ДЕЦЕНИЈЕ ВРХУНСКИХ ДЕЛА: Одржана редовна изборна и свечана Скупштина Српске књижевне задруге
РЕДОВНА, изборна и свечана Скупштина Српске књижевне задруге, која бележи 130 година постојања, одржана је данас у Библиотеци града Београда.
Фото З. Јовановић
Скупу је председавао др Мило Ломпар, потпредседник Задруге. Коментаришући извештај о раду УО, управник Душко Бабић је истакао да су финансијски резултати бољи него прошле године и додао:
- Председник СКЗ, академик Милован Данојлић, писмено је замолио УО да га "из субјективних и објективних разлога" разреши дужности које је обављао у претходних десет година. УО је усвојио његову оставку, уз напомену да Задруга дугује велику захвалност славном писцу и преводиоцу на труду и залагању.
Говорећи о извештају Надзорног одбора, др Рада Стојановић је нагласила да је прошле године на сваких сто динара прихода остварена добит од два и по динара, и да се тај позитиван тренд наставља и ових месеци.
Извештавајући о издавачкој делатности, главни и одговорни уредник Драган Лакићевић коме је, иначе, продужен мандат на још две године, рекао је да је ове године у "Плавом колу" објављено десет књига, три више него претходне. Реч је о домаћим и страним класицима, али и о писцима који стасавају у великане. Број сталних чланова Задруге се стабилизовао и има благи пораст, изнео је др Славољуб Лукић.
На Скупштини је усвојен предлог УО да се ово тело допуни новим члановима. То су: др Александар Поповић, др Милош Ковић, др Душко Певуља (Бањалука), др Момчило Вуксановић (Подгорица), Чедомир Вишњић (Загреб), Миљан Баћовић (привредник) и Емир Кустурица (редитељ и писац).
С обзиром на то да се јубилеј СКЗ поклопио са 130. годишњицом рођења Иве Андрића који је био доживотни почасни председник Задруге, на скупу је о великом писцу беседила др Жанета Ђукић Перишић, која је кроз речи српског нобеловца представила његов однос према Београду који је волео и у ком је проживео више од пола века.
Фото З. Јовановић
- Одмах по формирању нове државе, средином децембра 1918, надајући се послу у Министарству вера Краљевине СХС, Андрић из Загреба пише: "Слаб сам и уморан физички, а помало и душевно. Главно ми је да одавде одем што прије, а послије шта Бог да. Све се наше разишло, па се осјећам осамљен као никад у животу" (...) "Ја немам живе душе, ја морам у Београд, па како је да је". Доцније, о преласку из Загреба у Београд каже: "Због чега сам пре више од педесет година напустио Загреб? Што због здравља, што због средине која је за ме била нова и у много чему различита од оне босанске, ја у Загребу нисам могао ухватити корен и остати. Ја ту нисам имао никог свога, било је тренутака кад сам падао у очајање и по сваку цијену желео да одем".
Фото З. Јовановић
Колико је Београд дао Андрићу, толико му је пружио и у професионалном, људском, социјалном смислу и утицао на правац његовог живота, толико му је писац вратио истинском приврженошћу и књижевним делима у њему и о њему написаним, који су пронели славу српске књижевности, истакла је Жанета Ђукић Перишић.
Минутом ћутања одата је пошта др Милораду Иванишевићу, дугогодишњем председнику Надзорног одбора СКЗ.
У уметничком делу програма учествовали су Јана Саламадић, Александра Ђорђевић, Никола Угриновић, Славко Алексић и Биљана Ђуровић.
Фото З. Јовановић
Захвалница "Вечерњим новостима"
НЕКОЛИКО Задругиних Захвалница, израђених према онима из 1892. године, по слици Матије Мурка, данас је додељено заслужним појединцима: Зорану Радојичићу, доскорашњем градоначелнику Београда, Јасмини Нинков, управници Библиотеке града Београда, др Софији Милорадовић, директору Института за српски језик, др Душку Певуљи, професору Филолошког факултета у Бањалуци, др Илијани Чутури, професору Факултета педагошких наука у Јагодини, др Маји Стокин, професорки Карловачке гимназије, Милану Михајловићу, песнику и директору Градске библиотеке у Косовској Митровици, Браниславу Ђорђевићу, уреднику културне рубрике "Вечерњих новости", Марији Миљевић, новинару РТС и Биљани Ђуровић, глумици.
БОНУС ВИДЕО - УСНИЈА РЕЏЕПОВА: Оживела Коштану, певала ватрено, плесала као Шехерезада
Препоручујемо
О МОЋИ И ПОСЛУШНОСТИ: Књига Слободана Антонића представљена у Српској књижевној задрузи
01. 10. 2022. у 11:05
ЉУДИНА: Погледајте како је човек са штакама спасао повређено маче у Београду (ВИДЕО)
04. 10. 2022. у 17:34
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"БРЖЕ РАСКЛАПА КАЛАШЊОКОВ ОД МЕНЕ" Ово је син Мирослава Лазанског - ретко се појављује јавности, а отац је био јако поносан на њега (ФОТО)
ИАКО о наследнику није говорио често, Мирослав Лазански је на сина био изузетно поносан
23. 12. 2024. у 09:22
РУСИЈА СЛАВИ: Укидају се санкције које су Русе посебно болеле!
РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од споредних ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" стижу из света спортова на леду, за које је досад важила апсолутна забрана за учешће руских екипа, а и појединаца.
23. 12. 2024. у 12:27
УХАПШЕНА И МАРИЋЕВА ЖЕНА: Планиран напад на врх хрватске владе - у "ферарију" довезао члана Европског парламента у штаб
ИВКО МАРИЋ (45), сувласник једног загребачког ресторана са живом музиком, који је доспео у фокус јавности након што је пре пола године својим "фераријем" довезао новоизабраног посланика у Европском парламенту Стивена Николу Бартулицу у изборни штаб Домовинског покрета, од суботе се налази под надзором полиције.
23. 12. 2024. у 13:04 >> 13:22
"ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ" Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник
ПРЕДСТАВНИЦИ Русије ескалирају ситуацију, али нема потребе да се људи плаше трећег светског рата, рекао је руски председник Владимир Путин телевизији Русија 24.
22. 12. 2024. у 08:36
"ОВО ЈЕ СКАНДАЛ! НЕНОРМАЛНО!" Предраг Мијатовић открио каква права има 25 играча Партизана: Никад то нисам видео!
Члан Радне групе фудбалског клуба Партизан Предраг Мијатовић изјавио је данас да тренутни дуг "црно-белих" износи преко 53 милиона евра, али је открио и неке шокантне податке.
23. 12. 2024. у 13:56
ПОСЛЕДЊА ЖРТВА I СВЕТСКОГ РАТА: Најнесрећнија особа на свету - страдао само 2 минута пре почетка примирја
КАНАДСКИ војник Џорџ Лоренс Прајс у Први светски рат ушао је 1917. године као двадесетпетогодишњак жељан доказивања и са много снова о будућој слави. Додељен је “А” чети 28-ог батаљона канадских експедиционих снага и упућен у Белгију где је убрзо видео да у крвавим рововима нема много славе и части.
23. 12. 2024. у 15:18
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Најновије из рубрике
ИЗЛОЖБА О МИРИ ТРАИЛОВИЋ: Поводом века од рођења једне од најзначајнијих позоришних личности 20.века у МПУС-у
ПОВОДОМ сто година од рођења Мире Траиловић (22. јануар 1924 - 7. август 1989) у Музеју позоришне уметности Србије, у уторак 24.децембра, отвара се изложба под називом "Мира Траиловић - ново доба српског позоришта", чији је аутор Александра Милошевић, музејски саветник.
23. 12. 2024. у 11:39
ПОСЛЕДЊИ ФИЛМСКИ ПЛЕС БРАНДОВОГ ПАРИСКОГ ТАНГА: Скандал и отказивање пројекције чувеног филмског остварења у кинотеци у престоници Француске
Филм "Последњи танго у Паризу" одиграо је, можда, свој последњи "плес" на биоскопском платну у Граду светлости.
23. 12. 2024. у 07:30
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Крчаг је опет цео
НАРОДНО позориште Републике Српске наставља да у свом репертоару мапира најмаркантније симболе пропадања наше цивилизације, било да се тичу менталитетских мана ("Госпођица"), или глобалне куге, корупције и безвлашћа ("Разбијени крчаг").
23. 12. 2024. у 07:00
ПОДМЛАЂЕНА "ЖУТА": Пројекција још једног дигитално рестаурираног филма у Кинотеци
ДИГИТАЛНО рестаурирани филм "Жута" (1973, Центар филм), редитеља Владимира Тадеја, а по сценарију Гордана Михића биће бесплатно приказан за публику у Југословенској кинотеци у понедељак у два термина - од 18.00 и 20.30.
23. 12. 2024. у 06:45
ЊЕГОШ И МАДАЧ - ДВА ПОГЛЕДА НА ЧОВЕКА: Владимир Папић упоређује "Лучу" и "Човекову трагедију" (ВИДЕО)
НА који начин Петар II Петровић Његош у свом спеву Луча Микрокозма из 1845. године и мађарски писац Имре Мадач у својој драмској поеми Човекова трагедија из 1862, представљају однос човека, Бога и ђавола - тема је занимљиве анализе Владимира Папића.
22. 12. 2024. у 22:37
Коментари (0)