МИОНА МАРКОВИЋ ЗА „НОВОСТИ“: Волим да ме живот изненађује

НА Великој сцени Народног позоришта велики и несвакидашњи подухват: роман-поема Милене Марковић "Деца" (који јој је ове године донео "Нинову" награду) премијерно је синоћ био на репертоару као ауторски пројекат Ирене Поповић Драговић.

Фото Н. Скендерија

Позната композиторка осмислила је емотивну исповест као оперу у седамнаест песама, а у великом ансамблу националног театра је и млада глумица Миона Марковић. За њу је, извесно, уметнички задатак двоструко инспиративан. Донео јој је прву улогу у Народном позоришту, али и прилику да "исповеди" једну сасвим личну причу, потеклу из најближег породичног окружења и пера њене тетке.

- До сада ми је највећа и најтежа улога била Ана Петровна у "Иванову", на сцени театра у Бијељини. Ипак, ово је мој највећи позоришни изазов - каже на почетку разговора Миона Марковић. - Доскора смо се "борили" како представу да дефинишемо. Реч је, свакако, о модерној постопери. Никада нешто слично код нас није рађено. Када се узме у обзир и да је предложак савремени роман-поема, већ то подразумева поигравање са формом. Тако је и са самом представом. Иначе, нема појединачних улога, сви глумци играју један лик. Тешко да би могла да се уради драмска представа на тај текст. Читав је то живот Миленин: од првог сећања до дана данашњег.

* Представа је захтевала и сасвим другачији начин рада?

- На почетку смо морали да савладамо и ноте, неке ствари смо радили први пут. Нисам учила текст као либрето, већ као песме. Драматург Коканов направио је веома добар "штрих", ништа нисмо мењали у тексту. Поделио је "Децу" у три чина, као и карактере. Почињемо представу као један лик, а потом се тематски и емотивно одвајају ствари. Из тог једног лика претварамо се у ћерке, мајке, браћу и очеве. Ја сам у тој подели - ћерка.

* Сваки члан породице носи неку емоцију. Коју од њих ви износите на сцену?

- И то је помало чудно, не тумачим лик већ карактер. Нас пет играмо бунтовне ћерке, све су се на неки начин препознале... Ирена је као и Милена, веома интуитивна. Нико не би умео боље на Миленине речи да напише музику. Мислим да су савршен спој и да су "Деца" круна њихове сарадње. Што се тиче мог личног односа, осећам и привилегију и искушење. Привилегија је и за Милену што јој се дело изводи на такав начин, за време живота. А верујем и да на целој планети ретко која глумица добија прилику да учествује у представи у којој игра себи блиске људе. Не играмо ликове, играмо Милену, а она је моја тетка... С друге стране је искушење јер ми је, као уосталом и свима, ово страшно емотивно. Њене речи секу утробу. Баш ти крвари док читаш роман, музика је то још појачала. Зато нам је веома тешко да у представи контролишемо емоције. Ја сам, иначе, неколико пута прочитала роман, на нека места се враћала. Одређене реченице пак прочиташ само једном, док их током извођења отпевамо шест-седам пута. А кад неколико пута поновите "деца ме нису волела", то добије посебну и дубину и тежину. У књизи наставиш да читаш, овде те изнова тера да их поново слушаш...

Фото Н. Скендерија

* Ваш однос са Миленом и текстом, извесно, био је посебно личан?

- Постоје песме у којима нам се свима стравично плаче. Мени посебно, кад замислим своју породицу. Јер, ја знам већину ликова, готово све које она помиње. Или сам чула приче о њима, или их познајем. Увек ме је занимало како људи који нису део фамилије "читају" роман. Ја видим та лица, моју бабу, деду, тату. Мислим да ми је због тога појачана нека врста самоконтроле. Морам да издржим у неким песмама да не видим буквално лик мог брата, већ да се понашам "професионално". То јесте искушење. Ништа слично до сада нисам доживела... Глумци воле да "јуре" сузе на почетку каријере, верују да је битно да плачу. Овде је обрнуто, не смеш да дозволиш да се "распаднеш". Представа је изузетно катарзична, од почетка до краја.

* Да ли ће сви чланови породице бити на премијери?

- Хоће, осим Милене. Мислим да има трему. Гледала је пробе, а остали ће бити на премијери. Мој брат је присуствовао једној проби, пошто мора да отпутује у Кембриџ. Веома му се допала представа, рекао је да је права авангарда. Не знам да ли је икада српски роман рађен као опера, већ та чињеница је куриозитет. Све је у "Деци" зачудно и оно у што сам сигурна је да је изузетно - емотивно. Ако се препустиш, једноставно те преплави. А мораш да се препустиш. Не постоји друга опција.

* Препознајете ли себе у одређеној врсти театра, жанру или улози?

- Постоје неке ствари о којима маштам, као што су Хасанагиница или Наташа Ростова. Пожелела бих да играм и Клитемнестру. Али, волим да ме живот изненађује. Мислим да он за мене има много боље планове него што бих сама замислила. До сада се тако и показало: на почетку сваке године напишем жеље, шта бих волела да радим (не само у каријери), а онда то прочитам на почетку следеће године. И онда схватим да од свега што сам амбициозно пожелела, сачекало ме нешто, заправо, занимљивије и боље! Нешто што ми није ни пало на памет. Иначе, верујем да добар глумац треба да буде једнако добар у свему што ради: серији, драми, мјузиклу, комедији. Волим разноврсност.

* Сваки глумац мора да буде и у доброј форми. Ви већ пет година тренирате пол денс?

- Не само пол денс. Од прошле године почела сам да се бавим и обручом у ваздуху, неком врстом акробације. Да, апсолутно, волим да плешем у ваздуху. Тежак је спорт, у Србији постоји већ десет година. Када сам ја почела, било је још необично, сад је увелико популарно. То је врста спортске гимнастике у којој шипка није хоризонтална већ вертикална. Изузетно је тешко, да би изгледало добро. Цео живот бавим се телом и сценским покретом. Ја и глумачки размишљам "из" тела. Иначе, у овој представи имам соло нумеру, изузетно плесну, у којој користим пол денс елементе. Плес је, уосталом, врло еротичан. У почетку сам се правдала да је то спорт, али сада кажем да свака жена има право да истражује своју сексуалност на милион начина. Веома је лепо кад уживаш у свом телу и кад мислиш да је то еротично, нема ничег лошег у томе. А колико је тешко, људи схватају после првог тренинга. То је, пре свега, болан спорт. У модрицама си док се не извештиш и навикнеш.

Фото Н. Скендерија

"ВЕРА" И "АЗБУКА"

КРАЈЕМ октобра почиње снимање друге сезоне серије "Азбука нашег живота", а "Вера" је већ снимљена. Биће истоимени и филм и серија. Филм излази 9. новембра: реч је о историјској личности, Вери Пешић из Лесковца, која је радила као двоструки шпијун током Другог светског рата. Изузетно је добар сценарио, верујем да ће бити савршено остварење. Играм Верину другарицу Каћу, комунисткињу, која није аутентичан лик. Иначе, у серији има двадесетак стварних, историјских ликова.

АУТОРСКИ ТИМ

У ПРЕДСТАВИ "Деца" играју и Нела Михаиловић, Сузана Лукић, Предраг Милетић, Вања Милачић, Павле Јеринић, Милена Ђорђевић, Бојана Стефановић, Бојана Бамбић, Драгана Варагић, Александар Вучковић, Теодора Спаравало, Јелена Благојевић, Владан Матовић. Певачи су Тамара Митровић, Искра Сретовић и Марко Kостић.

Драматург је Димитрије Kоканов, музички драматург Јелена Новак, кореограф Игор Коруга, сценограф Мираш Вуксановић, костимограф Селена Орб, а за сценски говор била је задужена Љиљана Мркић Поповић.

БОНУС ВИДЕО - СЕЋАЊЕ: Павле Вујисић није завршио глуму, али многима је могао да буде професор

Препоручујемо

Култура

0 0

РЕДАК КЊИЖЕВНИ ДАР: Представљена последња два тома сабраних дела Гроздане Олујић

09. 09. 2022. у 13:11

Култура

0 1

ЕВРОПА НЕМА МУДРОСТИ: Велика је грешка Русе сматрати непријатељима

09. 09. 2022. у 11:23

Панорама

0 0

ДА ЛИ СТЕ КУЛТУРНИ: Према Чехову, културне људе краси следећих осам особина

08. 10. 2022. у 17:58

Панорама

0 0

ПРЕСЕЛИЛА СЕ У АФРИКУ ЗБОГ 30 ГОДИНА МЛАЂЕГ После венчања, живе у кући од блата: "Градимо нашу колибу"

08. 10. 2022. у 14:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације