ДОБРИЦА ЈЕ БИО МОЈ, А НЕ "ОТАЦ НАЦИЈЕ": Др Ана Ћосић Вукић, историчар књижевности и ћерка чувеног писца, за "Новости"

ЧУВЕНИ књижевник Добрица Ћосић, уз ког су генерације одрасле и око кога су се спорили различити полови нашег друштва иако је баш он покушавао да их помири, пуне две деценије водио је са кћерком Аном разговоре, који су остали у писаној форми. Резултат је недавно објављена књига "Време са оцем", у издању "Вукотић медије".

Фото Приватна архива

Иако први пут осветљава неке занимљиве догађаје из пишчевог стваралачког и личног живота, нарочито о тешком детињству, младости, великој љубави према Божици, иако први пут сазнајемо какви су му били родитељи и како је отишао у партизане, рукопис је, ипак, дуго "лежао" у фиоци.

- Разговоре о романима Добрице Ћосића водили смо, отац и ја, пре више од две деценије, у последњим годинама двадесетог века. Рукопис је био грађа за књигу "Живот за роман", чији је наслов порекло време и дужина живота мог оца, у којој је деценију и по био посвећен "Пишчевим записима". Будући да сам сарадњу са оцем-писцем започела управо на приређивању "Пишчевих записа" за његова Сабрана дела, логично је било да му помогнем да довршимо тај њему значајан задатак, који је окончао књигом "У туђем веку II" (постхумно објављена). После његове смрти нисам објављивала ову своју књигу јер сам испуњавала план објављивања његових романа, који нису имали реиздања више од три деценије.

Пошто је у "Лагуни" објављен ове године роман "Време власти" и остао необјављен још само "Далеко је сунце", сматрала сам да је дошло време за ову књигу. Следила сам и оца који је сматрао да све има своје време - каже у разговору за "Новости" Ана Ћосић Вукић.

Добрица са мајком Радмилом...Фото Књига "Време са оцем"

Како су изгледали ти разговори?

- То није био класичан интервју. Ја сам му писала питања и остављала их на његовом столу да одговори кад буде имао времена. Нарочито му је било стало када смо разговарали о романима да га на одговоре подстичем новим читањима и запажањима. Нисмо разговарали само о романима већ о свему ономе што сам ја сматрала значајним за психологију стваралаштва Добрице Ћосића.

Ко је био Добрица Ћосић као писац, ко као политичар, а ко као отац? У ком смислу су га мењале књиге које је писао?

- Не постоји у њему таква подељеност, вишеструкост. Слика света Добрице Ћосића је јединствена и наравно еволутивног карактера, што је он и наглашавао. Књиге га нису мењале, он је био тај који се мењао пре нових књига и желео да му у свакој новој књизи буде нов и књижевни поступак. Зато је хронологија тема у његовим романима испрекидана, као испретурана. А као отац био је нежан и пажљив.

Са дедом Јефтимијем..., Фото Књига "Време са оцем"

Какав је однос имао према синтагми која му је приписивана - "отац нације"?

- Добрица Ћосић је био само мој отац. А синтагма "отац нације" је, нажалост, најчешће употребљавана у негативном контексту.

Иако је рекао да не воли исповести, да ли је ова књига ипак на неки начин његова "ненаписана" аутобиографија?

- Не, није аутобиографија ни у једном смислу. За књигу "Пријатељи мога века" могло би се рећи да је спонтано исфабулирана и аутобиографија Добрице Ћосића. Што се тиче књиге "Време са оцем" заједничка намера је била да напишемо књигу о књижевним аспектима његовог стварлаштва, у којој би питања и одговори у извесном смислу били равноправни.

Особеност разговора остваривала би се слободним исказивањем нашег реалног односа оца и ћерке, уз уважавање обавезујућих правила форме разговора између писца и историчара књижевности.

Са Аном кад је била мала..., Фото Књига "Време са оцем"

Какав је био његов однос према вери и Богу, с обзиром на левичарску и партизанску младост?

- О Христу, Богу, вери често смо разговарали. Дискутовали смо о разликама измећу Достојевског и Толстоја. Било је то сложено питање. Рекла бих да је веровао у Христа и мучио се за веру у васкрсење. Мог оца су привлачили Хиландар, манастири и монаси. Силно је желео да напише роман о светогорском монаху Максиму Кавскокаливити, о коме је остало доста бележака. У младости је имао веома близак однос са Николајем Велимировићем и горућу дилему између следбеништва његовог учења и комунистичке идеје. Превладало је друго опредељење. Као младић, веровао је и борио се за слободу и земаљско остварење социјалних идеала - то је био његов комунизам. И не само његов.

Уосталом, Добрица Ћосић је писац романа "Грешник", "Отпадник", "Верник".

Са ћерком Аном и супругом Божицом..., Фото Књига "Време са оцем"

Кажете да роман "Бајка" у књижевној биографији вашег оца има највећи значај...

- Сам је објаснио да је "Бајка" од свих његових књига најличнија, да је емотивно најнепосреднији израз његовог доживљаја савременог света. Та књига била је интелектуални и морални разрачун Добрице Ћосића са собом и веком у коме је живео. У "Бајци" је рекао нешто што је морао да каже да би могао даље да ради на циклусу романа о људској судбини на српској земљи у двадесетом веку. Говорио је да га је у тој књизи гонила нека унутрашња духовна мука, нешто као савест; неко морање да се разабере у свом свету, да се одвоји и спасе од тог злог доба у коме постоји. "Бајка" је била свођење рачуна Добрице Ћосића са собом, људима, својим добом, била је његова катарза. "Бајку" је објавио 1965. и то је књига чијем сам писању на летовању у Охриду присуствовала, први пут свесна да је мој отац по занимању писац и да пише књигу. Слушала сам га кад је написано читао мами и у једном тренутку рекла да је то бајка, што је он прихватио и своју књигу назвао именом које сам ја изговорила.

Били сте сведок настајања "Времена смрти", "Времена зла", "Времена власти". Откуда те одреднице?

- За Добрицу Ћосића је време у најширем значењу објективна, егзистенцијална претпоставка људске судбине и слутила сам да је инспирисан и библијском хронологијом груписао своје романе у времена: смрти, зла, власти. Признао ми је да није лако нашао наслове темпоралног хроничног карактера. Првобитно је "Време смрти" имало радни наслов "Рат" и рекао ми је да је читајући "Библију" и из Књиге проповедникове, главе 3, у којој се каже: "Све има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме...." одлучио да "Рат" преименује у "Време смрти" и да осталим, будућим романима да опште наслове "Време зла" и "Време власти".

Откуда у књизи "Време са оцем" ваше спорење са њим око тога да ли је то антиратни роман?

- Добрица Ћосић је "Време смрти" завршио призором укрцавања у лађу остатка војске која се упућује у маглени хоризонт. Не завршава се тријумфом на Солунском фронту и победничким повратком преостале српске војске. На тај начин је исказао своју филозофију националне историје. Добрица Ћосић је ратну победу Србије видео као националну трагедију. После четврте књиге желео је да напише пету, у којој је хтео да победнике Србе помири са пораженим Аустроугарима. Угрожени мразом и албанским заседама, ратни непријатељи би постали ратна браћа пред заједничком смрћу, која их је затирала у Албанији. Том истином писац је желео да релативише и доведе у питање националне и политичке мотиве њиховог међусобног убијања. Био је уморан и његов пријатељ Михиз га је одговорио од пете књиге романа "Време смрти" и сугерисао му да те идеје сажме у Епилог, што је и учинио. Управо због тога, због одустајања да развије пету књигу "Време смрти", о чему је било речи, ја сам зажалила што није написао јединствен "ратни - антиратни" роман. Дакле, није било спорења око антиратног карактера романа "Време смрти".

Са патријархом Павлом, Фото Књига "Време са оцем"

На који начин је делио размишљања о својим рукописима у настанку?

- Мој отац је припадао писцима који су волели да проверавају своје рукописе. То је чинио, пре свега, код моје маме, блиских пријатеља и критичара-пријатеља у које је имао поверења, које је ценио због њихове компетентности и строгости. Није био сујетан, прихватао је примедбе. Најстрожи је био Борислав Михајловић Михиз. Умео је да се љути.

Али, та испољена љутња је увек значила да је прихватио критику. Као студенткиња књижевности мало сам се мешала у његов књижевни посао. Наше "књижевно" приближавање догодило се после рађања моје деце, магистратуре и доктората. У томе је посредовао Добричин уредник, а мој професор Новица Петковић. Нисам била усмеравана ка стваралаштву свог оца, поготово не са очеве стране. Било је то само логично и разумно.

Јесте ли, док сте слагали рукопис у књигу, помислили да сте нешто важно пропустили да га питате и шта?

- Нисам. Мој разговор са оцем није цео у овој књизи.

Да ли је његово дело остало у сенци политике?

- По мом мишљењу није. Он није био политичар који је писао романе, већ "рођени" писац ког је време уводило у политику. Биографија ангажованог интелектуалца у другој половини 20. века није била негативна одредница са суженим политичким значењем. Потоња улога дисидента у титоизму била је, по мом мишљењу, пре свега етичка, а политичка опредељеност и делатност. Уосталом, у заједничкој књизи ми смо разговарали о књижевности.

Фото Приватна архива

ВУКАШИН КАО САМОПРОЈЕКЦИЈА

ДА ли Вукашин Катић највише одражава Добрицу Ћосића?

- То је распрострањено мишљење његових читалаца. Сви јунаци у романима мог оца су без изузетка фикционални. Што се тиче Вукашина Катића, и ја сам му поставила исто питање.

Одговорио ми је да Вукашин јесте једна његова самопројекција и да би многе његове поступке поновио и у свом животу. Вукашинови идеализам и стоицизам били су и идеали мог оца.

ПРЕСУДИЋЕ ЧИТАОЦИ

ДА ли Ћосић у Србији има место које заслужује?

- На то питање ни као историчар књижевности, ни као читалац не могу да одговорим.

Одговор је искључиво у суду и доживљају његових читалаца и времена.

Препоручујемо

Култура

3 0

СКОК У ПРАЗНО: Не верујем да би Добрица Ћосић био срећан да види овакав "наставак"

21. 06. 2022. у 16:00

Друштво

0 0

НОЋ ПРЕ АТЕНТАТА Ђинђић звао Ћосића: "Добрице, не могу да издајем националне интересе"

31. 12. 2021. у 09:51

Култура

0 0

КАО ПОРУКЕ У БОЦИ ПОСЛЕ БРОДОЛОМА: Столеће Добрице Ћосића - Сећање на личност и поглед на дело

28. 12. 2021. у 11:00

Култура

0 2

ЋОСИЋЕВА РУКА ПОМИРЕЊА: Писац је закључивао да га је на овом свету, осим породице, задржавао само порив да пише

21. 12. 2021. у 18:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације