ЖИВИМО У СТАЛНОМ СТРАХУ: Сликар Милан Блануша после 23 године представио цртеже инспирисане - НАТО агресијом

МОЋ, муња, удар, магла, идеје, небо, рај, сан... Речи. Велике речи, исцртане на великим папирима. То је нова поставка Милана Блануше, изложена у београдском простору галерије "Рима" у Париској улици.

Фото М. К.

Један од наших најзначајнијих савремених стваралаца и истакнути педагог, професор емеритус Академије ликовних уметности у Новом Саду, присутан на излагачкој сцени још од 1968. од када се самостално представио више од 50 пута у земљи и иностранству, успео је поново да - изненади. И то серијом цртежа коју је премијерно представио чак 23 године након што су настали.

- Моја прва идеја је била да направим излет у нешто другачије - објашњава, за "Новости", сликар који је креативност доказао и у графици, скулптури, додајући да је свестан како многи, од актуелне поставке, нису очекивали цртеже на којима су само речи. - Мада сам и пре и после ове серије користио текст, најчешће као структуру, иза или око фигуре, а некада је имао значење и графита, ово се разликује. Пре су то биле углавном поруке које су некада имале везе са радњом, изразом, покретом на слици, а некада биле у потпуној супротности. Речима се служим и данас, после 20 и више година од овог циклуса, на сликама, графикама и цртежима. Али, ови радови су истовремено и рефлексија на време у коме су настајали, а то је 1999. и НАТО бомбардовање.

И остале су само речи?

- Оне су потпуно огољене. Док сам радио циклус, имао сам у глави да први контакт посматрача са радовима треба да буде визуелни. Да реагују на ритам, композицију, па тек онда на значање речи. Речи су на немачком, а неке и на енглеском, па ко не зна те језике и не може да схвати њихову поруку, али може да разуме ликовност.

Фото М. К.

Али оне ипак имају значење?

- Комплетан утисак се добија када се разуме и шта те речи значе. Али, речи сам прво бирао у односу на формат, два метра пута један и по, што је био простор на коме је требало да стане четири, евентуално пет слова. Али, то нису била само слова, већ су морала нешто и да значе и носила су печат те атмосфере бомбардовања. Тако су се појавиле речи попут магле, удара, снаге, које управо упућују на та догађања.

А небо, идеје...

- Небо је нешто лепо, као што је и Норвешка - далека, лепа и чиста. То је неко моје виђење. А има ту и потпуно апсурдних речи као што је инсталација.

Шта вам лично значи употреба речи?

- Мало сам шкрт на речима. Увек стављам нагласак на ту визуелизацију. Тако и када полазим од музике, када слушам блуз или џез, најчешће, како не говорим енглески, не разумем о чему певач пева. У музици ми је битнија та хармонија која ме узбуђује и значи ми много више од текста песме. Значи ми како се нешто пева, са колико емоција, док су некоме, опет, битнији стихови и оно о чему се пева.

Свирате ли још саксофон?

- Да.

Колико је за ове радове значајно што су на великом формату, што су већи од човека?

- Формат је веома битан. Највећи и најпознатији данашњи сликари стварају радове великих димензија. Ако погледамо дела Кифера, Базелица, Герда Рихтера, видимо да су огромна.

Тај формат увлачи посматрача у слику. Док посматрате Киферове пределе, дугачке седам, осам метара, и сами постајете део њих. Немате ту могућност дистанце, да прилазите или се одмичете да би видели неки детаљ. Рад вас гута. Тако се и овим мојим великим речима не прилази да би се ишчитавале. Посматрач пред њима постаје део њих. Гледао сам људе који им прилазе и схватио како делују сићушно у односу на те формате. Човек је у самој слици, цртежу.

Зашто више од две деценије нисте излагали ове радове?

- Први разлог је техничке природе, јер је требало опремити их. Те папире великих димензија не можете само закуцати за зид. Морају се ставити у кутије од рамова, у плексиглас, а све то кошта. Други разлог, нисам знао како би се после бомбардовања ова дела тумачила. Временска дистанца је била потребна, а сада када их гледам, видим да су и даље актуелна.

Фото Приватна архива

Суочавамо ли се опет са истим опасностима и да ли нас оно кроз шта смо прошли чини отпорним на оно што може да нас снађе?

- То је трајно стање. Ту болест је немогуће излечити, она се може само залечити. Стално смо у неким проблемима, да ли је то екологија, економска криза, ратови... То траје. Нема бољитка.

Који је највећи изазов времена у коме живимо?

- Несигурност. Страх од будућности. Сви се питају шта ће бити. Шта ће бити ове зиме, за годину, две,...

Шта човек са својом личном судбином може у таквој ситуацији?

- Појединац не може ништа. Раније су говорили да уметник може да мења свет. Ма не може! Уметност може само да укаже на нешто што је негативно у друштву, али да га мења - тешко.

А шта може да мења уметност?

- Може да мења аутора, уметника самог. И ја се мењам иако сам у годинама и са добрим стажом, од 50 и нешто година. На крају и ова изложба која је искорак у нешто мени непознато, утицала је у међувремену на мој рад, утиче и данас, на то прочишћавање слике и графике, на минималистички приступ радовима. Мислим да је то позитивно.

Која је највећа претња уметности код нас?

- Не постоји тржиште, због чега су нарочито млади уметници у тешкој ситуацији. Чак егзистенцијално угрожени. Треба живети, радити, набавити материјал... То је проблем. Можда се зато неки и окрећу дисциплинама које не изискују толико пара, као што су видео-радови, инсталације, амбијенталне поставке. Сналазе се. Ја сам још у водама класичног сликарства, које подразумева платно, рам. Бавим се и теракотом. Додуше, земља је јефтина. Свако лето одлазим по месец дана на "Теру", у Кикинду, и радим. Глина као материјал не пружа много експериментисања, већ тражи брзи рад, јер се брзо суши. Има своју тежину. У њој може да се изведе само оно што дозвољава та технологија.

Шта тренутно радите?

- То су линорези, који имају понеки текст, али у сасвим другом контексту. Настављам да провоцирам. Што да не? Волим да провоцирам посматрача.

У чему је сврха те провокације?

- Желим да посматрача мало пореметим. Да не види то што мисли да види, већ је то нешто сасвим друго. У тој констелацији ствари, размишљања и осећања, извлачим неку поенту.

Коју?

- Да сам успео.

ЗНАЧЕЊЕ МОНУМЕНТАЛНИХ РЕЧИ

БЛАНУШИН избор појединих речи проистекао је из како сам каже "целокупне ситуације која се збивала на овим просторима" - од економских политичких криза, преко трагичног грађанског рата, санкција, опште девастације свих вредности, неуспелих покушаја отпора и борбе, све до бомби које су однеле животе обичних људи и разориле земљу - пише и каталогу историчар уметности Невена Мартиновић, кустос "Риме". - Стога не треба сумњати да је у овим цртежима, насталим у три месеца најакутнијих егзистенцијалних тензија, Блануша доделио средишње место и монументалну форму речима посебног значења.

"КОД НАС СЕ НЕ ПЉУЈЕ"

КАКО је рекао, за "Новости", Блануша када користи немачке речи, или од њих прави кованице као што је "кунстполицај", увек за исправност консултује своје пријатеље у Немачкој. Тако је, прича, једном хтео да од немачког глагола пљувати, направи именицу, да би једног од својих ликова означио као "пљувача". Пријатељ му је збуњен рекао да је кованица језички исправна, али да се "код њих не пљује".

УМЕТНИЧКА ПОЛИЦИЈА

- КУНСТПОЛИЦАЈ је моја измишљена кованица. Немци је разумеју, али таква реч не постоји. Не постоји ни код нас "уметничка полиција", као појам. Она, међутим, може да постоји свуда у свету, у земљама које имају чвршћи режим, и не дозвољавају слободу. Ту постоје државне службе безбедности, а то је "кунстполицај". У мојој генерацији није било те врсте контроле, да смо били условљавани шта да радимо и где да излажемо. Тога нема ни данас. Али, са друге стране сада имамо тоталну незаинтересованост друштвених структура за ствараоце. Слободни сте, али сте и остављени да се сналазите. Друштво не води генерално рачуна о култури, а поготово не о уметности.

Препоручујемо

Култура

0 7

ЗЛАТНИ "КРУГ" У СРБИЈИ: Слику Лазара Возаревића, продату по рекордној цени у САД, моћи ће да види и београдска публика

07. 06. 2022. у 16:35

Култура

0 0

СЕРИЈА ЦРТЕЖА МИЛАНА БЛАНУШЕ ПРЕМИЈЕРНО У ГАЛЕРИЈИ „РИМА“: Пред публиком и „уметничка полиција“

07. 06. 2022. у 00:25

Култура

0 0

ЦРТЕЖИ САВЕ ШУМАНОВИЋА: Изложба дела великог уметника, из збирке Народног музеја, од данас доступна публици (ФОТО)

18. 05. 2022. у 11:17

Култура

0 2

ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА ШОБАЈИЋ БИО УЗ СВОЈ ШТАФЕЛАЈ Ексклузивно: Недељне "Новости" представљају последњу слику великог уметника

07. 05. 2022. у 18:23 >> 20:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације