ПОГЛЕД ИСКОСА: Гребенаровићев парадоксикон
ЖИВОТНИ и уметнички пут београдског сликара Зорана Гребенаровића Гребе (Лесковац, 1952 - Београд, 2019) чија је изложба слика из Колекције "Вучуревић" у току у угледној београдској Галерији Дар-Мар, особен је.
Још као студент београдске Ликовне академије био је познат као напрасит и својеглав, ретко је долазио на наставу Вечерњег акта, али га је професор тог цртачког предмета Драган Лубарда веома поштовао. Видело се одмах да је реч о правом уметнику, изразито снажне воље и личности, па су му се толерисали повремени испади, као што је излажење са наставе са пола часа кроз прозор у приземљу или продеравање у току часа. Био је најбољи пријатељ са Радованом Хиршлом и као и његов старији пријатељ тих раних студентских дана отпутовао је у Индију у потрази за духовним искуством, а у практичном раду је то значило настанак изванредних цртежа мањег формата чисто фантастичне тематике. Тада, на врхунцу те своје ирационалне приповести, настаје кључни crossover у Гребенаровићевом животу и стваралаштву. Отишао је после студија у Њујорк и тамо прошао искуство апстрактног сликарства на његовом извору међутим, као и многи српски уметници, није успео да се снађе у новој средини. Схватио је да Њујорк представља опасну средину за живот и вратио се 1986. године у Београд. Ту је доживео друго кључно преумљење, исказано језиком православне мисли. Без средстава за живот (ни у Њујорку ни у Београду тада није могао да живи од свог сликарства) окренуо се иконописању и живописању. Његов пријатељ Хиршл, заклети непријатељ хришћанства, није могао то да разуме, а Гребенаровићу су постали ближи авангардни сликари попут Боре Иљовског и Радета Кундачине од било којих магичних реалиста и уметника фантастичне фигурације. Почетком деведесетих израђивао је и објекте, а како је у критици запажено и саме његове слике више су налик објектима, често на полеђини имају конструкцију налик на рељеф. Што је његово дело било плошније, апстрактније, радикалније и композиционо парадоксалније, то је било квалитетније.
Гребенаровић је изразити, елитни сликар, никада није издао сликарство, нити се окренуо постконцептуалној новој уметничкој пракси, нису га занимале видео-уметност, фотографија, перформанс и инсталација, премда се његова уметност делом ослања на естетику колажа и искуства авангарде двадесетог века. Тако је изградио двоструки идентитет, као цењени сликар цркава и икона, упућен у иконографију у строго канонском смислу и као чисто апстрактни уметник крајње напредног сликарства, високо изграђеног стила своје строго засноване ликовне науке. Та два тока нису неповезана, а овде изнесени подаци из приватног живота имају само смисао продубљивања сазнања о његовој уметности. Српсковизантијски свет традиционалне уметности у који је ушао имао је пројекцију, одраз на његово сликарство, по чему је он један од наших најоригиналинијих новијих сликара.
Препоручујемо
БОЛЕЛИ ГА СВИ ЈАДИ СРПСКОГ РОДА: Рајко Петров Ного писао пуним срцем
29. 11. 2022. у 11:43
БРАНИЛАЦ БАШТИНЕ: Рајко Петров Ного био је дубоко укорењен у традицију српског песништва
30. 11. 2022. у 10:26
"РУШИ МИ СЕ СВЕТ": Прво оглашавање Бекуте о Мркином тестаменту (ФОТО)
28. 11. 2022. у 16:28
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)