ХЛАДНИ РАТ ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН: "Новости" на снимању "Ланчане реакције" у Архиву Југославије који "глуми" париски Институт "Кири"
АРХИВ Југославије на Сењаку последњих двадесетак дана "глуми" париски Институт "Кири", као део кулиса за нови филм Драгана Бјелогрлића "Ланчана реакција".
Екипа "Новости" јуче је посетила сет новог пројекта хит редитеља који говори о "случају Винча", када је 1958. у овом Институту, после акцидента на реактору, група научника озрачена са, како се тада веровало, смртоносном дозом радијације. Њихова једина нада био је доктор Жорж Мате са својим тимом у Паризу и експериментална, прва у свету, трансплантација коштане сржи.
Централни изложбени хол Архива претворен је у болницу с краја педесетих година. Никли су "зидови", опремљене болничке собе, операциона сала, донети стари модели респиратора, ЕКГ апарата, а ту је чак и аутомат за пиће из тог доба.
Глумца Радивоја Рашу Буквића, односно, његовог јунака др Драгослава Поповића, вођу тима научника из Института Винча на снимању затичемо "у најгорем тренутку". Доктор Мате (игра га француски глумац српског порекла Алексис Маненти) убризгава му коштану срж донатора.
- Ова сцена је финале односа доктора Поповића и Матеа, који су у сукобу од почетка познанства, па негде до овог тренутка у филму. То је моменат када морам да се исповедим доктору Матеу, па сам се максимално концентрисао на партнера, како бих олакшао и њему и себи - казао нам је Буквић у кратком предаху између сцена.
Да би изгледао као човек на самрти, са лицем и телом пуним модрица, Буквић мора готово два сата да стрпљиво седи у шминкерници, док му наносе маску. Први захтев, да смрша и буде обријане главе, испунио је још пре прве клапе.
С друге стране, Буквићев партнер у сцени Алексис Маненти, морао је "само" да обуче бели мантил и био слободан да говори на свом матерњем, француском језику. Захваљујући мајци, Београђанки, научио је и српски, а сада му се пружила прилика да га усаврши у формалном и неформалном разговору са колегама.
- Све је веома професионално, пуно радимо, и по 12 сати, што је, у поређењу са Француском, где снимам највише осам сати, велика промена и захтева много већу концентрацију. Али, све иде како треба, екипа је дивна, срећан сам што сам овде. Драган зна све што треба, он је и глумац, зна како да прича, да нам објасни шта жели од нас. Пуно слушам и учим од њега - искрен је Маненти, иза кога су велике и хваљене улоге у познатим француским филмовима, попут "Јадника" Лађа Лија, награђеног у Кану.
Припремајући се за улогу доктора Матеа, Маненти је прочитао књигу "Случај Винча" доктора Горана Милашиновића, на којој је и заснован филм "Ланчана реакција", а потом је, додаје, истраживао, гледао старе снимке...
- У данашњој сцени доктор Поповић, кога игра Раша, признаје ми да су правили атомску бомбу. Мој лик, доктор Мате је противник таквог оружја. То је била важна сцена - каже француски глумац и додаје да му је Раша Буквић као "велики брат" који му помаже у свему.
У Београду ће се снимати још десетак дана, део екипе се затим сели у Словенију, а после тога уследиће краћа пауза, па од септембра следи наставак рада. На питање да ли је било тешко продукцијски ускладити Србију, Словенију, Француску, редитељ Бјелогрлић одговара:
- Најтеже је било почети овај филм, склопити све, ускладити француске глумце, објекте на другим локацијама. Али, мени је увек тако, најтеже су ми припреме, а најлепше када крене снимање, јер радим оно за шта сам се спремао. Ово сада је за мене лакша фаза.
"Ланчана реакција" враћа нас у доба трке за нуклеарним наоружањем, Хладног рата, поларизацији између Русије и остатка света... Иако планиран и припреман неколико година, Бејлогрлићев филм је, због светских (не)прилика, актуелнији него икад.
- Догодило се, ето, сплетом несрећних околности да филм постане невероватно актуелан баш кад почиње да се снима. Могао бих да будем циничан и кажем "хвала Путину" - каже Бјелогрлић и наставља:
- Мислим да је, ипак суштина то да смо сви ми који живимо на простору Балкана некако знали да Хладни рат никада није завршен, али свет то није знао.
Свет се сад са тим суочио. Ја сам и почео да радим овај филм јер сматрам да Хладни рат и даље траје, само мења своје форме. А данас се вратио на свој врхунац, односно на онај моменат о коме говорим у филму, у време строге подељености и великог страха, могућности да се деси нуклеарна катастрофа. Људи су се тада, баш као и ми данас, свакога јутра будили са тим страхом.
"Ланчана реакција", ипак, акценат ставља на хуманост, на пријатељство француског народа који је, после само једног огласа у новинама, похитао да српским научницима донира коштану срж, упркос великом задравственом ризику. Може ли нас хуманост спасти и данас?
- У свим великим катастрофама људи, Бог, свемир, нађу неки пут да свет настави даље да живи. Тако и овај филм има ту поруку, тако је и осмишљен. Сам живот нам је понудио причу како се и из највеће катастрофе може изаћи са највећим бенефитом за људски род - објашњава Бјелогрлић.
На јесен ће "режирати" сам себе, јер ће одиграти "малу, али упечатљиву" улогу Александра Леке Ранковића.
- Не волим да глумим кад режирам, имам то искуство из "Сенки над Балканом" и знам колико је тешко бити испред и иза камере, али Леки нисам могао да одолим.
Бјелогрлић је открио да буџет филма "Ланчана реакција", мада финансијска конструкција није потпуно завршена, неће бити испод два и по милиона евра. "Трудимо се да не пређемо много ту цифру", искрен је редитељ.
САДАШЊОСТ МЕ НЕ ИНСПИРИШЕ
И ОВАЈ Бјелогрлићев филм, као и његови ранији, на неки начин припада епохи и враћа нас у прошлост.
- Занимљиво ми је да се бавим прошлошћу, никако да "уђем" у садашњост, приближавам јој се полако, али садашњост ме не инспирише много - каже Бјелогрлић.
Препоручујемо
ТАЈНА ХАВАРИЈЕ У ВИНЧИ: Драган Бјелогрлић данас почиње снимање филма "Ланчана реакција"
18. 05. 2022. у 08:52 >> 07:41
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)