ЖИВИМО У ДОБА СВЕПРИСУТНЕ СЛИКЕ: Михаел Милуновић о осмишљавању изложбе "Слика/сада", колекционарству, домаћој сцени у односу на свет

В. Н.

29. 03. 2022. у 17:13

САВРЕМЕНО стваралаштво је недовољно експлоатисани сегмент у стварању доброг имиџа наше земље у свету. Та област је неискоришћена, а није јој потребно никакво друго улагање сем пласмана и маркетнига.

ЖИВИМО У ДОБА СВЕПРИСУТНЕ СЛИКЕ: Михаел Милуновић о осмишљавању изложбе Слика/сада, колекционарству, домаћој сцени у односу на свет

Михаел Милуновић, Фото З. Јовановић

Ово, за "Новости", тврди Михаел Милуновић, наш сликар са сталном адресом у Паризу и делима у француским, аустријским, италијанским институцијама и приватним колекцијама, према чијем концепту је осмишљена и реализована овогодишња изложба Сликарске секције УЛУС-а под називом "СЛИКА/САДА". Управо му је искуство рада на овој изложби, каже, потврдило да је наше актуелно стваралаштво конкурентно и ван граница Србије.

Када је прихватио понуду да осмисли поставку, желео је да она не буде попут многих струковних изложби са великим бројем излагача, без жирирања и размишљања о квалитету. Тако је настала замисао, концептуални оквир, да се представи оно шта слика представља у актуелном тренутку.

- Сматрам да живимо у доба слике. Она је свеприсутна. У друштвеним медијима се преко слике комуницира више него икада. А ту су и "покретне слике". Она није нека анахрона ствар. Напротив, врло је савремени медиј. Желео сам зато да представим читав тај спектар, врло разноврстан и широк, на који начин овдашњи аутори користе слику у својим поетикама. Неки од њих се сликом баве на класичан начин, други раде НФТ, значи искључиво дигитално. Намера је била да направим мост између тих ствари и повежем их у једну целину.

Током месец дана трајања изложбе, стигле су и различите реакције, па се поред садржајности и квалитета, истичу и децентност, сагледивост, разнородност, занимљивост ове поставке.

- Лично ми је недостајало мало више радова који иду у дигитални екстрем - истиче Милуновић, према чијем мишљењу би овај избор уметника и дела без снебивања, могао да стоји равноправно са стваралаштвом у било коме делу Европе.

- Када су у питању квалитет, ликовни језик, формати, наша сцена није хендикепирана ни на који начин.

Али када је о неким другим сегментима реч, Милуновић сматра да јесмо, посебно када је реч о потреби за стварањем тржишта и са транспарентним вредновањем уметничких радова:

- Живимо у очекивању да ће се једног дана, неки наш савремени, живући уметник, појавити на аукцији, у кући попут "Кристија", "Сотбија", "Доротеума"... Тада ће се правила игре променити.

На нашој сцени, како каже, постоје мали и велики колекционари, а велики се углавном баве куповином дела преминулих уметника, класиком или модерном.

- Недостаје нам неко ко ће да се "заигра" колекцијом савремених уметника, који су актуелни, којих је много, од младих до ветерана - уверен је саговорник.

- Постоји овде велики број богатих људи из приватног сектора. Када размишљам о прототипу савременог колекционара, полазим од тога да би то требало да буде неко млад, између 40-45 година, ко долази из сектора нових технологија. Таква особа могла би да свој новац "образује", уложи га у савремену уметност, што би била једна фантастична авантура која би многе ствари отворила.

Сређивање тржишта је неопходно да би цела сцена стекла углед и ван земље, где тренутно видљивост имају само усамљени појединци, додаје Милуновић, констатујући како би међународној промоцији ликовне сцене могла да допринесе и сардања са иностраним институцијама:

- Ми имамо удружење, које према мом мишљењу није довољно професионализовано, и које би могло да успостави сарадњу, рецимо, са "Сецесијом", које је такође удружење уметника.

Да је павиљон "Цвијета Зузорић" реконструисан, направила би се врло лако размена, преко аустријског Културног форума. Сцену је најбоље представити добро скопљеном изложбом. Квалитета има, само га треба "прошетати" мало, да се види и привуче људе.

Нелогичности тржишта

ВЕЛИКЕ су нелогичности на нашем тржишту и требало би установити хијерархију вредности. Дела модерне, попут Лубардиних, рецимо, данас би требало да вреде од 150.000 до 350.000 евра, а продају се за тек десет-дванаест хиљада, док огромни Коњовићеви формати иду и за шест-седам - прича Милуновић.

- И како неки уметник који тек почиње, може да очекује да дела прода по неким већим ценама. Мислим да новца има, постоји капитал који би могао да се у ту игру уложи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

УКРАЈИНА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Не може да верује које санкције су управо укинуте Русији