СУКОБ ЦИВИЛИЗАЦИЈА: Између процеса глобализације и међузависности света и структура, води се битка од које зависи све више будућност свих

НИЈЕДАН рат не почне онда када почне, већ годинама или деценијама траје његова припрема. Као ни рат деведесетих година двадесетог века на просторима бивше Југославије која је била изразито вишеконфесионална и вишенационална земља.

Фото В. Данилов

Политичке поделе и жеља да се живи у националној држави имало је подршку различитих религија, као и снажну и одлучујућу подршку споља од земаља у којима су те верске заједнице главне и са вековним трајањем.

Инсистирање на теолошким, традиционалним и историјским самобитностима - нису биле само у функцији очувања самобитности, већ су добиле облик нетрпељивости за живот у истој заједници. Јер, без моралних принципа као што су брига за заједништво и консензус свих чланова заједнице за њен опстанак, заједница је осуђена на сукобљавања и распадање. Жеља да се има национална држава код неких је носила, најчешће прикривену потребу да се има сопствена црква која би ту жељу подржала. Ту се долази до критичне тачке и до потребе преиспитивања да ли религија предводи или то чини политичка власт.

Пошто су исти људи чланови државне заједнице и верске заједнице онда је тешко дати једноставан одговор.

Прогрес сужава простор "царства нужности" на земљи и отвара могућност да цркве и верске заједнице обнове и уздигну божанска и морална начела ка човеку као јединци. Остаје да се види колико ће секуларни хуманизам, градећи нова морална начела, помоћи црквама и верским заједницама у настојању да својим деловањем у сфери духовног изграде нову толеранцију у све већој међузависности света. Иако секуларни хуманизам нема "артикулацију формалне идеологије", он се у САД развија у "латентну моралну идеологију".

Или је и то једна прича којом би моћни да одрже свој положај и даљу доминацију над светом?

Није искључено да прогрес, дајући људима и појединим заједницама скоро неограничену моћ у односу на већину других, од сопственог интереса не изгради новог бога на земљи. А можда ће нова интеграција, односно глобализација света, рушећи старе интегративне везе, земаљске и божанске, створити толике набоје и противуречности да овај свет прокључа на безброј тачака где су та трења највећа, и да пре него што се изгради неки нови поредак, опирања њему буду јача од његове продуктивне снаге.

Да ли смо, у есхатолошком смислу, пред крајем света и пред доласком новог Месије - остаје да се види, али сигурно је да ће мудрост живота бити у прихватању разлика. Јер ако је Бог дао све на земљи, онда су разлике божанска, а не људска чињеница. Ако је тако и ако заиста верујемо, онда морамо прихватити сваког човека као Божије дело.

Ако је свет вековима градио појединачне заједнице и интеграције, често присилом и поништавањем разлика, нови свет и глобална структура морају са више разумевања уважити појединачно, односно морају прихватити свет у његовим разликама, прихватити то као природни и божански поредак. Да ли ће живот створити нове култове, или ће прошлост и "митолошка машта" наћи простора у новим процесима, остаје да се види. Ипак, мора се имати у виду да су историја и историјско наслеђе необично јаки елементи у животу многих националних заједница. Условљеност људских реакција културом и историјом скоро да би било сувишно доказивати.

Ако човек данас у модерном друштву живи у десакрализованом космосу, ипак морамо имати у виду религиозне чињенице које творе различите културе у свету који је све више једно "глобално село". Између нових процеса брзе глобализације и све веће међузависности света и структура, односно феномена које је изградила историја и који су градили историју, какви су култура и религија, условно речено, води се битка од које зависи све више будућност свих. Какви ће токови у ком тренутку и на ком делу света бити - тешко би било прогнозирати, али је извесно да свет из сукоба идеологија иде ка конфронтацији култура.

Или би пре било да је и једно и друго само ''завеса'' за прикривање борбе инетереса и жељом за доминацијом као најбољим начином намиривања интереса. Јер историја, ако се сме рећи наглас, ништа друго није ни била већ борба за остваривањем интереса и доминацијом над већим или мањим бројем нација и земаља. Да ли ће нови историјски токови ићи кроз сукобе или ће се противречности света решавати контролисаним миром, или на друге начине, тешко је поузданије рећи. Изазов промена и неизвесност су човекова судбина.

Изучаваоци људских снова тврде да људи на свим деловима земаљске кугле, независно од религије, нације, боје коже, образовања и свих разлика међу њима, сви током спавања најчешће сањају снове са насиљем. Шта нам то говори? Да ли је насиље иманентно људској природи? Остаје нам да се са жалошћу питамо да ли ће и даље Господ пред војскама да маршира земљом.

У праву су они појединци који се брину за судбину света. Нема одговора да ли због тога што је Бог дао превише ''слободне воље'' људима и на њих пренео одговорност, а они као да тога нису свесни, или што Бог сам не чини било шта да се нешто промени. А, уз то, још и ћути.

Или, ми не умемо да га чујемо?

(Из књиге "Религија као
судбина", издавач "Прометеј")

Препоручујемо

Култура

0 1

ЗЛАТНИ ДАР И СТРАШНА СУДБИНА: "Мек као душа", каже наш народ за добар и свеж хлеб

05. 04. 2022. у 19:21

Култура

0 1

МИЛОВАН ЈЕ ПРИДЕВ МИЛОВАЊА: Искре из сећања на пријатељство са великим и свестраним писцем

29. 03. 2022. у 11:33

Култура

0 2

МИТ И ГЕОГРАФСКИ ЗНАЧАЈ: Русија није ни Европа ни Азија, нити је сводљива на иједну категорију западне филозофије и политике

29. 03. 2022. у 11:21

Култура

0 7

ФАЗЕ МИРА У ЕВРОПИ: Први светски рат није био последица распадања Хабзбуршког царства, него управо супротно...

22. 03. 2022. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације