ОТИСЦИ ЖИВОТА НА НИЧИЈОЈ ЗЕМЉИ: Дела Марије Илић (1959-2011) у Б2, сећање на графичарку која је од 1993. живела у Холандији
БЕОГРАДСКА галерија Б2 се од 2022. опрашта сећањем на стваралаштво Марије Илић (1959-2011), графичарке која је, како наводе, "увела сликарско решење у логику отиска". Зато су ову поставку и уврстили у свој тематски циклус "проширено поље".
Рођена у Београду, Марија Илић, која је дипломирала, а потом и магистрирала на Факултету ликовних уметности, од 1993, живела је и радила у Холандији. Самостално је излагала од 1983. и то на више од 20 изложби у Београду, Загребу, Врању, Пожаревцу, Нишу, а када је напустила земљу, и у Харлему, Алкмару, Бевервијку, Амстердаму, Микаелскерку, Луијвардеу. Учествовала је на групним изложбама у Италији, Француској, Јапану, Пољској, Аустрији, Холандији, Мађарској, Енглеској, Грчкој, Белгији. Радови јој се налазе у домаћим и иностраним колекцијама, између осталих, у Музеју савремене уметности, Стеделијк музеју и Графичком атељеу у Алкмару, Фондацији "Џенерали" у Бечу, Музеју лепих уметности у Антверпену...
- Графички опус Марије Илић обухвата циклусе графика и цртежа од којих је први, "Семафори и аутобуси", представљен јавности 1986, док су циклуси From Here to Reality и Memory Game настајали у дужем временском периоду - први од 1994. до 2008. и други од 1999. до 2008. године - наводи у каталогу професорка Јасмина Чубрило.
- У предговорима, критикама и прегледима о графичкој уметности у Србији последњих година 20. века и у првој деценији 21. века, указивано је на Маријино истраживање графичког медија, и пре свега истицано да се она бавила истраживањем потенцијалности графичке матрице, да је у ту сврху манипулисала материјалним карактеристикама различитих и углавном неконвенционалних графичких подлога и примењивала (не)конвенционалне технолошке поступке (колографија, дрворез, акватинта, бакрорез, линогравура), те је скретана пажња на посебности ликовних вредности добијених овим путем.
Таквим приступом графичкој матрици, како објашњава професорка Чубрило, сви нивои процеса третирања матрице, или стварања постајали интегрисани, видљиви на графичком листу, односно, призор је на сваком отиску уједно и "документ" о процесу стварања:
- Подвлачено је да је Марија укључивала и излагала матрицу паралелно са отиском и да је због тога делила приступ графичкој уметности какав су такође истраживале њене колеге Бранко Павић и Зоран Тодовић у том тренутку. Марија је матрици давала самосталност у односу на отисак (и отиску у односу на матрицу), у матрици и отиску је видела два визуелна садржаја (задовољства, жеље) нераскидиво узрочно-последично повезаних логиком графичког поступка и, истовремено, потпуно самосталних естетско-дискурзивних предмета.
На крају, истицана је гестуалност, мешавина снажних, изражајних, али и сензуалних и деликатних потеза што се имплицитно и неодређено препознавало као неоекспресионистичко обележје које је за новоталасну генерацију, формирану у осамдесетим, било опште место и заједнички хоризонт - закључује се у тексту каталога за поставку названу "Марија Илић-Матица и отисак", која ће трајати до 13. јануара.
У каталогу је објављен и текст Дејана Анђелковића, који се фокусира на улогу коју су рат деведесетих и емиграција (у Холандију је отишла са мужем и сином) имали у стваралаштву ове уметница. Али, бави се и њеном побуном против матрице, клишеа у које су смештени наши животи:
- То је човечуљак са семафора који напушта семафор! То су ћошкови заборављања на које тако нежно указује рад Memory Game. Из те перспективе су настала импресивна, ненаметљива дела која управо својом једноставношћу рефлектују Маријину изузетну моћ увида и капацитет да тај увид пластички представи. Њена дела су остала испод прага адекватне евалуације и неопходно их је наново размотрити са ове временске дистанце и искористити драгоцене увиде аутора о људима који су одлучили да живе на ничијој земљи - сматра Анђелковић.
Слојевити израз и пуноћа боја
ПРЕМА белешкама које је уметница водила, колографија је техника коју је примењивала, за њу је имала, како наводи професорка Чубрило, следеће значење:
- Колограф је отисак са матрице (плоче) тврде површине као што су метал, дрво или пластика која се припрема лепљењем елемената различите текстуре. Површина се обоји и штампа, обично као рељефни отисак. Плоча се такође може обрисати и провући кроз пресу да би се направио рељефни отисак. Ови отисци су направљени комбинацијом принципа традиционалних техника дубоке штампе и експериментисањем са разним новим материјалима. При штампању свих нивоа боје користи се само једна плоча... Овакав начин штампе даје спонтанији израз, пуноћу боја, али мањи број отисака.
Препоручујемо
ЛУЦИДНЕ АТРАКЦИЈЕ: Камерна изложба одабраних дела из опуса професора Чедомира Васића
24. 06. 2022. у 06:00
ПОСТАВКА "ПРОСТОР ДЕЛА. ГОДИНА ИЗА НАС": Сусрет уметника, галерије и публике
01. 02. 2022. у 18:17
РАТ У УКРАЈИНИ: Затвара се котао код Курахова, руске трупе су већ у центру града; Руси напредују на свим фронтовима (ВИДЕО)
РАТ у Украјини - 1001. дан.
20. 11. 2024. у 07:11 >> 02:19
"СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ!" Немачка упозорила грађане, издат документ на 1.000 страна
ГРАЂАНИ Немачке упозорени су да се припреме за могући трећи светски рат са Русијом, након што је руски председник Владимир Путин још једном запретио нуклеарним нападом.
20. 11. 2024. у 11:55
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта Кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК Кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)