ВИТЕЗА ЈЕ СРЦЕ ОТКУЦАЛО: Одлазак истакнутог српског писца, песника, сценаристе, афористичара Милована Витезовића

МЕСЕЦИМА се стоички носећи са болестима које су га сколиле, Милован Витезовић је још прексиноћ из болничког кревета телефоном разговарао са својим пријатељима Видаком Масловарићем и Жарком Чигојом о остваривању нових пројеката и дела. Смрт га је, међутим, претекла већ наредног јутра, у његовој седамдесет осмој години.

Фото П. Милошевић

Иза себе је оставио ретко богато и изузетно разноврсно дело: нема жанра и форме у којима се није огледао, и то изузетно успешно, од поезије и афористике, преко романа, до ТВ и филмских сценарија и драма. Као човеку, можда му је најбоље пристајала она изрека: "Ако некоме није помогао, одмогао није."

- Милован Витезовић је био јединствена косјерићка ружа дарова у српској култури. Сваки од својих дарова неговао је посебно и напоредо, али тако да стварају складну целину.

Његове мисли су ушле у опште изреке. Кад би некако могло да се израчуна колико је пута цитиран у свакодневним разговорима, видело би се да је стално с нама. Његовом заслугом је Вук Караџић дошао међу Србе као да је жив. Професорски шешири, краљевске чарапе, ђачко лајање на звезде и други књижевни мотиви остају као знакови који ће се памтити.

Витезовић је био човек који је другима помагао и кад је њему требало помагати. Сада се наше пријатељство које је на ведрини трајало шездесетак година одједном претворило у тужну истину из његовог познатог афоризма "Срце ме је откуцало" - каже академик Миро Вуксановић. О свом животном путу, Витезовић је записао:

Патријарх Иринеј уручио му је Орден Светог Саве, Фото Танјуг

"Рођен сам 11. септембра 1944. у Витезовићима код Косјерића. Мој животни пут је био школски: Витезовићи-Косјерић-Ужице-Београд. Премда сам школовање окончао на Београдском универзитету, мислим да сам најважније научио у Витезовићима: писати. Писати сам учио на таблици, тако да сам научио и брисати. За све хвале, могу рећи: захвалан сам науку брисања. За све покуде, могу пожалити што тај наук нисам још боље усавршио. Сан детета је да жели недостижно. У мом детињству књига је била нешто тешко достижно. Тежећи недостижном - написао сам петнаестак књига.

Издвајам књиге намењене младима: 'Ја и клинци ко песници', 'Песме које расту', 'Наименовања', 'Ђачко доба', 'Лајање на звезде' и 'Изабрано детињство'.

Мислим да сам почео да пишем да бих се допао девојчицама - изјавио сам срамежљиво у 32. години. Четири године касније прочитао сам изјаву 72-годишње Симон де Бовоар:

'Желим да ме заволе и то је разлог зашто сам постала писац.' Недавно сам читао да је слично рекао и Габријел Гарсија Маркес. Ја сам ту своју изјаву претворио у ову књигу. Шта још да кажем? Где год сам љубио, био је центар света." Завршио је Факултет драмских уметности, био уредник листова и часописа "Сусрет", "Књижевне новине", "Сатирикон", "Јеж", дугогодишњи уредник Играног програма ТВ Београд, главни уредник Уметничког програма РТС и професор на Академији уметности за предмет Филмски и телевизијски сценарио, а последње две године био је на челу Удружења књижевника Србије и успео да овој асоцијацији писаца да нови замах.

"Лајање на звезде", Фото Промо

Међу четрдесетак књига, објављених у више од две стотине издања, налазе се бестселери попут "Шешир професора Косте Вујића", "Лајање на звезде", "Чарапе краља Петра", "Хајдук Вељко Петровић"...

Фото Промо

Имајући посебан осећај за своје претходнике, одужио им се романима "Симфонија Винавер", "Булерлеска у Паризу" (о Миодрагу Булатовићу) и "Госпођица Десанка". Као врхунски песник исказао се у збиркама "Слободније од слободе", "Војници у воћњаку", "Певање српско", "Хамлет студира глуму", као афористичар у "Мождане капи", "Мисларица", "Човече, наљути се", или пре више од пола века забрањене и спаљене "Срце ме је откуцало". Као драмски аутор писао је за позориште, радио, филм, телевизију, а дугогодишњи колега - списатељски и телевизијски, Љубивоје Ршумовић, за наш лист каже:

- Милован и од политике и од народалија, витешки се борио против неумољивог заборава, а свој надимак Витез приложио је часно на олтар српске историје и културе!

Од премијере ТВ серије "Вук Караџић", коју је према Витезовићевом сценарију режирао Ђорђе Кадијевић, прошле су три и по деценије, а остало је нешто можда највредније што је наша телевизија изнедрила - што је тада у Риму потврђено великим Гран-пријем Европе и уласком серије на листу културног блага Унеска, на предлог очараног Умберта Ека.

- Сад знам да без Милована ја не бих био оно што сам, а ни он без мене не би био оно што јесте - каже Кадијевић, дубоко потресен одласком још једног у низу пријатеља који га је "предухитрио и отишао у рај пре њега".

"Шешир професора Косте Вујића", Фото Промо

- Много смо изгубили сви са одласком тако посебног човека, а све што је урадио, остаје у самом врху, и као човек филма и телевизије и као писац, нарочито песник. Имао је духа и ироније и са њим сте могли "лепо да се не слажете" јер је умео, кад треба, да каже нешто што сви мислимо. А то је чинио тако да су многе његове изјаве и сентенције попут оне "Догодио се народ" апсорбоване као народне. Тек постајем свестан колико је утицаја на јавност Милован имао и колико нам све више недостаје изузетних личности данас, када је све мање људи таквог духа. Болно ми је то што више нема Витеза. Са редитељем Здравком Шотром Витезовић је сарађивао деценијама и српској кинематографији поклонили су хит филмове "Лајање на звезде" (ко се не сећа чувене реплике: "Како Танјуг јавља, ја те волим") или филма и серије "Шешир професора Косте Вујића", који је био њихова последња сарадња.

- Својевремено сам написао сценарио за "Лајање на звезде", али га је тадашње филмско предузеће изгубило - открива Шотра.

Фото Промо

- Прошло је десет година, а онда ме је Витез "натерао" да поново адаптирам његову књигу и пишем сценарио и на крају смо снимили филм који смо обојица толико желели. Милован је био велики познавалац историје српског народа и тако је настао наш велики троделни играно-документарни серијал - "Краљевина Србија", "Кнежевина Србија" и "Где цвета лимун жут". А јунак "Вука" у лику кнеза Милоша и тумач роле Косте Вујића Александар Берчек кратко нам је о Витезовићу рекао:

- Био је и остао драгоцен човек српске уметности.

Светислав Буле Гонцић, управник Народног позоришта, који је такође тумачио јунаке које је овај писац изнедрио, рекао нам је да је Витезовићева смрт "огроман губитак, а он ће извесно, уз велико поштовање, живети и даље кроз дела и све што је оставио за собом".

"Вук Караџић", Фото Промо

Иза Витезовића остала је једна неостварена жеља: да на Великој сцени националног театра угледа представу "У име оца и сина". Кад год би му било боље, био је у контакту са редитељем Миланом Караџићем:

- Моја прва представа била је "Бајка о Вуку и Србима", која је "извучена" из прве епизоде његове серије "Вук Караџић". Била је то и прва представа на тему свих наших божићних и других обичаја. После тога, режирао сам његов текст "Принц Растко, монах Сава" у "Бухи".

На премијеру је дошао и патријарх Павле, који је после представе рекао: "Бајковито, бајковито"... Сада смо били на трећем заједничком задатку: припремали смо "У име оца и сина", као наставак приче о Светом Сави. Били смо на телефонској вези, радио је на тексту кад год му је бивало боље. Придружила нам се и драматуршкиња Ивана Димић, желели смо да премијера буде 27. јануара на Савиндан. Омиљени писац, који је последњи ауторски текст написао за додатак "Култура" нашег листа ове године поводом Сретења, оставио је иза себе супругу Миљенку, ћерке Амалију, Јелену и Селену и сина Михајла, а пре шест месеци дочекао је и унуку Луну.

Фото Промо

* * * * * * * * *

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

ЊЕГОВА РЕЧ ОСТАЋЕ ЗАУВЕК

У ЊЕГОВИМ романима, песмама, афоризмима, драмама, доживљавали смо суштинске сусрете са истинским карактером нашег народа и колективног духа, али и са индивидуалним недоумицама, жељама, предрасудама и страховима. Писац, драматург, афористичар оштрог пера и бритког ума, приповедач и критичар, храбар и поносан, али у исто време ненаметљив и скроман, човек којем је презиме пристајало уз поносни и несаломиви литерарни дух, забрањиван и слављен, Витезовић је увек био препознатљив не само по богатству тема и садржаја већ и по посебној нијанси ироније, тако својственој нашем духу и друштвеним и историјским приликама. Милован Витезовић остаће један од оних славних и скромних људи чија ће реч остати заувек као једна од водиља младим нараштајима - каже председник Александар Вучић.

* * * * * * * * *

Ана Брнабић

Један од највећих

ОДЛАЗАК једног од највећих савремених српских писаца ненадокнадив је губитак за српску културну сцену, али и за комплетно српско друштво. Писац који своју поруку и таленат никада није ограничавао на форме, већ доказао да је једнако велик и када пише афоризме или поезију, као и када напише роман или сценарио за филм.

* * * * * * * * *

Ивица Дачић

ЊЕГОВО ДЕЛО НАША ЛЕКТИРА

ЦЕЛА Србија данас жали због одласка њеног највећег песника Милована Витезовића. Отишао је човек који је опевао наше највеће великане и оставио је највећи траг у нашој култури и нашем сећању. Дело Милована Витезовића ће остати наша лектира и чуваћемо га док год је његових поштовалаца.

* * * * * * * * *

Маја Гојковић

МИСЛИЛАЦ И ХРОНИЧАР

СРБИЈА је остала без једног од најзначајнијих мислилаца и хроничара српске стварности. Памтићемо га као аутора који је у сваком од жанрова оставио упечатљив, самосвојан и препознатљив траг, као човека који је трајно обогатио нашу културну, уметничку и књижевну сцену.

* * * * * * * * *

фото А. Стевановић

Матија Бећковић:

Црни барјак над књигом

КОЛОНЕ преминулих у време ковида предводе српски писци. Одлазе готово непримећено, неиспраћени и неожаљени. Кажу да их је на ону страну већ отишло 70, читаво једно удружење. Немогуће их је све пребројати. Први су отишли песници Манојло Гавриловић и Миљурко Вукадиновић, а потом Раде Војводић, Милан Ненадић, Владимир Јагличић, Александар Петров, Мирјана Стефановић, Мирослав Тохољ, Звонимир Костић, Мирослав Јовић, Ђока Стојичић, Петар Милошевић, Стеван Тонтић... А пре неки дан оде Радован Бели Марковић, готово прекјуче Александар Јовановић, јуче Драган Мраовић а данас Милован Витезовић. Да не заборавимо Амфилохија и Атанасија који су такође били чланови УКС. Надам се да ће их они тамо дочекати и опојати. Не разумем како се све то десило баш писцима. Ваљало би укључити све аларме, а не би било погрешно када би се на Француској 7 истакао и црни барјак.

* * * * * * * * *

Милосав Тешић

Славио живот и српски народ

ЈОШ као ђак Ужичке гимназије Милован Витезовић се прочуо као песник. Отад па до данас он се у сећањима ондашњих генерација ужичких гимназијалаца готово неизоставно спомињао. Уз сатирично-афористико стваралаштво, његово књижевно дело остварено је у тројству које чине песништво (нарочито дечје), драме и биографски романи, чему треба прибројати и његова већ чувена сценаристичка остварења. Витезовић је био колико ангажован писац толико и писац који је славио живот и српски народ. Он је умео да анегдоту развије у уметнички уверљиву животну причу. Личности у његовим биографским романима, захваљујући веома занимљивој фабулацији, делују изразито животно. Неки Витезовићеви афоризми, ма како да се идеолошки тумаче, имају општенародну прихваћеност.

* * * * * * * * *

Душан Ковачевић

Човек у више примерака

БИО је један од најзначајнијих писаца у многобројним областима. Писац класичне литературе, писац за многа значајна ТВ остварења, а бавио се и свим другим пословима који су везани за писану реч. Поред тога, био је писац и за најмлађе, афористичар и увек је радио два, три посла истовремено. Кад год бих га упитао шта ради он би почео да ми набраја. У шали сам говорио да је он "човек у више примерака", јер то појединац не може физички да обави.

* * * * * * * * *

Милош Јанковић

Међаш писане речи

ВЕСТ о изненадној смрти једног од најзначајнијих српских писаца искрено је растужила чланове УКС, нарочито стога што је пре само два дана преминуо још један члан УО, књижевник и преводилац, а Витезовићев кум Драган Мраовић, рекао нам је Милош Јанковић, заменик председника УО УКС и додао:

- Смрт Милована Витезовића велики је губитак за српску књижевност и српски језик, иако ће његово дело трајно остати као један од међаша свеколике српске писане речи, а његови напори на неговању и очувању ћириличног писма као инспирација и путоказ за све књижвне ствараоце који на ћирилици пишу. Књижевно стваралаштво Витезовића спада у есенцијалне вредности културе једног народа, оне и онакве које представљају суштаство колективног бића и свеукупног народног памћења.

* * * * * * * * *

Миливоје Павловић

Велики радник за писаћим столом

БИО је не само добар зналац кључних етапа српске историје, већ и велики радник за писаћим столом. Он је одлично разумевао кључне етапе српске повести и везу између њих. О преломним догађајима и личностима писао је узнесено, документовано, оригинално, критички кад треба, увек акрибично - и то готово у свим жанровима. Био је толико поуздан да су се често консултовали са њим и озбиљни људи из Академије, кад сами нису могли да разреше неку дилему. Имао је библиотеку и архиву богатију од многих установа. Иза Витезовића остаје велика празнина која ће тешко бити надокнађена. Штета, још је много тога могао да уради, а као његов пријатељ знам да је приводио крају - радећи целог века на више разбоја - рукописе о неким важним догађајима и личностима из српске историје.

"Морам стално да доказујем да смо ми народ и са културом, а не само са историјом", рекао ми је пре месец, два. То је, претпостављам, научио радећи маестралну ТВ серију о Вуку. С том мишљу је, верујем, и отишао са овог света, остављајући дело којим можемо да се поносимо и пред светом и пред самима собом.

Препоручујемо

Култура

0 2

ЈОШ УВЕК ЈЕЗИКОМ НАМИРУЈЕМ У ЖИВОТУ ПОКУПЉЕНЕ ДУГОВЕ: Овако је говорио Милован Витезовић за "Новости"

22. 03. 2022. у 11:54

Култура

0 0

МИЛОСАВ ТЕШИЋ О МИЛОВАНУ ВИТЕЗОВИЋУ: Писац који је славио живот

22. 03. 2022. у 18:12

Култура

0 0

АКАДЕМИК МИРО ВУКСАНОВИЋ: Витезовић је био јединствена косјерићка ружа дарова у српској култури

22. 03. 2022. у 17:51

Култура

0 1

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ О СМРТИ ВИТЕЗОВИЋА: Црни барјак над књигом - "Колоне преминулих у време ковида предводе српски писци"

22. 03. 2022. у 17:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације