СРПСКИ ОРНАМЕНТ БЛИСТАО У МИЛАНУ: Биљана Јотић, В. Д. директора Музеја примењене уметности

Миљана Краљ

24. 07. 2022. у 07:42

ПРОЈЕКАТ којим се Србија представила на 23. Тријеналу у Милану, изазвао је многобројне позитивне реакције публике и чланова жирија, са којима је приликом посете нашем павиљону био и један од овогодишњих кустоса ове међународне изложбе, архитекта Францис Кере, који је више пута истакао изузетност, како идеје, тако и реализације.

СРПСКИ  ОРНАМЕНТ БЛИСТАО У МИЛАНУ: Биљана Јотић, В. Д. директора Музеја примењене уметности

Фото М. Анђела

Потом, нам је речено, и то званично, после доделе награда, да смо били у ужем избору.

Али, признање нам је измакло. Вероватно зато што учествујемо први пут.

Управо по повратку из Италије, ове утиске са угледне смотре, за "Новости", преноси Биљана Јотић, в. д. директора Музеја примењене уметности, реализатора и организатора целокупног нашег наступа, а којој је припало место комесара и кустоса. Подећа и да се први пут, као национална селекција, представљамо на једној од најзначајнијих светских манифестација у области архитектуре и дизајна, на директну иницијативу министарке културе и информисања и потпредседнице владе, Маје Гојковић, која је свечано отворила наш павиљон 15. јула (према новим прописима, због још једног таласа короне, било је дозвољено присуство само 50 људи, иако је интересовање било знатно веће).

- О значају смотре говори и то што су кустоси управо светски славни Кере, творац једног аутохтоног, утопијског, новог стила у архитектури, који се враћа традиционалној афричкој архитектури и Ерсилија Ваудо, астрофизичарка и директорка за диверзитет при Европској свемирској агенцији, која прати најсваременија научна открића - наставља саговорница.

- Њихов концепт, који се види из назива целе изложбе "Непознате непознанице. Увод у мистерије", поклопио се са идејом нашег рада изабраног на конкурсу - Infinity of Structure, који такође повезује традицију и науку, а чији је аутор Иван Мангов.

Шта је у основи рада који нас је представљао?

- Концепт је формиран на нашој традицији и има јасну поруку о нашој православној историји. Базиран је на средњовековним фрескама, а почетну основу чинио је један орнамент одабран са одежде на фресци из манастира Хопово. Архитекта Мангов, који је уз концепт, аутор и комплетног дизајна, осмислио је да се тај орнамет уради на различите начине и споји са савременим изразима. Сликар Марко Лађушић је осликао дванаест слојева слике, у чијој позадини је тај елемент. А та слојевита представа се завршава проширеном реалношћу, коју је урадио Марко Тодоровић. Када се стане испред слике, која је практично тотем, јер повезује 12 слика, и даунлодује апликација, проширена реалност посматрача води кроз све те слојеве и доводи до орнамента. Сам тај тренутак је невероватно искуство за бројне гледаоце. У тиму је био и Александар Вац, керамичар, који је орнамент варирао у више од 300 малих, ручно рађених предмета. Целокупну атмосферичност комплетирала је аутентично направљена музика Дорјана Јовановића, а и сам простор павиљона подсећа на архитектуру наше средњовековне цркве.

Та високотехнолошка изложба наставља се на једну добру традицију самога музеја, награђивану поставку "Освежавање меморије - орнаменти српских средњовеконих фресака", недавно преминулог Душана Миловановића...

- У савременој понуди невероватног броја информација, оно што нас једино може издвојити је оно што је аутентично, везано за препознатљив идентитет МПУ. Управо због тога се одабир орнамента наслања на изложбу која је оставила великог трага у овој установи, а на којој је радио Иван Мангов.

Догодине ваша институција реализује још два значајна међународна наступа, учешће на Квадријеналу у Прагу и Бијеналу архитектуре у Венецији. Да ли ће се нешто мењати?

- Неће бити измена, држаћемо се јавних конкурса, који иначе недостају на нашој сцени. Не само када су у питању међународни наступи, спроводићемо их и када је реч о изложбама у музеју, попут Салона савремене примењене уметности и других, да би све било доступније и видљивије најширој јавности. За прашко квадријенале конкурс је већ завршен и имамо одличног представника, Александра Куча. А поред наступа у Венецији, имамо и једну новину: Србија ће се први пут, следећег јуна, представити и на Бијеналу дизајна и архитектуре у Лондону. Али, не само да идемо у иностранство, него ћемо угостити и велики међународни догађај. Следећег 31. јануара, отворићемо изложбу чувеног архитекте Бориса Подреке, који је баш на тај дан рођен у Београду.

Својевремено је британска премијерка Тачер допутовала у Београд само да би у овом музеју отворила изложбу британског сребра. Како вратити ту врсту светске видљивости?

- Корак ка томе је и Подрекина изложба, коју имам част да курирам, али и бројни други, које полако правимо како бисмо повратили сјај МПУ. Имамо добру сарадњу са Италијанским културним центром и њиховом привредном комором, па смо прошле године установили "Дане италијанског дизајна". Имамо одличне контакте и са амбасадором Јапана, амбасадама Израела, Чешке... А да би могле да нам долазе изложбе, једна од великих ствари које смо урадили је интегрисани систем обезбеђења. Уз то, лани нам се повећала посећеност, чему је допринео посебно 44. Салон архитектуре, који је имао више од 7.000 гледалаца у самој згради, поред оних нових, "виртуелних". Следи нам међународна година стакла са великом изложбом "На стакленом путу", крајем ове године.

Фото М. Анђела

Поље деловања вам је веома широко, од моде до архитектуре, било је иницијатива да се неки делови издвоје у одвојене институције...

- Напаравили смо малу реорганизацију у самом деловању музеја, а то је да смо почели да функционишемо кроз центре за архитектуру, дизајн, моду. То је једини начин на који МПУ, који је тако распрострањен и широк, у садашњем облику, може да одговори потребама. Као организатори Дечјег октобарског салона, развили смо и центар за младе, па ћемо развијати и истраживачку делатност, предавања, размену студената. Укључили смо и високошколске установе из целе Србије.

Крађа која се десила у МПУ пре три године добила је судски епилог. Какав?

- Постоји пресуда, која још није правоснажна. Још има правних заврзлама, али боримо се.

Ми смо републичка институција, фонд за који смо задужени припада нашем народу. До сада је враћен само један бодеж, али ниједан други од 47 украдених експоната. Неки вид одштете ћемо морати да добијемо. То је наше национално благо, предмети везани за нашу историју. Захваљујући интегрисаном систему обезбеђења музеј је сада много сигурнији.

Сви овде вредно радимо да вратимо углед оном што наш музеј заиста јесте, на шта је ружну сенку ставио медијски аспект те крађе. Не треба се бавити само тиме шта се десило једне ноћи, а да се заборавља шта се све овде свакодневно ради.

ЧЕЛЕБОНОВИЋИ И СЕЛИДБА

ЗГРАДА је у реституцији враћена наследницима Челебоновића. Да ли ће то утицати на то да музеј остане на истој адреси?

- Није цела зграда враћена, већ само један део на који музеј плаћа ренту. За остали део процес је и даље у току. Нека правници раде своје правне ствари, али Челебоновићи и МПУ имају нераскидиву везу. Постоји добра воља Владана Челебоновића, који је наследник. Сигурна сам да се ништа неће мењати, имамо сталне разговоре, дружења, међусобну сарадњу. 

ДОБИТНА КОМБИНАЦИЈА

У САМОСТАЛНОМ, приватном, независном сектору, многобројне су покретачке иницијативе, које пружају напредне идеје - сматра саговорница.

- Тај део је активнији од институција, које, са друге стране, имају изузетан стручни кадар, стваран и развијан годинама и деценијама. Спој те две гране културе и уметности може да доведе до добитне комбинације. Ми смо то покренули као инцијативу у МПУ, што се видело на прошлогодишњем Салону архитектуре, али и на другим пројектима, попут дигитализације збирке стакла, коју радимо у сарадњи са приватним сектором.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ИМАЈУ ДОБРЕ ИГРАЧЕ, АЛИ ОЧЕКУЈЕМ ПОДРШКУ НАВИЈАЧА: Милојевић пред меч са Чукаричким