ЛИЧНУ ИСТИНУ ОГОЛИЛА ЈЕ ДО КОСТИЈУ: Француска списатељица Ани Ерно, добитница Нобелове награде за књижевност

ДОБИЈАЊЕ Нобелове награде за мене значи одговорност да наставим даље и да будем отворена не само за проблеме којима сам се раније бавила, већ и за савремени свет, и жељу за миром која ме је увек покретала - казала је француска списатељица Ани Ерно (82), у својој првој изјави као добитница Нобелове награде за књижевност за 2022. годину, датој новинарима окупљеним у издавачкој кући "Галимар".

Ерно на конференцији у "Галимару", Фото АП

Како је пред очима целог света, обзнанио стални секретар Шведске академије Матс Малм награда јој је додељена "за храброст и клиничку прецизност којом открива корене, отуђености и колективна ограничења личног сећања". Ово образложење као да је дошло из уста саме ауторке, која сматра да књижевност треба да функционише "као нож". За себе каже да "пише са скалпелом у руци, увек спремна да дотакне кост, да дође до дна одређене истине". Њена дела су њене истине, то су, како она воли да каже, "ауто-социо-биографски романи".

Критичари лика и дела тазе нобеловке оцењују да је Ани Ерно направила каријеру преиспитујући своју прошлост, своја понижења, срамоту, страхове и стрепње. О свом илегалном абортусу "проговорила је" у дебитантском роману "Празни ормари", као и у каснијем "Догађају", на основу кога је Одри Диван снимила филм, награђен "Златним лавом" у Венецији. Писала је о родитељима ("Место под сунцем", "Срам"), свом браку (La femme geleе), страственој афери са дипломатом из источне Европе ("Једноставна страст"), мајчиној смрти од Алцхајмера ("Нисам изашла из своје ноћи"), борби са раком дојке (L'usage de la photo)... За свој књижевни опус, који броји више од двадесет наслова, објављиваних на готово свим светским језицима, Ерно је примила низ истакнутих награда.

- Поетика Ани Ерно мењала се кроз деценије, али њени темељи су остали исти. Ерно пише концизно, посвећено и искрено, користећи сопствени живот као материјал за своја дела.

Сусрет са новинарима испред њеног дома , Фото АП

Најпре пишући о себи као јединки унутар друштвене заједнице, а касније све више окренута ка свом унутрашњем животу, Ерно кроз своја дела поставља питања о класној и личној борби, фокусирајући се првенствено на припаднице беле радничке класе, којој су припадале генерације жена у њеној породици. Она сецира болне тачке савременог друштва попут образовања и миграција, брака, (не)легалног абортуса и жениног права на своје тело, старости, сексуалне жеље и искустава. Све ове теме, ауторка заокружује пропитивањем позиције жене у књижевности, коју западна култура маргинализује због пола и класног порекла - каже, за "Новости", Љубица Пупезин из издавачке куће "Штрик".

Она подсећа да нова нобеловка није непозната српској јавности, јер су њена дела превођена деведесетих година 20. века. Пупезинова најављује да ће "Штрик" објавити четири наслова Ани Ерно, почевши од романа "Запоседнутост", који ће бити доступан на предстојећем Сајму књига, уз њена најзначајнија дела - "Године", "Догађај" и "Једна жена".

- На вест о томе да је Ани Ерно добила Нобела прво сам помислио: "Сва срећа, добио ју је антироманописац". О томе се полемисало последњих година, и у Француској, где од деведесетих година Ани Ерно ужива култ живог класика, и изван, где у последњој деценији њене књиге побуђују велику пажњу. Али, она није класик затворен у својој кули од слоноваче на ободима париске регије, већ веома ангажована ауторка која реагује на све важне догађаје и превирања. Последњи пут, о изборима у Француској, када су у другом кругу остали Макрон и Лепенова, изјавила је: "Гласаћу за Макрона, али повраћа ми се од тога" - подсећа, за "Новости", преводилац Бојан Савић Остојић у чијем преводу ће се појавити горепоменута "Запоседнутост".

Фото АП

По његовим речима, Ани је и у Француској дуго чекала на признање. Прве књиге, из седамдесетих, које би се могли назвати аутофикционалним романима, писани изузетно говорним стилом, јесу наишле на топао пријем. Али, додаје Савић Остојић, тек јој је књига "Место под сунцем", из 1985, донела први продор ка широј јавности.

- Ерно је у међувремену тражила свој приступ аутобиографском писму, и овом књигом задала његове главне поставке: концизан фрагмент и хладан тон, који се не води емоцијама већ и чињеницама. Ерно своју прошлост третира као социолог. У раду на циклусу започетом књигом "Место", који је накнадно добио име "Записивање живота" (Ecrire la vie), ауторка својим сећањима приступа као строга истражитељка, не дозвољавајући себи ни најмању слободу у обради, без дописивања, без фикционализације. Исти беспоштедни третман који је резервисала за причу о својој породици, Ерно ће применити на свој емотивни и сексуални живот. У то разрачунавање са самом собом спада и "Запоседнутост", ове године објављени "Младић", а врхунац тог расплитања је свакако књига "Сећање на девојку" из 2016, где тематизује буђење своје сексуалности.

Савић Остојић додаје да 2008. излазе "Године", као круна њеног подухвата.

- Ауторка сама овај циклус назива "построманескним" и своје књиге, које су изузев "Година" обимом невелике, новелама. За разумевање Аниног дела веома је значајно што је своју поетику засновала на одбацивању романа, о чему често у њима и говори. Роман је попут некаквог искушења са којим се стално бори, тако да њено писање не можемо замислити као ток, више као веома пипаву монтажу фрагмената који већ постоје. То су фрагменти из њеног дневника. Живи запис, настао у току догађаја који се тематизују, било да је реч о неодољивој страсти, о абортусу или о мајчиној смрти, њој је био најважније мерило, и због тога је највише тежила концизности. Неколико својих књига је и интонирала као дневнике, али (опет) то нису класични дневници колико белешке, посматрања, свеске социолога аматера.

Када јој је, почетком 2019, прочитавши "Једноставну страст", Савић Осотојић писао, питајући је да ли намерава да интегрално објави своје дневнике, добио је кратки одговор од Ани Ерно:

- Од младости водим дневник, али он ће у целости бити објављен после моје смрти. За мене је од пресудне важности да будем слободна од онога што сам записала.

ГОСТ БЕОГРАДА

НОБЕЛОВКА Ани Ерно 1997. посетила је Београд, промовишући своје три књиге, објављене у "Просвети", а том приликом дала је и интервју новинару "Новости" Душану Станковићу. На питање шта читалац може да потражи у њеним делима, истакла је да би свако требало "да тражи самог себе".

Фото архива В. Н.

- Он ту успева да поново пронађе себе, а да то и не зна како до тога треба доћи. И често моји читаоци кажу: "Управо смо то и сами осећали али нисмо умели да та осећања искажемо". Тако сам у делима "Срам" и "Једноставна страст" изразила оно што многи осећају и мисле, али се не усуде да то и сами кажу - одговорила је Ани.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПИШЕМ ШТА МНОГИ МИСЛЕ, А НЕ СМЕЈУ ДА КАЖУ: Како је нобеловка Ани Ерно говорила за "Новости" давне 1997. године

06. 10. 2022. у 16:03

Свет

0 3

ДОДЕЉЕНА НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ: Овогодишња добитница је Францускиња Aни Ерно

06. 10. 2022. у 13:08

Свет

0 1

НЕСВАКИДАШЊА СИТУАЦИЈА: Добитник умало пропустио обавештење о Нобеловој награди

05. 10. 2022. у 13:27

Свет

1 1

ДОДЕЉЕН НОБЕЛ ЗА ХЕМИЈУ: Због развоја "хемије кликова" награду добили Бертоцијева, Мелдал и Шарплес

05. 10. 2022. у 12:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације