ПРАВО НА "РАЗЛИЧИТОСТ": Како је културна рубрика "Вечерњих новости" постала - рубрика "Лица са потерница"
ДА није било изјаве управника Атељеа 212 Новице Антића дате порталу Нова.рс, текст "Србију презиру, паре узимају" (објављен 11. септембра у "Новостима"), вероватно би прошао испод радара - бар једног дела јавности. Да није за рубрику "Култура" рекао да се претворила у "Лица са потерница" (с поднасловом "Таргетирање сарајевске уметнице је опасно"), без икаквог покрића, овог одговора сигурно не би ни било.
Јер, сматрамо да је у њему све већ речено и поткрепљено чињеницама, да сваки читалац (па и челни људи театра и културе) сами могу да извлаче закључке, заузимају ставове и одлучују какву ће репертоарску политику водити и убудуће. Уосталом, за такво поверење одрешене руке дали су им оснивачи, Град Београд и Влада Србије.
Својом "прекомерном употребом силе", Новица Антић (иначе, правник и врсни преводилац са руског језика) прозвао нас је да још једном подсетимо да у Атељеу 212 режира Селма Спахић, редитељка која је због Емира Кустурице бојкотовала најугледнији и најстарији позоришни фестивал у земљи, уз указивање на "етичку дужност да се свим средствима треба борити против националистичке трулежи и реторике" и констатацију да "нећемо климати главом на покушаје да се уметност искористи као средство идеолошке пропаданде". А управо овим ставом представу "Гребање или како се убила моја бака" искористила је "као средство идеолошке пропаганде" и "скинула" са Стеријиног позорја. Зато у свом тексту и постављамо легитимно питање шта се у међувремену променило да је Селма Спахић прихватила да режира у државном театру, које финансирају исте "владајуће структуре", а којима је својим гестом нешто хтела да "да на знање".
Управник Атељеа 212 у својој изјави не негира ниједан цитат редитеља које је ангажовао, он заправо само оспорава право новинара и новина да их - цитирају. Чак ни у покушају да било шта извуче из контекста и учита злонамерност не успева, а навођење свима доступних изјава младе редитељке назива "јавним таргетирањем, крајње непримереним и опасним". У одсуству аргумената иде и корак даље, па каже "притом, ова редитељка у Атељеу режира комад савремене српске драмске списатељице Тање Шљивар", заборављајући да је те исте српске драмске списатељице био и комад с којим је требало да учествује на Позорју.
Ни ту се не зауставља, већ додаје како га је одувек забрињавало поистовећивање неке нације с једном личношћу (?!) мада у тексту, ни једна реч не инсинуира на поистовећивање личности са било којом и чијом нацијом... У одсуству покрића за таргетирање "Новости", као и начина да поентира, набројао је све што му је пало на памет: и Хитлера и Хегела, и Трампа и Кенедија, и Путина и Наваљнија, и Ибзена и Квислинга, и Прајд и (патријарха) Порфирија. Шта је хтео да каже, вероватно само он зна.
И на крају, питање етике пребацује на поље естетике - са закључком да "управо различитости чине једно друштво виталним". Ако је за њега "различитост" изјава његовог другог сарадника Јетона Незираја да за "ових ДВАДЕСЕТ година одавде (Србије) није дошла нека вредна идеја" - онда је то његов проблем. И, наравно, право је Незираја да говори о континуитету Србије "као извору највећих криза у региону"...
Да, оно Антићево набрајање завршава се тезом да "Србија није ни само Ђинђић нити само Милошевић, није само Вучић или само Ђилас". Е па, господине Антићу, са Вама се ми можемо сложити, али неће Јетон Незирај: за њега је, ко год и кад год одавде дође, како сам каже, "извор највећих криза у региону".
За разлику од Вас, рећи ћемо да је Ваше право да се са нама не слажете, па и право на мишљење да и таква "различитост" чини једно друштво - виталним.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)