ТАЈНА БЛАГА ГОРЊАЧКЕ РИЗНИЦЕ: У септембру почињу археолошка истраживања на једном од најинтригантнијих локалитета (ФОТО)

АРХЕОЛОЗИ Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву нестрпљиво ишчекују септембар када ће започети ископавање ризнице Горњачке клисуре која чува материјалне трагове цивилизација од праисторије до модерног доба.

НЕИСТРАЖЕНО Скривене зидине града Горњака/ Фото: Б. Субашић

Прва систематска истраживања једног од најинтригантнијих и најперспективнијих локалитета у Србији започеће у дубоком амфитеатру испод вертикалних литица Вукана где се у густој шуми уз већ познате остатке српских средњовековних манастира виде зидине многих великих објеката које ни векови ерозије нису успели да затрпају. Пролаз до ове скривнице био је заштићен природним каменим "бедемима" који се стрмо спуштају до Млаве и на којима још стоје делови зидина и кула неосвојивог средњовековног града Ждрела, саграђених на старијим темељима.

ЗАДУЖБИНА Манастир Горњак из 14. века/ Фото: Б. Субашић

Осим тврђаве и прибежишта, Горњачка клисура је од 14. века имала и своју свету гору, монашку насеобину са испосницама и манастирима калуђера који су се доселили са Синаја и Атоса.

КОНАК Монументални остаци на локалитету Митрополија/ Фото: Б. Субашић

- Због скученог простора у клисури није било погодних простора за формирање већих насеобина осим дубоко усечене амфитеатралне увале где је формиран и манастирски комплекс Митрополија, седиште браничевских епископа и митрополита у другој половини 14. века - каже Радовановић. - Септембарску кампању започињемо баш у Митрополији јер је најугроженија бујицама и нелегалним ископавањима, а то је само почетак вишегодишњих систематских истраживања, први пут на великом простору клисуре где се налази мноштво засебних целина са археолошким остацима. Оне су великим делом тешко приступачне и примењиваћемо различите методе да би стекли целовит увид у стање, хронологију и начин функционисања налазишта, с циљем да реконструишемо живот на овом простору кроз време.

ПУТ Саобраћај иде кроз клисуру од праисторије до данас/ Фото: Б. Субашић

Саговорник "Новости" наглашава да се до сада чак ни у стручној литератури о Горњачкој клисури она није посматрала као јединствена културно-историјска и географска целина, иако она то јесте по свим својим својствима.

МАНАСТИР Пећински комплекс Благовештење/ Фото: Б. Субашић

- Најстарији материјални трагови живота у Горњачкој клисури потичу из халштатског периода, од 8-6. века пре нове ере - каже Радовановић. - У периоду римске доминације Горњачка клисура се налазила у оквиру провинције Горње Мезије и кроз њу је водила саобраћајница која је повезивала долину Мораве са рудоносном облашћу источне Србије и Тимока. Она се код путне станице Јовис Пагум, данашњег Великог Лаола, уливала у главни пут који је главног горњомезијског града Виминацијума водио на југ, за Наис, данашњи Ниш. С обзиром на положај, Горњачка клисура је свакако била активно укључена у историјска збивања током епохе сеобе народа и раног словенског присуства јужно од Дунава, а од 10. века ова област носи име Браничево, које у географском и административном погледу траје од средњег века до данас. Када је око 1291. године краљ Драгутин уз помоћ брата Милутина протерао полусамосталне феудалне господаре браћу Дрмана и Куделина из утврђеног града Ждрела у Горњачкој клисури, Браничево је трајно прикључено српској држави. Средином 14. века, када се после Душанове смрти осамостаљују поједине српске феудалне породице, Браничевом влада породица Растислалић. Савладавши Радича Бранковића, сина Бранка Растислалића, Кнез Лазар прикључује Браничево у јединствену државу и српска власт у овим крајевима траје све до пропасти средњовековне Србије.

НЕОСВОЈИВА Кула мотриља на литици/ Фото: Б. Субашић

Један од куриозитета клисуре је што се због изузетног стратешког значаја у сваком новом ратном периоду изнова утврђивала, на нове начине, о чему сведоче и напуштене подземне немачке фабрике оружја или муниције из Другог светског рата.

- О Горњачкој клисури никада није сачињена свеобухватна студија, па је упоредо са истраживањима предвиђено рекогносцирање, детаљно картирање и целовито сагледавање стања видљивих остатака града Ждрела, да би се наслутиле зоне потенцијалних остатака и на основу тога планирали даљи истраживачки радови и заштитне интервенције- каже Радовановић. - Наше истраживање одвијаће се под окриљем Министарства културе, али је ујединило и локалне самоуправе у Петровцу на Малви и Жагубици, на чијим се територијама клисура простире, планинаре из клуба Горњак и Завода за заштиту природе, који се придружују напорима да целу област заштитимо као природно-историјску целину. Смисао нашег рада је да људима пружимо могућност да доживе живот у прошлости, што је могуће само на локалитету, непосредним искуством.

МОШТИ Свети Григорије је дошао са Атоса/ Фото: Б. Субашић

Посебну вредност и особеност Горњачке клисуре, унутар града Ждрела, представљају манастирски комплекси Митрополија, Благовештење и Горњак, подигнути у доба кнеза Лазара у другој половини 14. века.

- Помажући цркву, кнез Лазар учвршћује своју власт у овим крајевима и у том периоду Горњачка клисура постаје једно од главних монашких средишта у Србији, посебно важно од доласка Светог Григорија Синаита Млађег и монаха исихаста који су склањајући се пред Османлијама уточиште пронашли у држави кнеза Лазара - каже Радовановић. - Посебном начину монашког живота, који су они водили, одговарао је управо овакав заклоњен стеновит крај, са бројним пећинама и поткапинама погодним за осаму и испосничко подвижништво.

КТИТОР фреска кнеза Лазара/ Фото: Б. Субашић

Недозвољени радови

Манастир Горњак, задужбина кнеза Лазара, никада није археолошки истражен а недавно је пропуштена идеална прилика за то, приликом мењања пода цркве. У жару жеље за улепшавањем храма нови игуман је без обавештавања и надзора Завода за заштиту споменика дозволио извођачима радова скидање старог пода, увођење подног грејања и постављање нових мермерних плоча. Стручњаци кажу да је тиме у најмању руку задуго онемогућено да се сазна више о прошлости манастирског храма. Епископ браничевски Игњатије је због овог пропуста забранио даље радове у манастиру без консултација са стручњацима Завода.

"Велика црква"

Централно место комплекса Митрополија заузимају делимично очувани остаци "Велике цркве" најсличнију црквеним грађевинама моравског типа. Остаци фресака у шуту сведоче да је била живописана, а претпоставља се да је била посвећена Св. Николи.
- Северно од ње су остаци манастирских конака, делимично очувани у висини првог спрата, а комплексу је припадала и "Мала црква Богородице Пречисте" саграђена стотинак метара источно на мањем вештачки заравњеном платоу - каже Дејан Радовановић.

Препоручујемо

Култура

0 0

ОШТРЕ СЕ ЗЛАТНА ПЕРА: Расписан 55. конкурс за најбољу новинску карикатуру који организују „Новости“

09. 08. 2022. у 10:24

Култура

0 1

ОДЛАЗАК ДОБИТНИКА ПУЛИЦЕРОВЕ НАГРАДЕ: Преминуо амерички писац Дејвид Макалоу

09. 08. 2022. у 00:11

Панорама

0 0

Знате ли чему служе ЦРНЕ ТАЧКЕ на прозору вашег аута?

09. 08. 2022. у 09:30

Познати

0 0

ОВО ЈЕ ЋЕРКА ЈОВАНА МЕМЕДОВИЋА: Ретко је виђамо, а краси је ИЗРАЗИТА лепота

09. 08. 2022. у 08:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације