Култура

РАДЕ ТАНАСИЈЕВИЋ, ДОБИТНИК "ЖИЧКЕ ХРИСОВУЉЕ“: Не смета ми кад кажу да сам песник села

Драгана МАТОВИЋ

21. 08. 2022. у 14:00

ТРАДИЦИОНАЛНО на Преображење у манастиру Жича уручена је награда "Жичка хрисовуља".

РАДЕ ТАНАСИЈЕВИЋ, ДОБИТНИК ЖИЧКЕ ХРИСОВУЉЕ“: Не смета ми кад кажу да сам песник села

Овога пута признање за целокупан песнички опус добио је Раде Танасијевић (1962). Жири га је препознао као једног од оних аутора који видају, изранављен и избогаљен, српски језик. Препознао је жири и да припада ретком соју "истинских песника земље", ако под тиме разумемо потпуност припадања своме наслојеном, живом језичком тлу. Таква припадност не спутава му песничке потенцијале, него их само дубље укорењује.

Танасијевић је рођен у селу Дражевац, код Обреновца, где и данас живи од земљорадње. Објавио је седам збирки песама, једно прозно дело и четири књиге за децу. Заступљен је у више антологија савременог српског песништва, као и у једној на шпанском и једној на немачком језику. Добитник је још неколико значајних књижевних награда. А да ли награде делују на њега као подстицај или опомена да мора да ствара истим интензитетом, Танасијевић, за "Новости", каже:

- Награде као и покуде не делују на будуће стваралаштво. Награда пружа могућност да на други начин посматрам извесне обесмишљене периоде у свом животу. Можда ћу написати још десетак песама, добрих или лоших, свеједно. Можда ће се то десити у наредних десетак година. А, можда ћу их написати идуће недеље.

* Жири за доделу "Жичке хрисовуље" дефинисао је ваш песнички опус као умну лирику земље коју на српском обрађујете. Смета ли вам кад кажу да сте "песник села", видите ли себе другачије?
- Не смета ми кад кажу да сам песник села. Човека умногоме одређује и оно чиме се бави, што је његов хлеб. Неспоразум настаје када се ствара стереотипна слика о песнику сељаку који пева римовану десетерачку поезију о најчешће пројектованој фолклорној традицији. Одавно смо захваћени вртлогом промена. Оно што је урадио професор Драгиша Витошевић средином прошлог века обједињујући поезију Пауна Петронијевића, Србољуба Митића, Добрице Ерића и других, најпре у часопису "Расковник", а затим у двема антологијама "Пастир тражи дно неба" и "Орфеј међу шљивама" свакако је драгоцен део наше књижевности.

* Који су дани најлепши у животу на селу? Да ли сте неке од тих дана преточили у песме?

- На почетку књиге "Земља људи" Антоан де Сент Егзипери каже: "Срећне су земље севера којима годишња доба причају лети - бајку о зими, зими - бајку о лету." Сада услед несносне врућине помишљам на зиму, на снежнопоље, слатким умором завејано. На дуге разговоре са пријатељима уз вино. А зими - сањаримо неки бели треперави спруд на реци Пештан.

* Писали сте о комшијама, пијанцима, причалицама, о пчелама, деци, мајци, другим уметницима, дражевачким херојима, а да ли сте написали песму о свом земљаку Александру Леки Ранковићу?
- Нисам написао песму о Леки Ранковићу. Други човек комунистичке номенклатуре у социјалистичкој Југославији заслужује озбиљну историјску студију.

БИКОВ РОГ У КЊИЖЕВНОСТИ

РАНО сам дошао до сазнања да је писање песама истовремено и излагање опасности. Касније сам сјајно тумачење својих страхова нашао у тексту Мишела Лериса "О књижевности посматраној као борба с биковима", који се налази на почетку његовог романа "Доба зрелости". Укратко: у борби са биком тореадор се излаже смртној опасности. Без тих смртоносних рогова у арени, читав ритуал био би само безопасан балет. Каквој се опасности излаже писац, уметник? Шта је улог? Постоји ли тај биков рог у књижевности? Шта је то што повезује уметника са убицом бикова? Схватио сам већ при првим покушајима писања поезије да је Песник неко ко је свој улог на почетку свесно заложио. И преостаје му једино да људске покушаје да господаре временом, и да играју улоге демијурга, посматра са осмехом и жаљењем - написао је Танасијевић уместо увода у збирци изабраних песама "Ствари око мене убрзано старе", коју је објавила краљевачка "Повеља".

* Живимо у времену и на простору у којем владају таблоиди, ријалити програми и турбо-фолк култура. Имају ли песници моћ да мењају стварност набоље?
- У неку руку ми живимо у Хакслијевој визији света. Или је то самоостварујуће пророчанство. Подсетимо се, у Хаксилијевом свету влада диктат младости, лепоте, богатства, среће и здравља. У свему влада тиранија среће. С друге стране живимо у свету пројектованог страха. А, страх је, како каже пољски социолог Зигмунд Бауман, неисцрпни ресурс од кога живе банкари, политичари, видљиви и невидљиви моћници овог света. Најбољи међу песницима могли би бити честице те побуне.

* У којој је мери песник нашег времена далеко од сваке могућности да идеализује било свој положај, било улогу поезије?
- Аура коју су некада носили песници око главе, завршетком романтизма депонована је у оставе и шкриње. Ипак, иако савремена поезија говори најчешће у презенту и првом лицу једнине, није изгубила моћ да препознаје и чита знаке времена.

* У једној песми питате се "како изгледа свет када се уклони копрена страха". Да ли је страх излечив?

- Нисам превладао ниједан страх, али сам научио да га препознајем испод разних маски. Било је то дуго и мучно школовање. У Бергмановом филму "Седми печат" главни јунак витез Антониос Блок у партији шаха са смрћу бира беле фигуре. "Бели" играч има иницијативу и темпо. Смрт је чекалица. Мисао о следећем потезу одгони мисао о смрти. Неће се та партија завршити нерешено. Нико неће узвикнути "реми" или "ничија". Сваки наш потез приближава нас исходу. На добитку смо док партија траје.

* Уврежено је мишљење да се од поезије не може живети. Може ли се данас опстати на селу?
- Да, од поезије се не може живети. Верујем да на такву могућност нико не рачуна. Поезија је сама себи плата, ово нам дошаптава свети Тома Аквински. Нажалост, под налетом корпоративног капитализма огроман број малих пољопривредних произвођача пропада. У тешким временима, која су можда опет пред нама, мали земљопоседници су спасили Србију.

* Направите нам лични кроки вашег села Дражевац.
- Написао сам горки стих: "Никада нећу напустити своје село/ овде имам све што ми недостаје". Нисам једини који је своје родно место претворио у стално место боравка, у острво. Песник Раша Ливада поручује: "Иди на острво/ да не постанеш острво." Не напуштати свој завичај значи бити лишен нових и нових сензација. Али, постоје путовања и путовања о којима говорим у својим књигама.

* Својевремено сте изјавили да је ваша највећа награда - надимак Песник...
- Сваки пут док трактором пролазим поред школе, хор деце виче за мном: "Песник! Песник!", не би ли ме исмејала. Чини ми се да се у том часу осећам срећно. Радовао сам се што су ме истим повицима дочекали кад сам се вратио из Краљева.

ПОВЕЉА, ИКОНА, ЗБОРНИК

ПРИЗНАЊЕ "Жичка хрисовуља", које чине уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег, овогодишњем лауреату уручени су, по традицији, у Жичи на Преображење. Поезији добитника биће посвећен зборник радова са скупа, у склопу манифестације Жички духовни сабор Преображење, који ће се ове године одржати у октобру.

* Могу ли деца која одрастају уз компјутере и видео-игрице да разумеју ваше приче и стихове, као, на пример, оне објављене у књигама "Увод у њиву" и "Шазбука"?

- Детињство је оно наше унутрашње језгро које нас греје читавог живота, али оно је и тамна пећина, лимб одакле нам прете але и акрепи, страхови који нас никад не напуштају. Сваки човек има своју ејдетску слику која чува његов унутрашњи свет. Стварати за децу отворена дела, оставити њиховој имагинацији довољно простора да сами граде и довршавају светове - путоказ је који следим. Коначно, деца немају изграђене етичке, естетске и било које друге критеријуме. То су осетљива бића у лутању и тражењу. Процес одрастања уме да буде болан и опасан пут. И зато, прихватимо децу с поштовањем, подучавајмо их са љубављу и пошаљимо их даље у слободу.

14. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

Свет

0 35

ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт

НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.

23. 11. 2024. у 18:55