„У ДУШИ ЗАЖУБОРИЛА СТАРА ЧАРШИЈА“: Лице Лесковца какво није било познато многима у региону

Газда Мита, један од ликова у серији „Било једном у Србији“ кога тумачи Предраг Мики Манојловић, каже да је Лесковац „сав на ћоше“, због чега није било извесно како ће таква средина прихватити причу о себи, својим наравима, говору, менталитету…То како ће људи у Лесковцу реаговати на овај пројекат, који доноси причу о граду у којем је рођен, била је енигма и за аутора и продуцента Звонимира Шимунеца, а сада, када је све готово, са нама је поделио задовољство чињеницом како се серија „примила“ тамо где је „рођена“.

фото: архива ЛеФилм

- Према одјецима који стижу до мене, стичем утисак да је тај „ћошкасти фактор“ прихватио нашу причу баш на начин који сам очекивао. Филм и серија су неповратно променили слику о Лесковцу. Открили су једно лице нашег града које није било познато региону. Верујем да ће будућност показати колико је то драгоцено за Лесковац – истиче Шимунец док сумира утиске након што је серија, током септембра, емитована на РТС-у.

Подаци којима располаже говоре о томе да је била најгледанији играни програм на свим телевизијама током емитовања. Серију „Било једном у Србији“ гледало је, укључујући и репризе, више од осам милиона људи што сведочи о томе да је изванредно примљена од стране, како се то каже, телевизијског аудиторијума.

Шимунец наглашава је „затрпан“ порукама које му стижу из родног града, али и од Лесковчана које је живот одвео у друге земље и градове. У њима је „подгрејао“ сету на место у коме су рођени и понос на средину у којој су расли и израсли у остварене људе.

- Права арома епохе, све је погођено, сваки кадар дише како треба...у очима, носу, у души ми је зажуборио стари Лесковац... – коментарише један од Лесковчана.

Foto: фото: архива ЛеФилм

POGLEDAJ GALERIJU

Серија је својеврсни омаж великом броју људи који су, у периоду између два рата, допринели да Лесковац од турске касабе постане модеран европски град. Много година после тога Раде Јовић је пророчки написао: „Наша чаршија на малечку столичку седи, ал у големо небо гледа“. Ове стихове је често говорио на песничким вечерима уз за Лесковчане специфичан коментар „...добро ће буде ако од све што сам написао остане овој.“ И баш овим Јовићевим стиховима завршава се серија о његовим некадашњим суграђанима које је, са тако мало речи, непогрешиво описао.

- Од све остаде големо небо и малечка столичка. Големо небо је за сви, а малечка столичка си је само наша. Поздрав из завичај – још један је од коментара који је уз помоћ модерне технологије стигао до Звонимира Шимунеца.

Он нас подсећа на раније разговоре када је у више наврата истицао да велики људи из Лесковца од пре једног века нису смели да потону у заборав. Окончана је његова вишегодишња преокупација, па је тиме веће и задовољство због чињенице да је остварио оно у шта су многи сумњали, чак и јавно.

- На то нећу да се обазирем, јер немам времена да мењам облик оном чувеном „ћошету“. Сада имамо материјал који ће моћи да се гледа наредних деценија и да служи као сведочанство да се у нашем граду догодило мало чудо чији су актери били неки вредни, часни и људи достојни поштовања – закључује наш саговорник.

МОНОГРАФИЈА И ИЗЛОЖБА

Играни филм и серија само су део много ширег пројекта који је Шимунец, као идејни творац, започео монографијом и изложбом „Златно доба Лесковца“. Овај мултимедијални пројекат је остварење сна за човека који је пре више од 40 година напустио родни град, али никада није престао да буде Лесковчанин.

„ЕТЕ, И ТОЈ МУ БЕШЕ...“

Крај серије само наговештава како се са привредним развојем Лесковац мењао из корена. Од облачења људи до промена у сваком сегменту живота. То му је омогућила његова економска моћ прекинута ратом и савезничким бомбардовањем града. У евентуалном наставку серије Шимунец би могао још много тога да каже, али тренутно то не жели да коментарише. Да таквих очекивања ипак има илуструје један од коментара: „Ете, и тој му беше...Дође крај...или неки нови почетак“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације