НАЗИРЕ СЕ ДРУШТВО НЕОФАШИЗМА: На годишњицу смрти представљамо необјављени интервју Милоша Шобајића који је срочио пред одлазак у болницу

КАЛЕНДАР је хтео да се, тачно на Васкрс, навршава годину дана од смрти великог сликара Милоша Шобајића. Али, његове мудре поруке, на платну и на хартији, остају да живе.

Фото М. Анђела

Предусретљивошћу уметникове удовице Маје Тодоровић Искјердо, и француског публицисте Пјер-Алена Левија који води е-магазин "Вукали" из града Меца, "Новости" су дошле у посед вредног документа - Шобајићевог последњег, необјављеног, визионарског интервјуа, који је написао, али није стигао да га пошаље за објављивање. Корона је, нажалост, била бржа. Одговоре је, каже Маја Искјердо, срочио непосредно пре него што ће ући у болницу, а пронашла их је случајно, сређујући архиву претходних дана. Питања није било. Проналажењу одговора обрадовао се и Пјер-Ален Леви, кога су "Новости" обавестиле да Милош ни у болести није заборавио своја обећања, и који је радо пристао да с нашим листом подели садржину.

ЖЕЂ ЗА ЖИВОТОМ

- ВЕЛИКА жеђ за животом, пре свега, коју осећам у себи као одговор на све замке на које наилазимо, исто као и на све лепе тренутке које нам пружа живот - све то заједно, чини мој живот и моју огромну радозналост да га откривам. Живим мој девети живот, или ми се бар то тако чини. Могао бих направити другачију и једноставнију рачуницу и рећи да сам живео један дугачки живот до Маје и да са њом сада живим моје најновије искуство, које ме чини први пут срећним. Тако бих имао само два живота. Уједно, свет у коме живимо је постао толико опасан и свиреп и изазива у мени велику жељу да му се супротставим, односно покушам да се изборим за истину и духовну слободу, које су постале највеће жртве нашег времена.

КРУГ, ПА СМРТ

- НИШТА не бих мењао у животима које сам прошао. Било је ту свега и свачега, и смрти и рођења и љубави и рата, али све је то део мене и припада само мени. Увек сам се као Феникс поново рађао и чинило ми се да је сваки од тих живота имао заокружен круг и као да сам после сваког од њих умро, па се поново рађао, правећи неку врсту нити која тече као дугачка река. Мој живот сада могу да прочитам на мом остарелом длану, на којем су дубоко уцртане све линије које потврђују оно што ми се већ десило. Та шара коју ми је живот исписао, потврђује да сам реализовао све оно што ми је судбина предочила. Од свих животних искустава, свакако ми је најмилији овај последњи у ком сада живим, јер не знам шта ће се следећег тренутка десити. То и јесте сва лепота и чар живљења.

НАЈТЕЖИ ТРЕНУТАК

- СИГУРНО, кад сам доживео смрт моје прве супруге, Лотке. Нисам веровао да такав крај може да се деси, али живот прави опака и веома болна изненађења. Мислио сам тих дана да је и мени дошао крај, али се у мени пробудио тај страшни бунт против смрти и против краја, који ме је спасао. Тада сам разумео да ништа није вечно. Спознао сам и да сам као Феникс, те да могу поново да узлетим и поред грозног искуства и судбине које сам носио у генима.

ЉУБАВ И МАЈА

- МОЖДА, да себи и другима кажем, да сам све што сам у животу урадио, претходно одсањао. Сан би сигурно била једна од тих важних речи. Љубав, истом мером, јер ме она одржала у животу. Маји сам дао сву моју љубав и та сила ме је уздигла и одржава ме у животу.

 

Приватна архива

Због љубави према Маји, осећам се сасвим млад, независно од броја година које носим на леђима, јер сваког јутра кад отворим очи, Маја ме пита колико година јутрос имам, а ја одговарам онако како се осећам: седамнаест.

ПАРИЗ И ПРОВАЛИЈА

- МИСЛИМ да је Париз захтевао од мене, као и од свих осталих уметника, да мислимо својим главама и будемо аутентични, јер у супротном бисмо сви пропали у сликарску провалију свих оних који су дошли у тај град и сагорели крила на превеликој светлости коју Париз одашиље, а коју нису издржали. Мали број сликара у том граду поседује аутентичност и то га и чини магичним, јер су сви уметници хрлили у њега, надајући се да ће је баш у њему наћи.

ЗУКО И БОСФОР

- ИСТАНБУЛ је град у којем сам, као дечак, открио да постоји историја. Открио сам Ају Софију, музеј Топкапи, зидине Константинопоља и схватио да је пре мене постојао свет, у овом случају, магичан и величанствен. Постао сам тада свестан да сам само мали део у континуитету људске авантуре. Мислим да сам схватио да живим у једном од главних градова наше цивилизације и да могу да га додирнем и осетим сву његову силину и топлину. Постао сам од тада опчињен историјом. То шаренило града на Босфору, бука великог саобраћаја са прелепим аутомобилима с почетка педесетих година, уз заносне жене које су пролазиле поред мене, детета са запањеним очима, остављајући мирисе турских парфема за собом, све то ме је толико опчинило, да сам до данас остао заслепљен тим минулим светом и он ми је остао извесна естетска мера. У Истанбулу сам упознао и Зука Џумхура, велику личност, који ми је био први учитељ цртања. То је био први и аутентични боем којег сам у животу срео.

БРОЗ И МИЛОШЕВИЋ

- БРОЗ је урадио све што се од њега очекивало, односно да стави Србе у ћошак и прекине за пола века нашу духовну и државну нит. Направио нам је огромну штету, подржан у тој криминалној акцији, од свих, па чак и СССР-а. Логор Голи оток је Западу био сасвим прихватљив јер су у њему лежали Срби. Милошевић је био комунистичко чедо, који се нашао у тешком окружењу свих српских непријатеља, онда кад је светом завладала само једна сила. Остао је сасвим усамљен пред нечувеном агресијом која се на нас сручила 1999. године. Он је најбољу мисију одиграо на суђењу у Хагу, где је доказао сву лаж агресора и потврдио снагу српског народа који се бори за опстанак.

СРБИ И ДУШМАНИ

- ТЕШКО је Србином бити. То је апсолутна истина. У далеко бољој ситуацији се данас налазимо, него у доба масовног бомбардовања, али безочност наших душмана не јењава. То је, рекло би се, једини начин на који они покушавају да функционишу када је у питању опстанак нашег народа на овом простору. Од уцена и претњи, до отворене војне агресије, они неће престати са таквом праксом, све док буду могли да се на тај начин опходе према Србима. Апсурд је што они сматрају да је њихов интерес на Балкану, важнији од нашег интереса у нашој кући. Да, сликао сам крв невиних коју су просули у својој бахатости, али изгледа, нажалост, да ћу и у будућности бити провоциран сличним агресијама, па ћу прскати црвеном бојом, као што је крв невиних, по мојим сликама и скулптурама. Ми смо сваким даном све ближи спасењу, јер су они сваким даном све ближи крају своје апсолутне моћи и могућности некажњене тираније над нејаким и малим народима.

ЗАПАД И РУСИ

- СРБИ су пореметили геополитичку ситуацију на Балкану, кад су 1804. године почели устанак против турског окупатора. Ми смо тим потезом изазвали велики гнев Запада, који је вековима имао мирну ситуацију на Дрини и водио трговину са Османлијама, не знајући за постојање Срба. Изненадном побуном против Турака, створила се неочекивано, сасвим погубна ситуација за Запад, јер у случају српске победе, постојала је логична могућност да отворимо врата Русима и тако им омогућимо приступ топлим морима, што је све до данас остала непромењена чињеница. Отуда, сваки покушај стварања монолитне српске државе, за тзв. међународну заједницу, представља велику опасност. Али независно од тога колико се они јеже на помисао да на Балкану постоји јака држава српског народа, ми смо способни да је створимо и створићемо је, уз поштовање свих околних народа.

Фото М. Анђела

ГОСПОДАРИ СВЕТА

- СТВАРНИ господари су они који су власници новца. Они господаре свим становницима на Земљи и представљају изузетно мали број индивидуа. Неколико десетина таквих власника новца, управљају судбином целокупне популације од осам милијарди људи. Зато им је потребан глобализам, у којем би остварили своју апсолутну контролу и власт. Потребан им је нови тип човека, који не припада ниједној нацији, без порода и без образовања. Он треба да буде без религије и без сопственог мишљења, јер само такав може да задовољи потребе свог господара. У циљу стварања таквог човека, све је организовано за рушење наше духовне вертикале, коју смо стварали миленијумима, у корист сасвим новог поретка, неопходног за стицање тоталне контроле и власти.

О НАТО-АРТУ

- ЧОВЕК је, пре свега, мислеће биће, којем тешко можете да забраните да ствара. Рекох, да смо изградили нашу духовну вертикалу по којој имамо изграђене ставове о лепом и ружном, о естетици, о поштењу, о моралу. Кад вам неко покуша да разбије ту духовност и наметне административним путем и силом, нешто што се коси са вашим основним начелима, морате да се браните. Морате да реагујете ако у себи осећате бар мало да сте човек. НАТО-арт је почетком седамдесетих, административним путем створио тзв. концептуалну уметност, како је званично речено, невероватном изјавом: "због мира и безбедности у свету"! Радило се о наметању свим расположивим средствима, финансијским, државним и војним, тзв. визуелне уметности, која може бити све и свашта и ништа и баш због такве амбивалентности, са јединим циљем, рушењем досадашње духовне вертикале јудео-хришћанске цивилизације. Ова чињеница ми је пре четири деценије постала откриће, а време ми је потврдило сву страхоту циља овакве акције спроведене из канцеларије дубоке државе. Догађаји који су с временом уследили, указују да је акција започета у насилном преображају ликовне уметности, била претеча далеко већих апсурда. Од обавезног, концептуалног израза и деловања нових "артиста", самозваних "трансавангардиста", који су наметнути државним установама културе и музејима, затим, преко медијске лажи на свим нивоима, па све до великог злочина, бомбардовањем невиних и малих народа, апсурд је постао правило новог светског поретка.

ЗА ШТА СЕ ВРЕДИ БОРИТИ

- ВРЕДНО је борити се за човека и његову слободу мишљења. Вредно је борити се за право на индивидуализам, односно слободну и индивидуалну креацију, која је основна карактеристика човекова, али у великој опасности да буде укинута, због глобалистичких потреба господара новца. На хоризонту се увелико назире стварање новог друштва, које се припрема да осети стари шарм, комунизма или неофашизма.

Препоручујемо

Култура

0 0

У ЗАВОДУ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КУЛТУРНОГ РАЗВИТКА, ИЗЛОЖБА У ЧАСТ ПРЕМИНУЛОГ СЛИКАРА: „Траг“ као сећање на Шобајића

01. 04. 2022. у 15:49

Култура

0 3

ШОБАЈИЋЕВА ЖИТНА ПОЉА ОД ДАНАС ПРЕД ПУБЛИКОМ: Поставка у знак сећања на великог српског сликара у Галерији Комбанк дворане

16. 12. 2021. у 12:00

Култура

1 4

ПОСЛЕДЊИ ПАРИСКИ СУСРЕТ: Пола године од смрти Милоша Шобајића - сећање на великог сликара

24. 10. 2021. у 16:16

Култура

0 6

ХТЕЛА БИХ ДА СЛИКА СТИГНЕ ДО НОВАКА: Супруга Милоша Шобајића Маја Искјердо, пола године од његове смрти; о легату на Топличином венцу

24. 10. 2021. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације