ДА СТИГНЕМ ТАМО ГДЕ ДРУГИ НЕ МОГУ: Новинар РТС Небојша Котлајић о лепоти говора за коју је заслужио награду "Радмила Видак"...

ЛАУРЕАТИ награде за лепоту говора "Радмила Видак", као што су Данка Нововић, Света Вуковић, Љиљана Марковић, еталон су доброг изражавања на радију и телевизији, а међу њима се однедавно нашао и новинар РТС-а Небојша Котлајић.

Фото Војин Шарчевић/Приватна архива

Искуство је "пекао" у Радио Ужицу, завршио је постдипломске студије у Америци, а у ТВ Београд дошао је 1990. Први пут се на малом екрану појавио 28. јуна, на Видовдан, већ после седмог дана рада у телевизији. Када га је строга лекторка и дугогодишњи спикер Радио Београда, Драга Јонаш, чула како говори, рекла је: "Шта ја вас да учим, ви треба нас да учите како се говори".

- Топао баритон, савршена дикција, непогрешиво акцентовање и сигуран изговор чак и најтежих речи и реченица. То ми се много допало у образложењу награде - каже за "ТВ новости" Небојша Котлајић. - Свих ових тридесетак година радим, а да то не примећујем.

Сматрам да је то нормално и да би требало да буде стандард за све људе који се баве овим послом и раде у електронским медијима, радију или телевизији. Међутим, сведоци смо да то баш није тако, да су стандарди и правила књижевног српског језика мало подбацила и да се не практикују превише.

Фото Војин Шарчевић/Приватна архива

Котлајић је у више од три деценије дугој каријери био презентер, новинар и уредник.

Многи га памте као спикера који у Јутарњем програму или "Београдској хроници" помаже грађанима да реше проблеме. Често смо га виђали када нам је далеки свет приближавао сликама и одабраним речима у путописним емисијама и репортажама. Овај Ужичанин, светски путник, полиглота, саговорник шеика, конзула и амбасадора, тренутно је новинар-репортер и уредник Спољнополитичке редакције Информативног програма РТС.

Добили сте признање за лепоту говора, али да ли сте докучили у чему је богатство и лепота српског језика?

- Многи нису свесни, или су можда заборавили, да наш језик има четири акцента, дужине, падеже, као и граматику која је веома компликована странцима када желе да науче српски.

Имамо и нешто што се зове конгруенција реченичних делова, а то је слагање речи у реченици по роду, броју и падежу. Данашње генерације о томе не воде рачуна, а томе се посвећује и мало часова од основне преко средње школе, а о факултетима да не говоримо.

Милим да осим на Филолошком, ни на једном другом факултету ниједан будући академац нема књижевност, српски језик или граматику, што је поражавајуће.

Какав начин изражавања влада у јавном простору и на телевизији?

- Долазе људи који су радили мастер или докторат, завршили су приватне или државне универзитете, а немају основно знање граматике из основне школе и желе да се баве овим послом. Раније је то било незамисливо. Када сам почео да радим као спикер деведесетих година, без "зеленог светла" које су давали Драга Јонаш или Бата Миладиновић, нико није могао да се појави на екрану, а камоли да чита информативни програм, конкретно Вести и Дневник. Није могао свако то да ради и било је запрепашћујуће што сам са мање од 40 година водио Вести. У тој екипи бих поменуо и колегиницу Марину Јунгић, која више није у овом послу, а заједно смо радили као спикерски пар. Наши су се гласови савршено уклапали по тоналитетима, јер смо испекли занат у радију.

Шта бисте саветовали онима који би желели да буду новинари на телевизији?

- Моја претпоставка је да онај ко жели да се бави овим послом, треба да научи да пише и да формира реченицу радећи у штампи. Када научи да пише, то прво треба да прочита на радију. А уколико жели на телевизију, то двоје треба још да споји са изгледом. Не морају сви да буду мис и мистери, али морају пристојно да изгледају и да знају да говоре, кажу оно што треба, прочитају вести, извештаје, репортаже и воде интервјуе.

Фото Војин Шарчевић/Приватна архива

Полиглота сте, што значи да говорите више језика. Одајте нам тајну како сте их научили?

- Вероватно зато што имам чисту и правилну језичку основу, која потиче из најчистијег језичког подручја у Србији, а то је Ужице. Зато ми ти страни језици добро иду, а уз све то мора човек да има и слух уколико жели да се бави другим језицима. Неко ко не осећа дужине и не препознаје акценте, не може да говори свој језик, а камоли туђ.

Вешто говорите арапски, а за бројне путописне емисије и репортаже са Блиског истока добили сте значајна међународна признања.

- Једноставно, нашао сам Блиски исток и Блиски исток је пронашао мене. Нашли смо се и то је резултирало бројним путописним репортажама из тих земаља, у којима многи ваши читаоци, а моји гледаоци, нису били. Схватам као своју мисију на Земљи да одем тамо где други не могу, и потом да пренесем утиске одатле и да покажем како људи тамо живе и раде, по чему се разликују, а по чему смо слични.

Колико нам је, по вашем утиску након свих путовања, близак Блиски исток?

- Медитеран нас обједињава и имамо заједничку историју, традицију и навике, а то се највише очитава у кухињи јер волимо исте ствари. Знамо да живимо живот за разлику од хладних Европљана на северу или људи из далеких земаља чији ментални склоп је потпуно другачији од нашег. Живимо живот данас, а шта ће бити сутра - већ ћемо се снаћи. Други имају стратегију за десет година, па живе као у механизму. Када у таквом склопу један шраф попусти, цео механизам пада.

То сте спознали у Америци где сте завршили постдипломске студије?

- Да, био сам у Новом Мексику и Тексасу. Упознао сам Америку и са једне и са друге стране, а сви ме питају зашто нисам остао. Да сам тамо отишао са 19 или 20 година можда бих успео да се прилагодим, али када одете касније, са формираним системом вредности и погледима на живот, тешко је да прихватите нешто што је тамо по дефиницији тако и не може да буде другачије, рецимо да радите од понедељка до петка, да се петком увече или суботом видите са познаницима, пријатељима или комшијама, да се недељом одмарате и онда опет радите од понедељка до петка и читав живот сте у кредитима. Живот је тамо суров. Уколико се снађете и постанете део система, можете да опстанете. Ако се опирете томе и то не прихватате, нека вам је бог у помоћи, а морате да преживете.

Шта је са емисијом "У свету", коју сте припремали, уређивали и водили?

- Та емисија постоји већ 20 година, али због пандемије нисмо били у прилици да радимо.

Зато су поново емитоване све моје путописне емисије, које су сада дигитализоване. Често се изненадим кад ми неко каже "Кад си био у Алжиру? Ево јуче сам гледао емисију", а тамо сам био пре неколико година. То говори да су ти документарци ванвременски. Могу увек да се гледају и слушају, јер немају временске одреднице. Можда је цела мајсторија тог репортерског новинарства у томе да направите причу, која увек може да се гледа и која одговара и оном времену када је направљена, а и у садашњем.

Да ли још нешто, упркос богатом искуству, може да вас изненади, одушеви, фасцинира?

- Када одлазим у нову земљу, никад не идем са предрасудама већ се на лицу места упознајем са људима, менталитетом и начином живота у тој страној земљи. Најбољи начин да упознате земљу и људе је да се возите њиховим таксијем и идете у ресторане где локални народ једе, онда нећете погрешити. Пратећи дипломатију двадесетак година, у прилици сам да путујем преко Министарства спољних послова страних земаља. Наравно, они се труде да све припреме и организују, и увек су успевали у томе на високом нивоу.

Међутим, када идете изван тих званичних протокола, заправо, упознајете земљу и њихове људе. То је оно право и то је изазов свих тих путовања.
 

Препоручујемо

Култура

1 3

НЕДОПУСТИВО МЕШАЊЕ У УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ: Јасмила Жбанић наставила притисак да РТС емитује њен филм "Quo vadis, Aida"

13. 06. 2022. у 08:57

Култура

0 1

ФОТОГРАФИЈЕ КОЈЕ СУ ОБИШЛЕ СВЕТ: У емисији "Ексклузивно" говори фото-репортер “Новости” Зоран Јовановић Мачак

22. 05. 2022. у 08:38

Свет

2 43

НЕМАЧКИ НОВИНАР ЈОШ 2014. РАЗОТКРИО АНТИРУСКУ ПРОПАГАНДУ: ЦИА контролише новинаре, амерички и немачки медији гурају Европу у рат

22. 03. 2022. у 21:52

Познати

0 1

КУМ МИ ЈЕ ИЗВУКАО ИМЕ НА ЛУТРИЈИ: Исповест Вање Булића - Писали су да сам српски издајник и тврдили да се зовем Вахидин

13. 03. 2022. у 00:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације