НЕСЛУЋЕНИ ДОМЕТИ РОМАНЕСКНОГ ЖАНРА: Сто година од смрти великог француског писца Марсела Пруста
Прошлог петка, 18. новембра, навршило се сто година откако је, у педесет првој години, преминуо један од највећих писаца француске и светске књижевности Марсел Пруст.
Прустово животно дело, вишетомни роман "У трагању за изгубљеним временом", представља један од најуспелијих израза новог, модернистичког сензибилитета, који је почетком прошлог века, обележио књижевно и уметничко стваралаштво уопште. Истовремено, оно је и сведочанство о оригиналном уметнику, којем је пошло за руком да укаже на нове, дотад ненаслућене могућности романескног жанра. Већ су први читаоци Прустовог романа, међу којима је био и наш Слободан Јовановић, непогрешиво препознали иновативност његове прозе. У приказу објављеном у "Српском књижевном гласнику", у фебруару 1922, само неколико месеци пре Прустове смрти, у тренуку кад Прустов роман још увек није био ни објављен ни написан у целини (прва свеска "Трагање" штампана је 1913, а последња, недовршена, 1927, пет година после Прустове смрти), Јовановић је, хвалећи Прустов стил и суптилност његових психолошких анализа, назвао Пруста "једним од првих приповедача новог времена".
Јовановић је скренуо пажњу на још једну важну особину Прустове уметности: иако несумњив иноватор, Пруст ниједног тренутка није напустио нити довео у питање славну француску књижевну традицију. Напротив, неке од најуспелијих страница "Трагања" могу се разумети као омаж великим француским писцима којима се и он сам дивио, Сен Симону, Балзаку, Флоберу. У причи о болешљивом дечаку који је замало протраћио живот у ефемерним друштвеним задовољствима, Пруст, попут Балзака, пише о снобизму и друштвеној амбицији, доводећи у питање друштвене мотиве појединца, инструменте социјалног успеха и аутентичност његовог односа према другима.
Иако је још 1920. године, за други том свог романа, "У сени девојака у цвету", добио Гонкурову награду, прави живот "Трагања" у француској критици почео је после Другог светског рата, када је оно постало - и остало - трајна инспирација за различита тумачења. Југословенски читаoци су први превод "Трагања" добили почетком педесетих година прошлог века, од групе хрватских аутора, међу којима је био и Тин Ујевић; српски превод "Трагања", чији је аутор Живојин Живојновић, појавио се 1983. године. О Прусту су писали и писци - Жид, Бекет, Набоков, и књижевни критичари, и историчари, и биографи, а "прустологију" су у новије време обогатила и интердисциплинарна истраживања, на пример, проучавање нехотичног сећања у оквиру когнитивне психологије, или "queer Пруста" у студијама културе. Данас, кад жива рецепција Прустовог дела траје већ више од сто година, поставља се питање шта оно значи у нашем времену и шта говори савременом читаоцу. Пруст је наш савременик првенствено по питањима која у свом делу поставља: какав је однос уметности и живота, каква је улога уметности у људском животу, шта је то аутентично проживљен живот.
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
КРИЛИ ЉУБАВ: Бане Мојићевић ПРИЗНАО за везу са Миленом Ћеранић
ПЕВАЧ Бане Мојићевић изненадио признањем.
04. 11. 2024. у 13:02
Коментари (0)