Култура

ВЕРА У ВИШИ СМИСАО ПОСТОЈАЊА: У Будви Миловану Данојлићу уручена Повеља Свети Стефан Штиљановић фестивала "Ћирилицом"

В. КАДИЋ

26. 08. 2022. у 10:38

ЛАУРЕАТ овогодишње награде фестивала "Ћирилицом" је истакнути српски књижевник и песник Милован Данојлић, коме је на Тргу између цркава у будванском Старом граду председник Савета за културу Општине Будва др Предраг Зановић свечано уручио награду фестивала - Повеља Свети Стефан Штиљановић.

ВЕРА У ВИШИ СМИСАО ПОСТОЈАЊА: У Будви Миловану Данојлићу уручена Повеља Свети Стефан Штиљановић фестивала Ћирилицом

Повеља је установљена 2017. године, а жири који су чинили председник Радомир Уљаревић, Мила Баљевић и Желидраг Никчевић одлучили су да овогодишњи добитник буде управо Данојлић.

- Није уобичајено да се песницима додељују признања чији су покровитељи, барем они духовни, витезови, борци за људско достојанство, за истину и за слободу. А опет, кад се мало озбиљније размисли, мач и перо су вековима водили исту битку на два фронта, а вера у виши смисао постојања заједничка је врлина и песника и светитеља. Стефан Штиљановић, рођен крајем 15. века, кроз полумрак ондашње столетне нам судбине, светли до данашњега дана као узор, као ослонац у полумраку. Било је тих показатеља, раскрсничара, градитеља путоказа у свим вековима, има их и биће их увек. А ипак, они постоје да нас подсете да је највиши људски циљ и највиша дужност тирјанству стати ногом заврат - казао је Данојлић.

У образложењу награде Уљаревић је подсетио да је пре четврт века на овом истом месту гостовао управо Милован Данојлић и да је то тада био културни догађај године у Црној Гори.

- Историја се понавља и ја мислим да је и ово културни догађај године у Црној Гори, зато што је Милован Данојлић један од највећих српских писаца свих времена, а вероватно и највећи живи српски песник. Данојлић, прислушкивач вечитог збивања, како он сам за себе каже, писац је богатог опуса, вишеструко обдарен, остварен у различитим књижевним врстама, у свеколикој жанровској разуђености, не само као песник, већ и као прозни писац, есејиста, преводилац, публициста, имајући увек две перспективе, ону завичајну и ону која је узрокована одласком из завичаја, будући да он живи у Поатјеу и у завичају - казао је Уљаревић, примећујући да је Данојлић ушао у књижевност са стиховима, оцењујући да су његово песничко искуство и рукопис видљиви и у прози, и у есејима, чланцима, препуним надреалистичког хумора, сатире и ироније.

- Данојлић непрестано брине бригу о народу и култури којој припада, о судбини народа и језика, књижевности, о духовном наслеђу, али све то са пуном посвећеношћу и спремношћу да разуме себе како би разумео и свет око себе, у непрекидном суочавању са самим собом и са тим светом.

Говорећи о Данојлићевом стваралаштву, књижевник и књижевни критичар Желидраг Никчевић истакао је да је аутор свој високи дар објединио са најбољим и, нажалост, све ређим врлинама свог народа, са радиношћу, истрајношћу, несебичношћу, строгошћу према себи у занатском и у оном знатном ширем, несебичнијем, духовном и саборном смислу.

- Лиричар високе поетичке саомосвести, с вером у јединство бића и речи, у шта се може уверити сваки читалац или слушалац његове поезије, он се и у дужим формама обратио историји, суморно сугеришући визију њеног понављања, а увек је имао срца и праве речи и за децу, и за песнике, и за осетљиве. И да ништа друго није урадио осим превода великана са свих страна, које је одомаћио у српском језику, трајно би задужио нашу културу и повезао је са светским лирским, прозним, есејистичким и филозофским врховима - истакао је Никчевић.

НИКЧЕВИЋ: СРБИЈА ПРИСУТНА У СВИМ ТЕМАМА

У Данојлићевој поезији, по Никчевићевим речима, Србија је присутна у свим темама:

- Она је простор спознаје и самоспознаје, медијум тајне неба и земље. Србија је сагледана у скривеном ритму њених природних појава, пљуска, муње, росе, југовине, поноћи и сванућа. Кроз њу открива и законе историје, амплитуде људских падова и узлета, енергија, сажаљења, резигнације, пркоса, бола. И све то у племенитом рукопису онога који је, како сам каже, "почео као пука незналица, дуго се обучавао у разумевању живота и књижевне уметности и годинама сам себе поправљао". А поправљао је и оплемењивао и нас. Можда се то не види на први поглед, можда се не чује на нашим трговима, по вреви калкулантској и банкарској, или у нашим вриштећим медијима, али да ми не заборавимо, културност и виталност заједнице много дугују тихим мудрим књижевним прегаоцима који обнављају њен смисао, прегаоцима какав је господин Милован Данојлић, и зато му се захваљујемо.