СЕЋАЊЕ НА ГАВРИЋА: Дводневни симпозијум о некадашњем управнику Музеја савремене уметности

М. А. К.

16. 12. 2022. у 09:21

ПОСЛЕ обележавања века од рођења оснивача и легендарног управника, Миодрага Б. Протића, ове јесени, Музеј савремене уметности, подсетиће јавност на значај још једног изузетно успешног стручњака који је био на челу ове установе, од 1986. до 1993. године: данас и сутра биће одржан симпозијум "Дани Зорана Гаврића", од 10 до 17 часова.

СЕЋАЊЕ НА ГАВРИЋА: Дводневни симпозијум о некадашњем управнику Музеја савремене уметности

Фото Танјуг

На предлог Друштва за очување сећања на проф. др Зорана Гаврића, МСУ и Центра за музеологију и херитологију Филозофског факултета БУ, овај скуп биће посвећен односу уметности и друштва, којим се Гаврић предано бавио. Теме дебата биће и услови у којима настаје уметност, њена улога у приватном и јавном животу, подршка коју добија од институција... Наиме, овај историчар и теоретичар уметности, ликовни критичар, професор, кустос и управник МСУ, био је усредсређен на проблеме "бракова из интереса" између музеја, галерија, колекционара и науке, критике и јавног памћења.

Циљ је да ови сусрети историчара и теоретичара уметности, музеалаца, колекционара и галериста, у чијем средишту би били управо односи уметности, науке и сећања, постану бијенални. Први "Симпозијум Дани Зорана Гаврића", тако је посвећен његовом деловању како у музејској, тако и академској пракси. Учесници су из читавог региона, и различитих су генерација. Међу њима су, као домаћини Маријана Коларић, директорка МСУ и кустос др Рајка Бошковић, академик Павле Пејовић и професори: Драган Булатовић, Слободан Мијушковић, Јерко Денегри, Петар Ћуковић, Звонко Петковић, Младен Козомара, Ангелина Милосављевић, Тијана Жакула, Никола Крстовић, Горан Гаврић и Милан Попадић.

Фото А. Стевановић

Учешће ће узети и историчари уметности и уметници, међу којима су Жана Гвозденовић, Сава Ристовић, Милица Петронијевић, Јулка Маринковић, Љубиша Симовић, Татјана Михаиловић, Данијела Пурешевић, Саша Панчић, Влатко Гилић, Радош Младеновић, Јелена Кривокапић, Чедомир Јаничић, Срђан Мараш, Бојана Спасојевић, Максимилијан Дорословачки, Дубравка Прерадовић, Андреј Вујиновић, Ана Кнежевић, Ива Суботић Красојевић, Милош Ћипранић, Јелена Павличић Шарић, Нела Тонковић и Милица Томић.

СМЕЊЕН ПОЛИТИЧКОМ ОДЛУКОМ

РОЂЕН је у Ваљеву, 18. новембра 1949, а на Одељењу за историју уметности, београдског Филозофског факултета је дипломирао и докторирао. Од 1972. године објављује текстове и преводе из теорије уметности, науке о уметности и филозофије уметности. Између 1978. и 1981. године усавршавао се у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Француској и Италији. У МСУ је од 1981. био прво кустос, потом шеф Одељења уметничких збирки, а од маја 1986. до јануара 1993 - управник, изабран на предлог Стручног већа МСУ. Смењен је политичком одлуком. Од 2003. предавао је на Факултету примењених уметности, где је стекао звање редовног професора. Добитник је награде "Лазар Трифуновић".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)

БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.

27. 12. 2024. у 09:04

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа

РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километра у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.

27. 12. 2024. у 09:23

А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, кешираће невероватне 35 милијарде долара

А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара

ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.

26. 12. 2024. у 14:37

Коментари (0)

ХИТНО СЕ ОГЛАСИО КРЕМЉ После оптужби да је Русија оборила азербејџански авион: То нико не треба да ради!