ОДРАСТАЊЕ У ВРЕМЕНИМА ЗЛА: Млади глумац Иван Вујић, за "Новости" о улози у потресном филму "Олуја"
ДИРЉИВА, нежна веза између Петра и Сање, деце која су се, оног страдалничког августа који памтимо по прогону Срба из Хрватске, затекла у тој страшној колони, најбезазленија је, али можда баш зато посебно потресна линија филмске приче "Олуја" сценаристе и редитеља Милоша Радуновића.
И због те, у сред свеопштег страдања готово непримерене безазлености и лепоте, то двоје малишана - оличено у Милици Станковић и Ивану Вујићу, изнело је огроман терет на својим глумачким плећима, приповедајући нам о љубави детињој, али и оној вечној, о страдању и жртвама, а жртве су овде сви - и погинули и они који остају да сведоче... И поручујући нам својим невиним погледима које није успео да засенчи ни сусрет са неумољивим злом - да нада увек постоји, а живот се наставља.
Није прексиноћ у МТС дворани млади Иван Вујић, ученик првог разреда средње економске школе, први пут закорачио црвеним тепихом. Гламур глумачког позива осетио је "премијерно" као једанаестогодишњак на првој свечаној пројекцији филма "Краљ Петар Први". Но искуство "Олује", па била она и само филмска, макар и посредан доживљај голготе коју је прошао наш народ, а о којој Иван није учио у школи, истински се дубоко утиснуло у младу душу будућег професионалног глумца.
Оживео је млади Иван најтужнију слику погрома - дечака који вози трактор у тужној колони истераних.
- Ишчекивање премијере "Олује" пратила је још већа количина узбуђења и радости јер смо успели да снимимо овако велики и значајан пројекат - каже Иван, за "Новости". - Филм је јако потресан и оставио је снажан утисак на мене чим сам прочитао сценарио. Ипак, дубина и снага утиска који је, током премијерне пројекције очигледно оставио на публику, прилично ме је изненадила.
Вујић је у екипу "Олује" приспео, открива нам, захваљујући препоруци асистента режије Бобана Дедеића, а остварио је, како каже, изузетну сарадњу са аутором Милошем Радуновићем. Ипак, посебно издваја драгоцене глумачке савете које му је, током захтевног и дугог снимања, великодушно делио носилац главне роле у филму, изузетни Јово Максић, тумач улоге Петровог оца Илије - вероватно најкомплексније у овом остварењу, што је изазов ког се Максић наново показао достојним. Сјајно је Иван комуницирао и сарађивао и са свима осталима из маестралне глумачке екипе, али и са људима из техничког и ауторског тима који је реализовао овај филмски подухват ("Омега продукције").
Дечко који се одважио да, у школама прескочену или прећутану, лекцију о тој несрећној и претешкој епизоди у историји нашег народа, савлада на овај неуобичајен, можда и тежи начин - преживљавајући је и оживљавајући на филмском платну, без сумње је усвојио ово градиво заслужујући највишу оцену. Притом је то урадио заслуживши и све похвале еснафа коме ће се, уверен је, придружити уписом на ФДУ, за коју годину. Остављајући нам, свима нама којима ће Сањина и Петрова прича и у будућности стварати кнедле у грлу и реке неисплаканих суза, подсећање, неумољиво болно, и опомену. Истовремено, многом малишану који о "Олуји" не може знати до из приповести својих старијих, понудиће Петар и Сања драгоцени наук. Да се зна, упамти и не заборави - да се никада и никоме не понови.
ДРЖАВНИ ВРХ И МУКЛА ТИШИНА
ГОТОВО трочасовни мук с којим је прексиноћ пропраћена прва пројекција филма, како она свечана у МТС дворани - уз присуство многих представника државног врха предвођених председницом Владе Републике Србије Аном Брнабић, тако и оне "обичне" у другим дворанама, наставио се све до наредног јутра. Тек су се јуче ујутру, најпре на друштвеним мрежама, "зачули" први, тихи одјеци и утисци гледалаца, којима је протекла ноћ дала времена да тек донекле "пресложе" емоције, а дубоки свој доживљај бола, неправде, патње и цепања у души, те многе у грлу запретене јецаје покушају да изразе речима.
За разлику од малишана, како глумаца тако и оних у публици, који се махом управо захваљујући овом филму први пут сусрећу са немилом, мучном приповешћу о лету током ког је наш народ, шибан ветровима рата, прогањан са вековних огњишта - нама, старијима, прича о "Олуји" свакако је добро позната. Упркос томе, овај нам филм показује да је свакоме од нас било потребно и овакво подсећање, болно али на известан начин и лековито за душу.
* * * * * * * *
Ана Брнабић:
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
- Данас Србија има снаге/храбрости да прича о злочинима почињеним над нашим народом.
Зато "Дара" и "Олуја", зато државна церемонија (од 2015) обележавања "Олује", највећег етничког чишћења на тлу Европе од Другог светског рата, зато процесурање одговорних за ратни злочин на Петровачкој цести. "Олуја" је погром. Да се никада не заборави. Честитам свима који су учествовали у стварању филма "Олуја". Хвала вам. Ово је велико и важно остварење на понос свих нас, али такође изузетно важно због универзалне правде и истине, због храбрих Крајишника којима толико дугујемо.
* * * * * * * *
Маја Гојковић:
СТРАХОТЕ НАЈВЕЋЕГ ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА
- Уверена сам да филм "Олуја" никог не може да остави равнодушним, јер у први план доноси личне приче и трагедије обичних људи који су преживели страхоте највећег етничког чишћења на тлу Европе након Другог светског рата. Изузетно је важно да после много година и деценија данас имамо филмове као што су "Олуја" и "Дара из Јасеновца" и да филмским и другим културним садржајима негујемо културу сећања, да сачувамо од заборава патње и страдања српског народа и тако доприносемо откривању пуне истине. Министарство културе и читава држава ће наставити да подржавају пројекте попут овог филма, јер то је посебно важно за будуће генерације, да се овакви злочини не би никада заборавили и поновили.
* * * * * * * *
Ђорђе Милићевић:
ДА СЕ ВИДИ НАША ГОЛГОТА
- Вечерас са тугом у срцу и сећањем на све страдале и прогнане, гледамо филм "Олуја", први домаћи филм који приказује страдање и протеривање више од 250.000 Срба из Хрватске те страшне 1995. године. Филмови као што су "Дара из Јасеновца" и сада "Олуја" не само да су пијетет према жртвама, већ имају и едукативни карактер, да млађе генерације виде голготу коју је наш народ прошао, али да буду и опомена свима, да се овако нешто застрашујуће, никада више не понови, али и да се никада не заборави.
* * * * * * * *
Горан Весић:
ПРИЧА КОЈА ТЕРА НА ПЛАЧ
- Где год да се борави, да се не заборави! Премијера филма "Олуја". Прича испричана из лица обичног човека, једног од више од 300.000 Срба који су протерани у највећем етничком чишћењу после Другог светског рата у Европи. Прича која нас тера на плач због страдања наших сународника, прича која нас опомиње на наше грешке током историје, али и прича која нас чини поносним јер опет ни по коју цену нисмо хтели да се одрекнемо слободе коју тако силно љубимо. Дух Крајине данас живи широм Србије и живеће вечно, то је наша победа.
* * * * * * * *
Милош Вучевић:
КУКАВИЦЕ НАС НИСУ ПОРАЗИЛЕ
- Фалило нам је баш овакво остварење у нашем колективном сећању и порука коју оно носи.
А та порука је да нисмо поражени док у збегу спасавамо животе оних који су нам поверени, да нисмо поражени док нас кукавице лишене части нападају са неба и са леђа, да нисмо поражени док у изгнанству стварамо нови живот и нови дом. Поражени смо тек онда када заборавимо ко смо, одакле смо потекли и кроз какав пакао смо прошли. И зато никада нећемо заборавити злочиначку "Олују", жртве и патњу наше браће и сестара из Крајине.
Препоручујемо
ЈЕЦАЈИ ЗА ЖРТВЕ ФИЛМСКЕ "ОЛУЈЕ": Прича о једном од највећих злочина у рату деведесетих
18. 01. 2023. у 00:46
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (0)