ЖИВОТ МУ ЈЕ БИО УМЕТНИЧКО ДЕЛО: Постхумна изложба Слободана Ере Миливојевића пројекат Галерија "Б2" и "Њу момент"
СРЕДИНОМ марта, прошле године, тихо и ненаметљиво, како је живео, овај свет је заувек напустио Слободан Ера Миливојевић (1944-2021), један од наших најзначајнијих авангардних, визуелних уметника друге половине 20. века.
У славу стваралаштва аутентичног и често несхваћеног ствараоца домаће сцене, београдска Галерија "Б2", у сарадњи са галеријом "Њу момент", јуче је премијерно представила изложбу "Живот као уметничко дело. Ера Миливојевић".
Првом постхумном Ерином изложбом, уметнички простор у Балканској улици отвара своју четврту сезону, која се бави темом проширеног поља уметничког предмета. Како је "Новостима" рекао Бојан Муждека из "Б2", реч је у првом у низу заједничких пројеката, којима ће ове две престоничке галерије чувати сећање на овог аутора значајног и необичног опуса.
Поставка која је сада пред публиком, између осталог, обухвата дела из колекције Лазара Сакана - "Шаховска поља", фротаже малих формата, снимак акције "Облепљивање огледала", слику "Коњ" власништво Љубе Глигоријевића, фото-документацију Милана Јозића, али и сада већ историјске каталоге Ериних ликовних акција из Дома омладине и СКЦ. Аутор текста у каталогу изложбе, историчар Саша Јањић, напомиње да је управо један од Ериних најзначајнијих и најкомплекснијих радова из раног периода, чувени перформанс "Огледало (лепљење огледала)":
- Рад се састојао из три сегмента: лепљење огледала селотејп траком при чему овај предмет постепено губи своју примарну функцију и постаје ready-made; интервенција селотејпом на копији Микеланђеловог роба у коме током уметничког рада скулптура постаје копија - копије; и на крају, облепљивање Марине Абрамовић, њено "мумифицирање" траком и прављење "живе скулптуре".
Био је то и први перформанс у коме је учествовала данас светски славна краљица перформанса, која је Миливојевића својевремено прозвала и нашим Марселом Дишаном. А са родоначелником концептуалне уметности везује га и специфични начин на који је користио хумор и имагинацију.
Овај рођени Ужичанин је дипломирао 1965. на Школи за примењену уметност у Новом Саду, а после и на Академији ликовних уметности у Београду 1971, на одсеку за сликарство, у класи Стојана Ћелића (иако је, према властитом признању, током студија насликао само две слике).
- Оно што је тада али и касније карактерисало његов рад је огромна енергија и тврдоглава доследност којом је приступао извођењу својих дела - истиче Јањић, уз напомену да се управо то најбоље може видети на актуелној поставци.
Због специфичног карактера и начина живота, уметнички опус али и биографија Миливојевића, још су на неки начин обавијени велом мистерије, сматра овај историчар уметности, уз констатацију да је један од родоначелника нове уметничке праксе у српској уметности и један од најзначајнијих уметника са ових простора, увек био скроман, повучен, у сенци екстровертнијих колега:
- Ера Миливојевић је уметничко дело по себи, било да се ради о његовим перформансима, облепљивању, односно исцртавању шаховских потеза или неком сличном поступку.
Једноставно, не постоје физичке нити менталне границе које је могуће успоставити када говоримо о његовој уметности и раду. Нема приватног и јавног, све је у функцији "уметничког живота". Целокупно његово деловање и опсесивно понашање било је на неки начин бег из света у коме се није снашао, који није схватао, из света који њега самог није разумео.
Миливојевићева логика стварања је и логика живота, тврди Јањић, подсећајући да је Љубомир Глигоријевић то сматрао неком врстом "тенденције ослобађања". А постојала је у свему што је радио: на отварањима изложби, у случајним сусретима и разговорима на улици, током фотографисања... Све је представљало материјал за перформанс, за рад који се дешава у његовој свести али и пред очима његових саговорника.
- Добронамеран, страствен, максимално посвећен, уметник који бескомпромисно брани своју уметност, ставове и начела од којих није одустајао, Ера ће остати упамћен као велики иноватор, уметник који је мање или више свесно, одабрао позицију друштвене самоизолације несхваћеног генија. Уметник којим ће се домаћа историја уметности и те како бавити - закључује Јањић.
ПАСИЈЕ ШАХ И ФУДБАЛ
ЕРА је поред уметности којој се у потпуности посветио, имао још неколико великих пасија - фудбал и шах, и управо је у шаху открио поље које је истраживао тако рећи до краја. Шах је за њега био отворен "фантастичан терен", поље у коме је могао да експериментише, да комбинује и да на крају крајева ствара. Шаховске партије односно потези које је графички, линеарно представљао, постају основ читавог спектра радова који се у односу на то где се представљају, било да се ради о стакленим површинама излога, зидовима јавних објеката или сликарском платну, мало у суштини мењају - подсећа аутор текста у каталогу.
САМ И САМО СВОЈ
- ЧЕСТО је у неформалним разговорима понављао да није био део никаквог покрета или групе и да је деловао сам, реагујући импулсивно и моментално на одређене феномене и појаве који су му били занимљиви. Управо та "посебност" и "јединственост" још увек збуњују теоретичаре и критичаре уметности, та лична аутономија доведена до крајњих граница - примећује Саша Јањић.
Препоручујемо
ПОСТАВКА "ПРОСТОР ДЕЛА. ГОДИНА ИЗА НАС": Сусрет уметника, галерије и публике
01. 02. 2022. у 18:17
ВАЈАРСКА ДЕЛА РАЈКА ПОПИВОДЕ У ГАЛЕРИЈИ "Б2": У кавезу савременог човека
09. 12. 2021. у 17:55
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)