БАЛКАНАЦ САМ - 60 ОДСТО! Аустријски уметник светског гласа Ервин Вурм боравио ових дана у Београду уочи велике изложбе на Ушћу

ИЗ чисте радозналости урадио сам генетски тест и испоставило се да сам 60 одсто Балканац!

Атракција будуће изложебе Ервина Вурма, Фото Ева Рирдингер

Светски, славни ликовни уметник Ервин Вурм открио је ово, за "Новости", док је (после викенда проведеног у Лондону), обилазио, почетком недеље, настајање поставке, највеће до сада у овом делу света, којом ће се представити на свих пет спратова Музеја савремене уметности, од 7. априла до 9. августа.

- Помало сам и Швеђанин, нешто порекла ми је нормандијско, а остатак штајерско. Али, све је то једна велика мешавина, тако да смо сви ми једна породица - прича аутор који је ступио на уметничку сцену родне Аустрије осамдесетих година прошлог века, а потом стицао глобално признање и популарност "једноминутним скулптурама".

За изложбу "Један минут заувек", чији су кустоси Жером Санс (француски историчар уметности са којим сарађује деценијама) и Маријана Коларић, директорка МСУ, већ је у приземљу здања на Ушћу, лево од улаза, паркирана и камп-приколица, у коју посетиоци могу да гурну руку, ногу, главу, а све уз поруку "Додирни свет". Била је постављена и у аустријском павиљону у Ђардинима, када је репрезентовао своју земљу на Бијеналу у Венецији 2017. А о томе како се сам припремао за овај сусрет са нашом земљом и публиком, прича:

- Пре него што сам дошао овде, читао сам књигу Петера Хандкеа "Зимско путовање до река Дунава, Саве, Мораве и Дрине". Веома ме заинтересовало и забринуло све то лоше кроз шта сте прошли. Мислим да је ово сјајна земља која има занимљиве људе. Волим што сам ту.

На питање колико је упознат са ценом коју је Хандке платио због исказивања љубави према Србима, одговара духовито и благо цинично, у складу са својим радовима:

- Доста су га "тукли"!

Нашој публици на увид ће премијерно ставити и нове радове (изводи их у глини и зове "акционе скулпутре"), о којима открива:

- И у тим новим делима преиспитујем теме које су важне за друштво, као што је, рецимо, конзумеризам. Занима ме однос скулптуре према друштву.

Нека од нових дела за тему имају препознатљива београдска модернистичка здања - БИГЗ, МСУБ, Палата Федерације (Србије), такозвану "Тоблерону" на Новом Београду и зграду звану "Мерцедес" из Блока 38 - и захтеваће интеракцију гледалаца:

- Модернизам у српској архитектури истраживао сам и уз помоћ "Гугла" - каже уз смех и дозу самоироније.

- Оно што ме лично занима је како се модернизам развијао и прилагођавао у разним деловима света. Овде у Србији то је брутализам, у архитектури седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

Суштину свога стваралаштва, једном је описао: "Мој рад говори о целовитости људског бића: физичкој, духовној, психолошкој и политичкој".

- У делима увек постављам питање друштвених вредности, али и вредности које се односе на саму скулптуру - објашњава Вурм.

- Свет промишљам скулпторски. Витгенштајн је покушао да објасни свет кроз речи и њихово значење, а Сигмунд Фројд кроз људску психу. Обојица су припадала истом културном наслеђу Аустроугарске, царства које је пропало. Аустријанци, аустријски карактер, развијао се између два снажна блока - монархије, која је репрезентовала аристократију, бирократију, и цркве. Између те две ствари душа је била стиснута. Али, испливале су и многе оригиналне идеје попут Фројдових, или Витгенштајнових, појавили су се и многи занимљиви архитекти.

У свом раду, уметник рођен у околини Граца, који је почео да црта са свега седам година, свет посматра из различитих перспектива, користи ствари из свакодневног живота, које могу да буду и "танане" и "гојазне" ("И свако од нас може да варира у тежини, да буде и мршав и дебео"). "Уска кућа", изложена током Бијенала у Венецији 2011, толико је танка да једна особа једва може да се провуче кроз њу.

- То је заправо кућа мојих родитеља: одрастао сам педесетих у атмосфери те тескобе, стишњености... А са друге стране, ове дебеле говоре о стремљењу људи да имају веће куће, кола. Сви ми смо подложни томе да желимо стално да будемо млађи, лепши, здравији, да поседујемо ствари. Не знам да ли је у томе сврха.

Фото Никола Скендарија

Ове године је већ реализовао пет изложби, а чекају га још две пре него што оде у Грчку, на оствро Хидра, где ће, како каже, сликати.

- И те слике су заправо дводимензионалне скулптуре. Тако их зовем и нешто су ново у мом раду, што ће моћи да се види на београдској изложби.

Имао је, прича, среће што се у најкритичнијем периоду пандемије са породицем повукао у кућу поред једног језера, где имају башту у којој гаје сопствено поврће:

- Ту сам се осећао прилично сигурним. Примио сам све вакцине и преболео корону. Више сам се плашио док се нисам разболео. Сада се плашим мање.

На питање, јесмо ли за ове две године, као човечанство, научили нешто, одговара:

- Ништа.

А он лично је, каже, научио да не верује у све што нам говоре.

Београдска поставка његових дела носи име "Један минут заувек", а пре него што је почео да објашњава важност коју ова синтагма за њега има, заврће рукав и показује нам да му је истетовирана на подлактици:

- У питању је та релативност свега, па минут може да представља читаву вечност и читава вечност може да стане у један минут.

У сусрет великој београдској поставци, Ервин Вурм очекује да ће његови радови успети да људе наведу на размишљање о томе куда иде савремени свет, да ће посетиоци моћи да преиспитају своје ставове о начину живота који сви ми водимо.

ЈЕДНОМИНУТНЕ СКУЛПТУРЕ И "ПЕПЕРСИ"

НА глобалну славу овог уметника утицао је и музички спот групе "Ред хот чили пеперс" за њихов хит из 2002. Can't Stop, у коме су чланови бенда носили кутије, канте и флаше са водом, тачније Вурмове "једноминутне скулптуре".

- Популарна култура има начина да допре до великог броја људи, и веома је, у том смислу, корисна за уметност. Непосреднија је - истиче аутор у разговору за наш лист.

ХУМОР КАО ОЛАКШАЊЕ

НЕИЗОСТАВНИ део рада овог уметника је хумор, о чему каже:

- Мислим да има много патоса и непотребне преозбиљности у тумачењу света у коме живимо. Људи вас често не схватају озбиљно када приступите са хумором. Волим када су ствари лаганије, лежерније, када нисмо стално у некој патњи. И о најозбиљнијим проблемима се може размишљати и говорити са духом. Верујем у ствари које те терају да левитираш или које ти олакшавају.

Препоручујемо

Култура

0 1

СЛИКЕ ПРЕДРАГА ДАМЈАНОВИЋА: Изложба у Галерији

25. 03. 2022. у 15:53

Култура

0 0

НОВА ИЗЛОЖБА У САЛОНУ МСУБ, У ПАРИСКОЈ УЛИЦИ: "Студија случаја" Биљане Ђурђевић

24. 03. 2022. у 16:49

Друштво

0 1

ЗУБУН ПРИПОВЕДА О ЖИВОТУ ПРЕДАКА: У Неготинском музеју Хајдук Вељка отворена изложба јединствених дугих прслука

21. 03. 2022. у 10:34

Култура

0 0

МЕСТО НА КОМЕ СЕ ПРЕЛАМАЈУ ДОБРО И ЗЛО: Слике Зорана Таировића на изложби "Тарот, Велика аркана"

18. 03. 2022. у 17:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације