слободан шоу".

Ауторе оптужује да релативизују Милошевићеве злочине, истичући да се представа углавном бави неким ефемерним проблемима породице Милошевић, а кривицу за ратове 90-их пројектује на "велике силе" и "међународну медијску пропаганду".

Како каже, Срби су приказани као главне жртве на које велике силе бацају бомбе "не поштујући међународне конвенције", као и да очигледно званична српска политика после 90-их има за циљ да преговара о улози и одговорности Милошевића и српске државе.

Незирај указује и на покушај фабриковања "паралелних" чињеница, упозоравајући да "српска политика покушава да преговара у различитим облицима, у овом случају у виду позоришне представе".

Шта писац хоће да каже (а биће и наставка, што је назначено у и наслову) када се у "фришком" тексту позива на "бајату" представу. Наиме, премијера је била пре пет година: 6. марта 2018. године.

фото:Архива "Новости"

- Народно позориште Приштина легитимни је наследник имена и свега осталог у поседу ове институције. Истерани смо из овог града и са матичне сцене, зграде коју смо ми направили. Они су узурпатори, јер су узурпирали нашу имовину и нелегално раде у њој. Притом, покушавајући нас да прикажу као "илегалце". Какав Национални театар Косово?! Пре две-три године председница Атифете Јахјага говорила је за скупштинском говорницом о потреби гашења српских "илегалних" институција на Косову,апострофирајући управо позориште. Коме ми сметамо? Ако је позориште проблем за самосталност једне државе, јадна је та држава - недвосмислен је Предраг Радоњић, директор Народног позоришта у Приштини са привременим седиштем у Грачаници.

фото:Архива "Новости"

Поводом аргументације и тајминга Незирајевог текста, наш саговорник подсећа на реченицу која се у последње време као мантра понавља на Косову: "Заборавимо на све наше разлике када је Србија у питању." И додаје:

- Драго ми је што је ово објављено. Јетон Незирај се не бави нама први пут. Кад год гостује на разним трибинама и фестивалима широм региона, радо говори на исту тему. Ипак, до сада се то завршавало на његовим "усменим" причама и, нажалост, ћутању наших колега које се нису оглашавале слушајући га док "пљује" по нама. Ако Јетон Незирај, који слови за једног од најлибералнијих Албанаца има овакве ставове, о чему даље да причамо?

Радоњић истиче и да већу тежину има ова изјава Јетона Незираја као "либералног, толерантног интелектуалца" него Атифете Јахјаге. Јер, она је политичар "у функцији", и није чудо кад каже да треба угасити и српски универзитет и српско позориште:

- Понављам, све може, али локални Срби на Косову не могу бити пожељни! Српски произвођач пива или вина са Косова не може да пласира свој производ ни у један албански ланац, док истом том ланцу није проблем да увезе робу из Београда. Једноставно, и економски и културно гаси се право на постојање Срба. Суштина је у мимикрији коју мало ко уме да препозна. Неки од најпознатијих глумаца из Београда радо су виђени гости у Приштини, за разлику од колега из Грачанице. То је оно што људи упорно неће да разумеју, него оду у Приштину и после кажу: "Супер, причао сам српски, попио кафу и нико ми није замерио." Све је умивено, дивно, сјајно. Врате се у Београд, а ништа не виде. Не виде да деца која су рођена после рата у Грачаници нису никад била у центру Приштине, удаљене само девет километара од Грачанице. Не виде да локални Срби путују апартхејд превозима, "етничким" комбијем, јер не користе јавни превоз Косова.

Универзитет, здравство и просвета, подсећа Радоњић, делимично су заштићени Ахтисаријевим споразумом који је ушао у тамошњи устав али, нажалост, неколико важних институација културе (Ансамбл "Венац", Народна библиотека, Архив) није њим обухваћено:

- Проглашавају нас за "великосрпске хегемонисте" и овим цртају мету на институцијама културе Владе Републике Србије. Остаје ми да се надам да ће се овим поводом огласити српска позоришта, еснафска удружења и колеге, узимајући и нас у заштиту као што то обично чине бранећи право на уметнички рад и слободу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације