СЛЕДБЕНИК ВУКОВСКЕ ТРАДИЦИЈЕ: Сабрана дела Мира Вуксановића представљена у Библиотеци града Београда

У БИБЛИОТЕЦИ града Београда представљена су сабрана дела Мира Вуксановића у девет томова, у којима су романи, приповетке, поеме, записи и аутопоетичка казивања, објављивани од 1977. до 2020.

Фото БГБ

Др Михајло Пантић је указао да је језик основна, полазна и уједно завршна тачка целокупног Вуксановићевог опуса:

- У његовим сабраним делима се боље него иначе уочава да је следбеник и наследник вуковске гране српске књижевности, што се може тумачити како пишчевим пореклом, тако и његовим индивидуалним стваралачким преокупацијама. Средишњи део Вуксановићевог опуса чини "Семољ трилогија" у којој се он представља као приповедач, митограф једног конкретног простора. Такав поступак установљен је и уобичајен и у прошлим и у садашњим видовима српске приповедне традиције, којој Вуксановић даје свој препознатљив ауторски допринос.

Веома разнолико и богато књижевно дело Мира Вуксановића, једног од наших најугледнијих људи, човека са стваралачком мером и озбиљношћу, добило је заслужени облик, истакао је др Александар Јерков, и додао:

- Сабрана дела су лепо урађена, обликована и књижевно историјски постављена. Његова проза, запис и мисао, његова реч која делује и усмено кад треба, која се претвара у неку врсту стиха кад то аутор хоће и кад читалац може, све су то облици једне широке поетичке воље и једног стваралаштва које је митогено само по себи. Вуксановић показује да је могуће између старог, између памћења и прошлости, и новог, модерног и јаког у поступку, наћи заједништво које тако често недостаје. Већ сам давно рекао да се не може отићи далеко само на једној нози, било да је то нога традиције или нога модерности. Зато ми је драгоцено што дело Мира Вуксановића обједињује ове две моћи које су неопходне.

Поштоваоци Вуксановићевог дела у Библиотеци града, Фото БГБ

Указујући да његове средишне и најпознатије књиге нису написане за једно читање и за једну сезону, нити ће бити масовно читане и популарне, Миро Вуксановић је рекао:

- Покушао сам да планински свет у којем сам рођен и где сам одрастао, где се стално враћам, као и говор на којем тај свет стоји, или је стајао, боље је рећи, то сам хтео на литерарни начин, што верније, да унесем као новину у српску културу. Поменутог света више нема, остали су одјеци, сећања и записи у књигама. Али, увек ће бити људи који ће се занимати где смо били, одакле смо кренули, шта смо успут изгубили или добили. Тако мора бити, јер је сећање врста обнављања, често носталгична, али подесна да сагледамо целину раста кроз времена.

Насамо са својим књигама

КАДА су ми донели примерке мојих сабраних дела и кад сам видео девет обимних и лепо опремљених књига, помислио сам да тај низ није мој, а потом се упитао како сам уз све послове које сам обављао успео да напишем толико хиљада страница, каквим поступком, с каквим мотивима. А знам да сам дуго, годинама, у разним приликама, искушавао разне облике - од кратких записа, приповедака и поема до обилатих азбучних романа који су се најбоље примили. Све то, испод осамнаест наслова, у коронско доба, у невољи која ме је притерала да се дуже него обично нађем насамо са својим књигама, све то сам детаљно ишчитао, редиговао и дао му завршни облик. Понегде бих нешто дописао, али сам касније, у читању, то исто нашао и видео као доказ да је све што смо добро смислили, написали и објавили остало као талог у нашем памћењу - рекао је Вуксановић.

Препоручујемо

Култура

0 0

БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА: Представа посвећена Њујорку

11. 05. 2022. у 20:12

Култура

1 0

ИНТЕРВЈУ Миро Вуксановић: Читање је тражење истине

19. 12. 2021. у 12:00

Култура

0 2

АНДРИЋ ЧУВА УГЛЕД "НОБЕЛА": У Задужбини великог српског писца обележено шест деценија од уручења највећег књижевног признања

11. 12. 2021. у 09:24

Култура

0 2

У БРАНКОВИНИ, ЛИРСКОЈ ПЕСМИ: Није природно што се казивање о заједничком имену и пореклу ређе истиче, чак се и склања

28. 09. 2021. у 18:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације