ПОСЛЕДЊЕ УПОРИШТЕ ЖИВОТА: Манифестација "Видовдански рецитал" у Српској књижевној задрузи посвећен Слободану Ракитићу
ТРАДИЦИОНАЛНИ јунски "Видовдански рецитал", којим Српска књижевна задруга негује успомену на песника Слободана Ракитића (1940-2013), одржан је јуче у просторијама ове установе.
Ракитић је био готово пола века аутор и часник, а почетком 21. века председник СКЗ која ове године обележава 130. годишњицу оснивања и рада. Био је и уредник књижевних програма у Коларчевој задужбини, председник Удружења књижевника Србије, народни посланик...
- Сматрајући га у првом реду песником и својим председником, СКЗ у својој сали одржава "Видовдански рецитал" који се састоји из молитве, беседе о песнику и рецитала његових песама и песама песника - његових савременика - аутора СКЗ. Ове године то су Васко Попа и Душан Радовић, чије стогодишњице обележава и СКЗ. Све то догађа се у предвечерје Видовдана, јер је Ракитић, родом из Рашке, био песнички везан за Сопоћане и косовско - метохијске манастире и укупну косовску традицију - рекао је главни уредник СКЗ Драган Лакићевић.
На овогодишњој манифестацији говорио је песник Бранислав Матић, уредник Националне ревије "Србија" а рецитал великих песника извели су млади глумци: Јована Стевић, Никола Угриновић, Анамарија Серда и Јана Саламадић, такође пријатељи и сарадници СКЗ.
- Међу великим српским песницима нововековним, Слободан Ракитић је један од оних, не тако бројних, који добро познају "примордијалну традицију". Зна да се човек, у историји и времену, удаљио од првоначела, изгубио свој духовни вид, лик и ранг. Ракитић је сагледао размере привремености, фатум пролазности, странствовање човека у свету који нам, и даље, није дом. Види да је живот обред буђења и прочишћења, тражење пута повратка у целовитост, у поредак старији од греха и пада - рекао је Матић.
За Ракитића, по Матићевим речима, једно од последњих упоришта за такав живот, круг који одолева силама расипања, потонућа и таме, јесте сама Реч.
- Помоћу Слова, као "дара и уздарја", песник враћа потонуле слике и замућене идентитете, оживљава "имагинацију која је само облик сећања" (Кестлер), ствара језички простор у којем је могуће да се живи у написаном свету. Поезија тако постаје један од путева повратка, повлашћени и освештани круг у којем се саслужује Творцу. Писање света је обновитељски творачки принцип. У њему се даје и добија све. Песма је и пријатељ, и брат на крсту, и молитва, дан и ноћ, извор, плод са највише гране. Што у песми поменеш, спасићеш. Сачувати. Знамо да није лако и да све ово није за малодушне. Али није ни узалуд.
СПАС У НОЋИ СВЕТА
ДАНАС, девет година после Чичиног одласка, ми видимо да његова слова нису била водена (као у песми и збирци "Водена слова") и нису испарила. "Светлости рукописа" и даље спасоносно оповргавају ову дубоку ноћ света. Кад год нам устреба, Чичу ћемо наћи код куће. У песми, дому његовом - рекао је Матић.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (0)